Izjava kojom pokušavaš da razbiješ neprijatnu tišinu, ali toliko sumanuta i samoispaljujuća da njome postižeš još gori efekat, stvarajući još veću tišinu nalik muku koja ostane posle razbijanja stakla.
Sedite u parku i dovršavate drugu flašu piva. Slušaš ga kako se s kumom ispeglao pod šatrom na svadbi ortaka iz Merošine. Merošina, misliš u sebi i smeješ se naglas, gotovo sigurna da ćeš mu dati pičke. Ali onda tvoj smeh utihne i nastaje tišina. Oboje ćutite. Znaš da je red na tebe da uzvratiš nekom podjednako simpatičnom i blago transferičnom pričom o svome pijanstvu, ali jebiga, pijana si, misli su ti trome i jezik ti je nezgrapan, ne možeš naći pravu reč, niti pravu misao. Prebiraš po sećanjima, ali čini ti se da ti je glava potpuna prazna i ispijena, posle dva litra piva se ne možeš setiti ni kevinog imena, kamoli voditi smislen razgovor. Hvata te panika. On se nervozno osmehuje. Sranje, misliš u sebi, i on je primetio tišinu. Oboje ste napeti, osećaš pritisak da kažeš nešto, iste sekunde. Seti se nečega, Ana, bilo čega. Reci nešto. Odmah. Sad.
-Ja i ortakinja smo gurale krastavce u pičku kad smo se napile.
.
.
.
.
-Kisele ili obične?
Cigareta, poluispušena, koja zagašena stoji u pepeljari ili paklici i sa većim procentom nikotina spremno čeka da dotruje mušteriju. Zagašena, jer je klinac čuo glas svoga oca u blizini, škrtica podelila za pre i posle ručka, srednjoškolac nema vremena za celu jer je odmor pet minuta, a džeparac je podeljen za pljuge i tost sa podrigušom. Zagašena, jer mrcinu mrzi da digne guzicu i ode do kioska, a igrom slučaja, ova je poslednja.
Izaziva iskašljavanje mrtvih mačića zelene boje narednog jutra i gorušicu kakva se ne javlja čak ni posle pojedene glavice crnog luka za večeru. Ali i pored svega toga, ljubomorno se čuva i sa zadovoljstvom puši.
- Mare, daćeš jednu meni?
- Nemam, vidiš da mi je ostao ovaj polovnjak od malopre.
- Pa nemoj da si prase, daj da ga podelimo.
- Šupičkumaterinu bre!
Namirnica koja se, po tradicionalnom srpskom verovanju, koristi umesto krvi u filmskoj industriji.
Rečenica kojom se uglavnom objašnjava loš kvalitet pojedinih cigara.
-Brate šta to šišpu?
-Vikend!
-Jesi lud!? Od toga će ti i rak pluća umreti!
Kada shvatiš da te je pojelo vreme. Kada se standardi ruše kao domine u nizu, a iste, sada utehom zamagljene stvari, vidiš na potpuno drugačiji način. Ne posmatraš više istim očima.
Nekada je, po tvojim standardima, bio mnogo debeo - sada je samo prava muškarčina, a ne neki tamo mršavi Kilavi Radovan.
Nekada je bio ćorav - sada naočare samo doprinose njegovom sofisticiranom stajlingu (još kad obuče ono sivo odelo, ma pravi intelektualac!).
Nekada je bio samo golja i običan prodavac auto delova, nesposoban da napravi nešto više od svog života – sada je čovek koji se bar trudi da pošteno zaradi, a ne kao neki kriminalci i propaliteti, koji idu linijom manjeg otpora.
Nekada je bio previše glasan i neotesan (www.seljačina) – sada je samo pravi porodičan, što bi se reklo, narodski čovek, a ne kao neki tunjavi advokat ili arhitekta.
Nekada je bio hipohondar – sada je odgovoran čovek, koji vodi računa o sebi, da bi još dugo bio sposoban da radi i izdržava svoju porodicu.
Nekada je bio dlakav kao majmun – sada je muževan, a ne kao neki izdepilirani metroseksualac.
Nekada je bio ružan i glup, a sada je verovatno poslednja šansa. Nekada je bio “Ma ne bih sa njim nikada u životu!”, a sada … Sada “To je čovek mog života!”
Šara-mantni oplođivač, uglađeni biznismen, ljudina u kafani i van nje - to je ljubavnik Lepe Brene, arheneprijatelj onog njenog supruga tenisera. Dok je teniser sunčao znojave mošnice po otvorenim turnirima belog sveta, sve obučen u najfiniji južnokorejski poliester, Brener je teniserovu gospođu čašćavao međunožnom rabotom u zemlji matici. I postelji matici. Ta, i kamen običan, pa se kresne o drugi kamen, a ne jedna dama takvog sklada i šatorsko-koncertne aure.
Lepog Brenera nije niko video. Lepi Brener se ne hvališe svojim podjednako otmenim prijateljima, niti se eksponira. On živi u jonosferi dostojanstva i tvrdog kurca, carstvu armani parfema i ćebadi od kašmira, i jeftina slava ga ne dotiče. Njegova je nagrada ništa drugo, nego zahvalan pogled Jahić Fahrete dok ga ispraća preko kućnog praga krajnje poetičnim i odabranim rečima:"Hvala Vam na opravci, majstore. Ako mašina opet otkaže, zvaću Vas."
Nama smrtnicima Lepi Brener nek posluži kao čudovišni kanon i postulat pouzdanosti i stamenosti, iako ga nikada nećemo prestići u tom domenu. Lepi Bener jebe, a ne pita, jer ne uviđa mogućnost odbijanja, a žene mu opet zahvalne.
-"Uradi sam", izvolite?
-Halo? Komšinica ovde, zvala sam i juče, možda se sećate. Treba mi Boš udarni čekić što je na popustu. I jedan propanski brener. Hoću reći, Lepi Brener. Znaće gazda šta treba da radi i koga da šalje.
Koristi se uglavnom, kad je neka stvar toliko nebitna, da je preterivanje ako te boli kurac za nju.
Izgovor za sve što radiš, a nisi tako uspešan u tome. Nisi vrh, nego si andergraund. Sigurna kuća za tebe, kad nemaš muda da nešto kasvetno odradiš, već vapiš za svojim ličnim svrstavanjem u neki delić univerzuma, čisto kol'ko da nisi sam, u čežnji za nekom preko potrebnom pripadnošću.
Konačno opravdanje pred Bogom i ljudima za sve ono što radiš, a nisi siguran da li je to zapravo dobro.
Širi oblici ovog izgovora su "Ne želim da budem mejnstrim" i "Neću biti ničija izkomercijalizovana marioneta".
- Šta ovo BC-BC-BC-TUC-PC-BC-BC ? Jel tebi to liči na matricu? Meni ne.
- Jebote, ne razumeš. Neću valjda da furam stil Dejvida Gete? Ovo ti je čovek, ANDERGRAUND, to je daleko od mejnstrima, ova muzika je ANDERGRAUND, JA sam ANDERGRAUND.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Može li malo više tipa "Osvajači" a malo manje "Zvonko Bogdan" ?
- Ja ne mogu da radim u takvim uslovima. Ovo je ANDERGRAUND. Ponavljam, ANDERGRAUND. Ja da sam hteo da se proslavim, to bi i učinio jednim jedinim hitom. Ovo je na nekom višem nivou.
- (Da, važi)
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta ti tu piskaraš nešto koj kurac, nemaš ni 30 pratioca, o čemu se radi, mislim ŠKK?!
- Ej, ja sam ovde zbog ličnog užitka i boli me kurac. Furam ANDERGRAUND i tukson mi se rascvetao za poene i rang !!1 Vi svi što vas prati Kaizen, možete samo da pljunete pod tastaturu mom ANDERGRAUND fazonu. Ćozdra.
Čovek koji ne toleriše laktanje, već odmah započinje kavgu sa onima koji pokušavaju da se probiju preko reda.
Red u pošti, žena, laktajući se, pokušava da prokrči put do šaltera ne sačekavši svoj red.
Čovek: - Pa dobro ženo, po Bogu, obuzdajte laktove malo, ostaće mi modrice od vas!
Neandertalac: - Alo, `nači gospodžo ja sam netolerantan na laktozu, `nači da si stala u red odma`.
Gospodža: - Žurim, ti će` mi kažeš `de da stanem, barabo jedna!
Neandertalac: - Gospodžo... napustite objekat.
Dug proces privikavanja na nužnost korišćenja mobilnih telefona.
- Evo deda ovaj C 300 je za tebe. Vidi, imaš ovo zeleno dugme da se javiš, a ovo pored stisneš i dobiješ babu, prosto jel’ da?
- Aj’ bež’ od mene s tim đavolom!
- Nemoj bre tako deda, a šta ako odeš na njivu pa padneš negde, nećemo te skupiti tri dana...
- Aj’ briši, pre ćeš ti pasti s tom nesrećom, nesrećo jedna...I samo da znaš, ja sam Nemcima ukr’o magacin telefona dok si se ti još mućk`o u jajcima, a ovaj tvoj otac jeo pačja govna. Aj’ sad da vidim šta ti je to...
Anglicizam koji u poslednje vreme sve više uzima maha u srpskom jeziku. Ići komando znači ne nositi gaće ispod pantalona. Ljudi šetaju komando iz raznih pobuda -- neki vole da osete promaju u nogavici, neki se osećaju slobodno, neki tvrde da im je tako lakše da igraju džepni bilijar, a neki ne ističu razloge, jednostavno im je to neki trip. Osoba koja ide komando se zove komandos.
- Tebra, šta ima?
- Ništa, batice. Ozebo mi dečji dodatak.
- Ne seri, što?
- Istuširam se ja sinoć i skontam da nemam čistih gaća, preovlađuje šmura. I reko' ajde da idem komando, neću mnogo da se zadržim u gradu. Al' kurac, sine, zadržim se do pola tri. Posle krenuo kući pešaka, tanke farmerke, a zima stegla, dok sam došao do Rušnja, skvrčio mi se kao nikad.
- Dakbe.
- Taj stil, brate.
Poslijednji stadijum neke radnje. Koristi se u slučaju upisa u srednju, traženje posla, besplatnog ulaska na tekmu...
Jedan od više načina na kojem se zasniva procenat zaposlenosti u državama EX-YU.
Uglavnom se radi na crno. To ti je ono kad punac sestre od prijatelja drži banku, pa se ti nekim slučajem provučeš kroz sranja pri zaposlenju, tek onda se dičiš drugima koji primjećuju svaku drugu grešku u tvojoj gramatici. Poslije dužeg vremena počnu kružiti priče o tvojoj šteli.
A: Jesi vidio, Marko dobio posao, nema ni srednje škole. Gdje sam ga viđao, samo u piljari, tamo u ćošku ispijao plaćenu pivu.
B: Ja ti kažem, on ti ima štele tamo.
Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.
- Milice, jebao sam ti sestru. Prvo u pičku, a zatim u rč.
- Nema veze. I ja sam tebe varala.
- Ali Milice, sestra.
- Ma, opusti se. Oprošteno ti je.
- Ok. Al’ da znaš da sam ti isprebijao brata na mrtvo ime. Palicom.
- Jao. A što?
- Dužan mi je neke pare. Kocka.
- E, vala ako si! Valjda će sad da se opameti, balavac jedan!
- Ti nisi normalna, keve mi Milijane.
- Ne, nego sam tolerantna. Da ne znaš možda gde su krem bananice sa stola?
- Pojeo sam ih.
- Sve!? Ništaku! Stoko! Đubre jedno šovinističko! Kako si mogao?
Eufemistički glagol koji opisuje delatnost kurvi, hoću reći "prijateljica noći".
- Dobro veče, mlada damo, da li opslužujete i po kućama?
- Naravno, vrli gospodine, ali po višoj tarifi.
Bio jednom jedan ekser. Lep prav i sjajan. Dok su njegovi drugovi išli na posao on je ostajao kod kuće, u svojoj kutiji. Nije mu se dopadalo kako njegovi drugari dolaze kući iskrivljeni, ofucani i prljavi od posla, neki se nisu ni vraćali, to mu se uopšte nije dopadalo. On je furao svoj stil, prav, zdrav i sjajan, za ostalo ga je bolio kurac. Podsmevao se svojim drugarima radi izgleda i zakucanosti na dno, govorio im je da su budale jer idu tako da ih unište. Govorio im je da budu kao on. Mislio je da mu ništa više sem njegovog lepog, pravog i zdravog izgleda ne treba. Živio je uveren u to. Jednog dana desio se strašan potres, ispao je iz svoje kuće na ulicu, na ulicu sa koje se nije mogao pomaći. Vreme je bilo loše, kišilo je, sve je bilo blatnjavo. Ekser se nije mogao pomaći i postajao je gori od svojih radnih drugara. Prošlo je dosta vremena a ekser je postao najružniji u svojoj generaciji. Bio je kriv, sav rđav i izlomljen. Tako mu je i trebalo.
NARAVOUČENIJE: ne ostavljajte svoje eksere van kutije. Uhvatiće ih rđa pa ih možeš baciti.
Jedna blaga i naivna osoba koja je jako poslušna i u društvu ima ulogu "pratioca" i često je niske inteligencije. Prvi put se pojavljuje u seriji "Porodično blago" na RTS-u koja se reprizira svake godine i obavezno ide posle Dnevnika u 20:00.
- Kude si bre, propustio si večeru?
- Ma rekli mi ako ne ukradem sok neće me daju d'igram loptu. Pa me uvatio gazda, će me tepa, jedva sam se izvuka.
- Koji si ti Đoša.
Pitanje koje, kada ga čuješ u razgovoru telefonom, ne sluti na dobro.
- Hej, zdravo.
- E, ćao, šta ima?
- Je l' sediš?
- Ovaj... sedim, što?
- Znaš da je baka Persida već duže vreme teško bol...
- Konačno! Tooo, jeeebooooteeeeee, SRKI IMAAA STAAAAAN, ALEEE, ALEEEEE, ALEEEE, ALEEEEEeeeee...... CEO SEVER GORIIII, ALEEEE ALEEEE....
