Kulturno uzdizanje pred moralno srozavanje koje će nastupiti još iste večeri.
Najpouzdaniji orijentir u Srbiji.
- Jel znaš gde stanuje Batke?
- Nemam pojma.
- Prođeš pozorište, prođeš gradsku biblioteku, siđeš nizbrdo desnom stranom ulice, prođeš galeriju, veliku cvećaru, pa posle spomenika, druga ulica levo.
- Kafana...Kafana!!!
- Šta kafana?
- Jel ima tu neka kafana?
- Ima.
- Kako se zove?
- "Mali raj"
- Aaaa...znam.
Stepenica iznad "nisam ga video sto godina". Čovek sa kojim se toliko dugo niste sreli da vam se njegova faca pomešala sa onom od pajdomana koji je overio još dveiljadetreće. Njegove blede dogodovštine su odavno postale vintaž, čak i među zakletim lokalnim blejačima, verbalnim prenosiocima okružnih pripovetki. Na slikama iz osnovne na njegovom licu se uvek drži palac, a ortak iz klupe ga se jedva seća samo po najvećem blamu.
- Znaš ko me zvao sinoć?
- Ko?
- Džigi!
- Ko?!
- Džigi, iz osnovne.
- Zar nije on umro?
- Nije, živi u Kaluđerici i ima dvoje dece.
"Fail" serija RTS-a iz 1992-95. godine, još jedna u dužem nizu. Nastala je kao domaća aluzija na američkog "Policajca sa Beverli Hilsa", što se i napominje u prvoj epizodi. Zamislite situaciju: granica zatvorena, hiperinflacija nikad veća, kriza u svakom sektoru društva, besparica, uz samu granicu sa Srbijom besni krvavi rat... i televizija jedva spaja kraj sa krajem. I sada, postavlja se pitanje, šta državna televizija može da učini da se narod makar nedeljom uveče malo opusti od svakodnevnih trzavica? Odgovor je: da snimi seriju u kojoj ima svega osim realnosti. Pa makar i na staroj celuloidnoj traci, obzirom da je uvoz video-kaseta (odnosno magnetoskopskih tejpova) zastao.
U seriji je glavni junak policajac Boško Simić, koji na najspektakularnije načine uspeva da reši svaki slučaj, bez obzira na naređenja nadređenih. U realnom životu, neki pandurski džulov lično ne bi žrtvovao ni nokat na malom prstu zarad nekog slučaja, ukoliko mu ne narede, a verovatno da bi ga i tada mrzelo da pomeri guzicu.
Taj isti Boško Simić živi sa petoro dece iz četiri braka u svom stanu na Petlovom Brdu i izdržava ih od svoje policijske plate. Nijedna žena nije uzela ni jedno dete kod sebe, iako sve pojedinačno daleko bolje zarađuju.
Te iste žene su, bezrezervno, ujedno i najbolje prijateljice međusobno. Zajednička osobina im je ljubomora i strah da se Boško ponovo ne oženi.Takođe, sve te žene, iako su vidno sve daleko obrazovanije od Boška, pristale su da se udaju za pukog policajca.
Sve je gluma, pa tako i Voždovac glumi da je Petlovo Brdo.
Kada god glavni junaci zaustave taksi, zastaje im jedan isti taksista- Zoran Cvijanović, koji se, ako treba, i iz Zemuna teleportuje na Petlovo Brdo.
Što se tiče dece, sa izuzetkom Branke Katić, sva su neviđeno nevaspitana.
Ona-što-je-igra-Katarina-Radivojević je nezrela, da iako dobija za zadatak da plati struju, vodu i telefon, kupuje dečku gitaru, usled čega porodica ostaje bez osnovnih komunalnih potreba. A i Boško, gde joj dade pare...
Mlađa kćerka zapela pa hoće konja. I hoće konja. I hoće konja. I to ne bilo kog konja, već nekog koji je za klanje, koliko je star. Boško jedva nekako uspe da joj ga nabavi (zbog toga je čak i zaglavio u zatvoru, ali nema veze, ubrzo je izašao), a ona umesto da se trka, posle izjavi kako samo hoće da kaska sa njime okolo. I umesto zasluženih batina, otac joj na kraju biva neviđeno srećan...
David=no comment. I debilna deca su dobila svog delegata na TV-u.
A i Ona-što-je-igra-Branka-Katić je super. Studira violinu i uda se za taksistu. Nemam ništa protiv, ali kada se tako nešto dogodi u realnosti, protrčaću potpuno go svojim krajem, pod punom krivičnom odgovornošću.
Crnogorci izledaju kao da su stigli iz Teksasa.
Pored svoje 4 bivše žene, Boško je uspeo da smuva i jednu psihološkinju, jednu lekarku i dansku ambasadorku. Još malo pa sustiže Čaka Norisa.
Konačno, i Beograd i Srbija izgledaju nenormalno dobro i uglancano u seriji, a radnja kao da je smeštena jedno pet godina ranije, kada se ipak znatno bolje živelo (btw, i muzika liči na onu iz "Alf"-a, koji je par godina ranije bio hit).
Kako su to režiseri u jedno Biblijsko doba uspeli da postignu, mora da se proučava na svim Dramskim akademijama.
Seks koji je kratak, ali jebitačan.
-Gde su nestali Zoran i Ana?
-Mora da su otišli na jedan kviki...
Najkorisnija stvarčica u windows operativnom sistemu.
-Daaj, ovaj štampač opet ne radi.
(klik, vindovs trablšuter)
-Du ju hev problems vid printer?
(klik, jes)
-Is printer konekted vid kopjutr
Joj paz stvarno, nisam štampač utako u komp, bog blagoslovio ovaj trablšuter
Najradniji dan u nedelji
-Kad ćeš me zvati/obrisati prašinu/početi da učiš...?
-Ma opušteno, sutra!
Činjenica. Logičan sled događaja ko kruženje materije u prirodi.
Čujem da ste se sinoć ubili! Bilo dobro a? Znači ide se sledeće subote opet?
-Šta kurac sledeće subote, večeras!
Dlakavost genitalne zone koja se karakteriše trouglom na pubičnom delu, linijom od dlaka koja prelazi preko vagine i analnog otvora i završava se trouglom iznad dupeta.
Kad sam joj video peščani sat izmedju nogu, obukao sam gaće i otišao.
Ekscentrični i autentični fudbaler sa italijanskim pasošem. Keva mu je Kolumbijanka, a ćale Indijanac. Njegovo puno ime je Huan Pablo Divi De Lusija Ga Vajo Marko u narodu poznatiji kao ljakse.
Divi ga vajo šištavac šo je smešan!
Osoba se kreće cik-cak putanjom u Knez Mihajlovoj ulici kad hoće da izbegne promotere koji žele da mu uvale sezonske karte za pozorište, Ćirilka, čestitke za decu sa Kosova, za decu iz Zvečanske, za žene iz Sigurne kuće, ruže...
-Volite li pozorište?
-Joj, volim, ali student sam, nemam para. Znaš kako je...
----------
3m dalje
---------
-Želite li da pomognete deci sa Kosova?
-Joj, ja ne...
-Znači ne želite da pomognete deci sa Kosova?
-Želim, ali nemam....izvini kasnim na čas....
--------
3m dalje
--------
-Da li želite...
-I don't speak serbian!
-Do you want to...
-Ni engleski, bre!
--------
3m dalje
--------
-Ruža za damu?
-Kakva dama, derle slepo, samo imam dugu kosu!?
Prelazni oblik života koji bi odavno evoluirao na sledeći stepen, ali ne može jer ga ljudi uporno guraju nazad u more, plašeći se valjda konkurencije.
Svaka klupa posle mnogo alkohola.
I vaša kičma se tako nežno i anatomski prilagođava letvicama...
Dvorska budala, kraljina, carina, koji lik, lud skroz, legenda. Čini jezgro svake socijalne grupe. Bez njega se lokalne "bleje" pretvaraju u miks atmosfera iz izdanja "Bisera" o sektama, i novogodišnje predstave čiji su akteri deca članova upravnog odbora "Delte". Džek Blek među samouverenim zombijima, koji podignutog nosa špartaju crvenim tepihom. Lik, posle čijih se rečenica parastos pretvara u borbu bendova, posle ćutanja nastaje dreka, a čiji fazoni se u cilju bolje prođe među masom, koriste na raznim mestima, među raznim ljudima.
Okruženje ga slavi k'o bogalj brzu smrt, ali on od toga nema ništa, jer zapravo on nije čovek, već samo napredna društvena mašina. Mašina kojoj je zadatak da gomilom baljezgarija, iskarikiranih glasova, citata iz domaćih filmova, ili klasičnih prozivki, zakrpi rupe na brodu koji tone, unese delić nečega u one koji su oduvek bili prazni, i misli smećara preusmeri od govana ka cveću. Onaj koji nema prava da bude tužan, besan, a ponajmanje ozbiljan. Svaka njegova rečenica koja ne sadrži primese humora, označiće se validnom koliko i mišljenje pomoćnog magacionera o pozitivizmu Ogista Konta. Nije njegovo da odlučuje, njegovo je da se sprda.
Za devojke je običan deo svakodnevnog enterijera, kasetofon koji pušta traku, na koju su snimljene izvale iz "Indeksovaca". Telefon mu zvoni, ako društvo zna da neće doći žene, ali će biti pivske pene. Ono pametno što bi imao da kaže ostaje neizrečeno, a večerima u predgrađu odzvanja smeh ekipe, i gomila gluposti koje lakrdijaš melje, poput matorog seljaka koji se posle noći u zadruzi dernja u prazan bunar.
Veliko, veliko hvala, neću da budem dvorska budala, tražite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe.
Javna internet ponuda - „postovanje“ sopstvenih misli za novac, poneki komentar ili samo najobičniji plus.
