Onaj koji mnogo komplikuje. Nikad ništa ne uradi na prost i jednostavan način. Mrsi muda.
- Šta uradi juče sa Milenom, čujem da ti je došla na gajbu?!
- Ma ništa, zapričali se nešto, pa morala da ide da stigne na bus.
- Au, pa ti zalamaš u svom šesnestercu, došla da ti da a ti tako. E moj ti.
- Jeste, ali znaš da volim da postižem golove u gostima. Idem sutra kod nje.
- E onda se izvinjavam, samo pazi da se ne zapričate opet.
Primitivno i ispod svakog nivoa. Reč koja će nam, u najmanju ruku, približiti koliko je samo jadan, podmukao, mizeran i seljački gest o kome je reč.
Sinoć u kafani "Udri me do zore od zore me tuci", Era Ojdanić i njegov brat po bijelom luku Boro Drljača nakon par ljutih džukački su se nabacivali devojkama.
Pomalo ironična izjava, s obzirom na to da je sve što se moglo opljačkati, već odavno i utopljeno. Još veća ironija je u tome, što to češće govore gore pomenuti "oni" koji opljačkaše narod: političari, privatnici, sitni lopovi koji se bave promjenom (čitaj podizanjem) cijena i tako dalje i tako dalje...
Narod, u takvoj situaciji mora da se snađe, pa nije čudno da se ponekad desi da i sam narod opljačka samog sebe.
Elem, komentar se često može čuti samo prilikom otimanjem para iz, odveć tankog i mizernog, narodnog novčanika, uz naravno, pominjanje seksualnog opštenja sa većim dijelom ženske famelije onih koji im te pare otimaju.
- I pošto ti je odradio sve ono?
- Ma zamjenio kardan i popravio letvu volana malo, zamjenio mi zupčasti remen i zagitov'o ono malo na gepeku što je bilo i traži 200 eura za to.
- Pa jel on normalan? Za te pare si mogao da...
- Jesam đavola. On najjeftiniji. Ma opljačkaše ovaj narod gdje stignu.------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- To vam je 976 dinara gospođo.
- Molim? Za dve kutije cigareta i jogurt?
- Porasle cene cigareta juče.
- Mamicu im lopovsku jebem, opljačkaše ovaj narod. Od sad i ja motam duvan.
Kružni tok Slavija, ili neka druga random raskrsnica u špicu.
Izpizdeli averidž srb šofer: Alo majmune siđi sa te trube nije ti ovo Guča u dupe te nabijem!!!
Novčanica od 100 evra.
:negde na granici:
- Imate li zeleni karton?
- Samo ovaj evropski...
- Baš taj i tražimo, prođite slobodno! I samo da znate, ima radar 3km posle granice.
Nedrž ti je jedno posebno stanje. Sve te nekako svrbi, ne drži te mesto nikako (tako je ovo stanje i dobilo ime), često ne možeš ni da znaš šta ti je tačno, al znaš da ti je neki andrak.
Mlade ljude nedrž često i obavezno hvata. Negde oko dvadesete i traje do jedno dvaespet godina. Momci idu po parkovima i kafanama, piju, neki se i biju, prave budale od sebe, a devojke telefoniraju po ceo dan, objavljuju slike na Fejsu, neke i piju, i misle da prave budale od sebe.
Nije nedrž u tom dobu povezan sa ljubavnim jadima. Jok. To se navikavaš na ono što jesi, sa blagom zebnjom od onoga što ćeš još malo da budeš, pa bi da uhvatiš još malo od života za koji misliš da prestaje u tridesetoj. Zato i preteruješ u svemu, misliš da će svemu uskoro da dođe kraj. Al onda, negde oko dvaespete, a nekad i kasnije, shvatiš da se živeti mora i posle, nađeš ozbiljnu vezu, završiš od škole šta si planirao, i onda u život. Prođe i trideseta a ti još živ. Čudo Božije! Ima ih i koji ostanu, koji padnu od tolikog nedrža, ko prvi i naslabiji borci koji se šalju da istroše neprijateljsku municiju. Šta ćeš, nije ni život za svakog.
Nego taman misliš da si ga ubio, pobedio, kad ono...
Drugi nedrž nastaje kad te pritisnu problemi kasnije. Žena, deca, negde i švalerka, računi, posao, sve je na tebi, a ti jedan. Svuda moraš da stigneš, sve da ispoštuješ, a samo dve ruke i dve noge. Čitao si po onim knjigama sa dvadesetak i kusur godina da će deca da pate ako im ne posvećuješ dovoljno pažnje, a znaš da će žena da preskoči plot ako i njoj ne posvetiš dovoljno pažnje. A na poslu noga u dupe ako ne radiš i prekovremeno, ima ih na birou kolko oćeš. A dan samo dvaeščetri sata.
Sve te svrbi ponovo, ko onda kad si bio mlad i prepun snage koju nisi imao gde da potrošiš. Samo što te sad ne svrbi velika koža u koju treba da porasteš, svrbi te to što ti je sve nekako tesno i malo, iskočio bi negde, a ne znaš gde, vrištao bi, al ne moš od sveta. I zato odeš u kafanu. U ovom drugom nedržu nije ti bitno toliko da si u gomili. Nekad ti je mnogo i lakše kad si sam sa svojom mukom. Pa onda opet sutra, pa sutra... Ako se iz ovog nedrža preneš, prenuće te žena koja će da kuka da si postao alkoholičar, ili deca koja neće mnogo da ti pričaju, ali ih brukaš i to jasno vidiš. Teško da možeš sam, nije ti više ostalo dovoljno snage. Ako se ne preneš... Nećeš da budeš ni prvi ni poslednji koje je život pojeo u četrespetoj i koji je umro u pedespetoj sam ko pas.
Zadnji nedrž, kad ove ranije nekako pregrmiš, dođe kad shvatiš da ti je vreme da putuješ. Više ti nije samo tesno, sve te nekako guši, ne ide ti se još, a vidiš da moraš. Odavno piješ po nekoliko lekova, brzo se umaraš, ne moš ni da pojedeš ni da popiješ više. Roditelji odavno pod zemljom, prijhatelji naveliko odlaze, one žene što si se nekad okretao za njima ili babe ili mrtve. Al ne ide ti se još. I krene gušenje. Nije fizičko gušenje, za to je odavno nađen lek. Šta da radiš ovde gde leka nema?
Ideš po parkovima, nađeš još jednog vršnjaka u nedržu kog ne podnosiš ko ni on tebe, al makar niste sami, jer se samoće plašite. Hteo bi da malo usporiš vreme, iako ceo dan ne znaš šta bi sa sobom od dosade. Hteo bi ako može malo i da vratiš, al si još odavno shvatio da to ne može, negde krajem onog zadnjeg nedrža koji si jedva preživeo, onomad u četrestrećoj kad te strefio infarkt. Zabaksuziš se, sipaš otrov svuda oko sebe i postaneš težak i sebi i svima oko sebe, kojima je ostalo mnogo više nego tebi. Ili postaneš hipohondar i teraš ih da troše to što im je preostalo na tebe. Niko ne zna ili ne može i neće da shvati šta te stvarno jede, a ti ne pričaš nikom, jer se plašiš. Nedrž te steže i guši, sve misliš ovog trenutka ideš, a živiš još jedan dan i proklinješ starost i ko je napravi.
Od ovog zadnjeg nedrža spasa nema, ovaj te prati do zadnjeg dana. Spusti se s tobom pod zemlju, pa kad se uveri da te je zemlja pokrila toliko da nemaš gde van, izađe i nađe nekog klinca koji tek ulazi u život, da i njega ovako iscedi.
A ti? Sad znaš. Uvek je bio tu. Ceo život, samo je umeo da se prikrije gad. Bez njega bi život protekao mirnije i bez muke, al i bez radosti. Bez njega bi živeo mnogo duže, al kome treba takav život? Jest, on ti je i najveći dušmanin i najbolji prijatelj, kako se pogodiš s njim tako ti i bude.
Odmori se, odslužio si svoje.
Ruralni južnjački sleng kojim se opisuje nešto što nezamislivo bazdi! Oštro, jako i uporno, tako da od toga ne možete pobeći jer zaštite nema! Smrad od kojeg, realno, neće nos da vam otpadne (osim ukoliko niste Majkl Džekson) ali će vam se dlačice u nosu sparuškati i otpasti u vidu finog praha dok će vam se oči uvući dublje u lobanju k'o muda na ladnoći radi bolje zaštite sebe samih. Svemu tome dodati i nekontrolisano sluzavljenje nosa i izbacivanje sadržaja želuca na svetlost dana dok u njemu ima šta da se izbaci. A zatim i sam želudac.
Da pojasnim... U ovom slučaju "fuga" nema veze sa muzikom niti pločicama u kupatilu. Na selima na jugu Srbije je ovo starinski naziv za centrifugu, napravu koja se koristi prilikom spremanja nekih alkoholnih pića. Naime, posle obrade voća, to što ostane se ubaci u tu centrifugu kako bi se, logično, ocedilo k'o veš u mašini, ali ovde ručnim okretanjem. E sad, kad se džibra (koja bazdi gadno) ocedi, to se lepo prilepi uz zidove bubnja, a onda ide zabavni deo; očistiti to i oprati napravu. Čest posao za pod kaznu baš zbog goreopisanog smrada u kojem se radi, plus što su svi izgledi da će se i čistač, koji mora dobrim delom da se uvuče unutra, usmrdeti bez izgleda na skoriju promenu vonja koji odatle pokupi uprkos žestokom višestrukom kupanju.
- Tebra, pomagaj, hitno! Je l' ti radi bojler?
- Da, što? Da nećeš da se slikaš za profil, a moje kupatilo lepše?!
- Ma, ne zajebavaj! Meni crk'o bojler, nemam tople vode! Majstor došao, ali se ćale zeznuo pa mu dao rakiju pre početka rada i on zaseo sa njim jer mu keva inače ne da da pije i sad obojica pijani, bojler rasturen, a treba mi!
- Baš to toliko hitno?
- Kako nije! Iznenada me zvala mala Maja da se vidimo, a ja prvo krečio, a zatim sređivao drva na ovoj vrućini! Preznojio sam se dvajes' puta, smrdim k'o fuga, kako takav da idem?! Jao, pomagaj...
- Hm, dobro ali niz vetar da ideš, hehehe.
- E, još mi sekira u rukama, nemam vremena, ne zajebavaj!
- OK, ali ponesi svoj peškir i sapun ili čime se već trljkaš! Ako slučajno vidim da mi sapun dlakav k'o jazavac, ima da ga presečem na pola, i to po širini!
- Što to?!
- Zato što ću jednu polovinu da ti uguram u usta, a drugu u bulju, pa da ti teže prođe!
- Dobro, dobro, nosim svoju opremu!
- Ae!
Tvoje samopouzdanje i veštine su za svaku pohvalu, ali sve su šanse da nećeš uspeti. Zvezde ti jednostavno nisu bile naklonjene. Prepreke koje ti je slučaj doneo su nesavladive, zadatak stavljen pred tebe je izvan tvojih moći. Možda ti dobro kopaš, ali ne možeš kašikom protiv bagera.
Bobi Fišer, bivši svetski šampion u šahu, bio je i ostao jedna od najživopisnijih ličnosti koja je ikad sela iza crno-bele table. Pored svoje nesumnjive veštine i nemerljivih doprinosa igri, ostao je poznat i po nekim, najblaže rečeno, kontroverznim izjavama i pogledima. Neki ga pamte kao ludaka, a neki misle da je jedino njegova briljantnost kriva njegovom propadanju.
Pošto je 1975. godine šahovska federacija odbila njegove uslove za meč za titulu svetskog prvaka, Fišer, branilac titule, je odbio da igra i tako predao svoju krunu Karpovu. Kod nas je stekao veliku popularnost kada je, usred nepravednih i ničim izazvanih međunarodnih sankcija prema našoj državi, odlučio da baš u Jugoslaviji igra meč protiv Borisa Spaskog. Zbog toga je američka vlada, taj omnipotentni borac za pravdu i zaštitnik naftnih polja širom sveta, raspisala poternicu za njim i oduzela mu pasoš.
U moru antisemitskih, antiameričkih i mizoginskih izjava, nalazi se i ona da bi svakoj ženi, pa čak i tadašnjem ženskom svetskom šampionu, Noni Gaprindašvili, mogao da da konja fore i da pobedi. Kada su Mihaila Talja, takođe bivšeg svetskog šampiona i jednog od najkreativnijih šahista ikada, "Čarobnjaka iz Rige", nepredvidivog genija i naširoko obožavanog pesnika šahovske table upitali za ovu Fišerovu izjavu, on je rekao da je "Fišer Fišer, ali konj je konj."
- Brate, imaš da mi pozajmiš 300 jevreja? Vraćam sutra duplo, imam sigurnu stvar.
- Je l' to isto onako sigurno kao kad si mi onomad tražio 200 da bi stavio na Džankijevu dojavu?
- Jebi ga, otkud sam ja znao, rekao čovek da dolazi sigurno...
- Ili kad si zajmio pare od svih redom, pa ti Miša Jago pričao gde da investiraš?
- Jao ćuti, jedva sam to vratio ljudima. Ali ovo je drugačije. Kladio sam se sa Daliborom Nematodom u 1000 evra da ću da ga pobedim u trci. Svako vozi svoj auto, trkamo se sutra iza starog mlina...
- Sa Daliborom? Jesi ti normalan?
- Što? Pa on čovek sve radi usporeno, kilavo. A znaš da sam ja dobar vozač i da sam nekoliko puta bio na onom Track Day-u, i uopšte nisam imao loša vremena...
- Hajnce Harolde Frencene, vozićete na pravcu, a tu pobeđuje bolja mašina. Znaš li ti, majstore, šta ti voziš, a šta on?
- Čoveče, njegova Alfa uopšte nije toliko brza, a ja sam svoj Volvo opasno nabudžio, da vidiš samo kako...
- A je l' znaš da su se njemu roditelji obogatili u Italiji i da mu stalno šalju pare i razne stvari odande?
- Znam, pa šta?
- To znaš, ali izgleda da nisi znao da su mu kupili Ferari 458 Spajder, rekla mi Nada sa drugog sprata da ju je pre neki dan provozao. Možeš da budeš i Niki Lauda, nemaš nikakvih šansi. Fišer je Fišer, ali konj je konj. U ovom slučaju - crveni konj.
Ultimativna pretnja koja se upućuje isključivo iz sedećeg, eventualno ležećeg položaja.
Da bi dobila na težini i svrsishodnosti, onaj koji pretnju upućuje u datom momentu mora prolaziti kroz neki oblik idile, kako bi osoba kojoj se preti shvatila da će biti usrana od batina.
Poznato je da čovek bije ženu, ili čoveka, jače i bolje kada ga ta delatnost odvrati od ispijanja rakije, večere nakon ispijanja rakije ili gledanja Vučića.
S: Ćale, opet gledaš Pičkoustog? Daj, jebote, promeni kanal, počeće fudbal....
Ć: Puši kurac.
S: Ćale, kako to pričaš sa sinom?
Ć: Siši karu.
S: Okej, vidim da si ponovo šibao dspi.
Ć: Kakav dspi vidiš da je Vučić. Aj' beži, nemoj da ti ustanem!
Fraza predstavlja bezopasnu, bezazlenu stvar koja obično eskalira u ozbiljan problem ukoliko se na trenutak nađe ostavljena bez kontrole; problem enormnih granica. Na prvu loptu, nesaglediv i malo verovatan.
A onda BUM. Primetiš da se stvar širi kao hlamidija u studenskom domu i da nemaš mnogo sredstava kojim bi mogao da je suzbiješ.
Tanja Rađenović: Na planini Babina Sisa vatrogasci pokušavaju da suzbiju vatrenu stihiju koja je izbila pre otprilike dva sata. Uživo sa lica mesta javlja se naš dopisnik, Jovan Palavestra. Jovane, da li se čujemo?
Jovan Palavestra: Da, Tanja, čujemo se. Naime, sve je bilo mirno i nije izgledalo da će požar izmaći kontroli. A onda je počeo da duva veoma jak vetar koji je širio vatru šumom i niskim rastinjem, tako da je ceo događaj poprimio ozbiljne razmere jer stihija preti prvim meštanima.
Tanja Rađenović: Da li se smatra da je požar podmetnut?
Jovan Palavestra: Još uvek se ne zna, ali se misli da AAAAAAAAAAAAA, vatraaaaaa jeeebem ti sunce AAAAAAAAA...
Tanja Rađenović: Jovane?!
Jovan Palavestra: AAAAAAAAAAAAA, u'vatilo mi nogavicu AAAAAAAAAAA.
Tanja Rađenović: Khm, khm, uživo sa Babine Sise, Jovan Palavestra....
Lokner: Au, kakva sramotna slika?! I ponovo sa naših stadiona. Meč između ekipa Big Bula iz Bačinaca i čibutkovačkog Proletera 1389 je prekinut zbog tuče koju je inicirala Big Bulova frakcija "Krejzi Pipl from Bačinci" i huligani iz Čibutkovice, popularna "Proleter Čildrn". Kako saznajemo, gađanje semenkama i flašama "Bg-a" od 0,5l je poprimilo ozbiljne razmere kada je N.N (23) iz Bačinaca flašom pogodio vođu navijača Proletera A.K (67) iz Čibutkovice, koji je pritom omik'o sa šipke i sa četiri metra pao na glavu. Hitno je prebačen u Dom Zdravlja u Bačincima. Više informacija ćete dobiti u sutrašnjem izdanju "SOS bubamare".
...
- Pogledaj onu tamo. Je l' to Ana iz srednje?
- Jeste, ali ne liči na sebe. Šta joj se desilo, jebote? Bila najbolja cupi u celoj školi.
- Čuo sam da se udala. Kažu da se žene goje nakon udaje. Valjda jedu masno, šaznam.
- Pa vidim ja da je poprimila ozbiljne razmere. 'Nači, Ćana....
Reditelj: Danas snimamo scenu kada Lisa ulazi u sobu kroz odžak, u stilu Deda Mraza i pita ovog tamo čamugu, kome ne znam ime, da li slučajno prodaje auto delove jer joj treba gumica na balans štangli. Onda joj čamuga kaže: "Za to pitaj GTD-a, on se razume u te gumice, a što se tiče drugih gumica...", i kreće da vadi kondom.
Čamuga: Šefe, sve je to lepo, ali Lisa danas ne može da dođe. Pustila mi je poruku malopre.
Reditelj: Zašto?
Čamuga: Kaže da je sinoć poprimila tri komada ozbiljnih razmera, da je žeže u kolenca i da ne moš na noge. Pije samo običnu vodu, na cevčicu a jede isključivo pasiranu hranu, tipa pire krompir sa umakom od špinata.
Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.
Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.
Graničar: Crni sine, čije ti je ovo parče hartije koje se usuđuješ nazvati pasošem?
Mehmed: Ja sam podanik svetog kalifata, Islamske drž...
Graničar: Au bre! Znam te ja! Hajde, polazi za mnom. Milojice, ponesi dva električna pendreka i polazi i ti, vratio se Meho iz Tutina što ga juri Interpol zbog šverca 3 tone žutog...
Izraz koji najčešće koriste Novosadjani da plaše ljude, a Sundjer Bob Kockalone ga često koristi da pozove svog ljubimca da jede.
Destinacija: Novi Sad
- Bu, gari!
- U jbt, pa uplaši me idi u pičku materinu!
.
.
.
Sundjer Bob Kockalone: Bu, Gari!
Gari: Mau, mau!!!! (ma u usta te jebem malopre sam jeo ...)
Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.
Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.
I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.
- Da, kuća vam izgleda zaista impozantno. Molim vas, recite našim gledaocima, kako postižete da je sve tako čisto i uredno, od bazena, do lifta? Imate li poslugu?
- Pa, ne... Znate, ja sam škorpija u horoskopu, a mi škorpije smo poznate kao perfekcionisti... (bla, bla, truć)
------------------------------------------------------------------------------------------
- Da li vam se nekad desilo da zakasnite na gostovanje u TV emisiji?
- Nikad. Ja nikad ne kasnim, jer sam riba u horoskopu! Mislim, riba sam i ovako, a ne samo u horoskopu.
------------------------------------------------------------------------------------------
- Srpska maiko, je li tačno da ste spavali sa kompletnim timom Obilića te hiljadu devetstodevedeset...
- Pa, ovo je nečuveno! Vi vrlo dobro znate da sam ja djevica u horoskopu...
- Oh, oprostite, kako sam samo mogao da zaboravim!
Mnogo dobar lik, onako s tri prsta, poštenjačina i domaćin. Često puta mu dođem dvesta evra bez problema.
- Nikiću kućo dobar si lik nemoj da šalješ mojoj ribi poruke na fejsu ljubi te brat.
- kake ima veze da probam? :)
- Nemoj, lepo te molim da ne bi kenjo zube tri dana, pozz
Suptilnije i uviđajnije od "Matori šta koji kurac?" izraziti zabrinutost za svoj i sagovornikov društveni status usled neke radnje koju je učinio u javnosti ili promene stila koja je društveno neprihvatljiva i koja će ga na osnovu toga odmah svrstati u određenu socijološku grupu. Ovim izrazom mu ujedno želimo jasno staviti do znanja da bi smo trenutno radije stajali pored uber seljaka paprikara Radašina-ću te patošem, nego pored njega.
Jebiga, sedeo si kući, nisi znao šta ćeš sa sobom- livada u glavi, i odjedanput ti je bljesnula genijalna ideja koja je poput groma pogodila tvoje neuronske grane, da je do jaja izvući pramen a la Halid Muslimović, koga inače zovu "Plavi čuperak" i to ne zbog toga što je citirao Miku Antića prilikom gostovanja kod Lee Kiš ili Jelene Bačić Alimpić (nego upravo zbog tog ciganskog pramena), nositi flafičasto baršunastu majicu sa likom Milana Stankovića u prirodnoj veličini ili si pak gledao slike svog askurđela i pomislio "Kako mu jebački stoje ovi brčići. Hoću i ja takve!"
Šta? Kad može Bred Pit, Beks ili Džoni Dep da menjaju svaki čas izgled i da eksperimentišu, što ne mogu i ja!? Ali si zaboravio jedan sitan detalj, da su oni super uber svetske zvezde i da oni mogu da šetaju gradom i sa govnetom na glavi i biće do jaja kul i svi će početi da nose govna na glavi. Tako da matori ne eksperimentiši previše. Pomisliće ljudi svašta!
-Matori, šta je to? Šta si pustio te predratne brčiće ko Živojin Mišić?
-Što? Šta im fali?
-Pa ono brate... Pomisliće ljudi svašta.
-A šta će to da pomisle majke ti!?
-Šta će pomisliti? Pa šta znam, možda da si štreber, retard, nolajfer, narkoman, jehovin svedok, prodavac kirbija, sektaš, gestapo, da hoćeš da izvršiš državni puč ili da se digneš u vazduh na sred Terazija. Jel ti to dovoljno?
-Ma ajde ne lupetaj gluposti. Svi veliki ljudi u srpskoj istoriji su nosili brkove Vuk Karadžić, Marko Kraljević, Haris Džinović, Keba...
-Dobar dan momci. Vaše lične karte?
-Jel sam ti reko...
Crnilo stari moj, i nećeš se spasiti. Zapravo, to je ujedno i poslednji trenutak, jer život posle toga ne postoji. Čak i kada te ostavi savršena žena tvog života, i kada te ispuni najteža bol, to je nešto opet sa čim se živi. Budiš se jutrom sa njenim imenom i psovkom na usnama, ali živiš. A, ovo, matori, ovo je sasvim druga priča.
Ovo si živio, ovo si disao. Gledao u Boga nag i ti si postojao. A onda si čuo ciku stakla i sve je otišlo u kurac. Neko je izvukao svako sutra pod tvojim nogama.
Prvo saznaješ da ti otac nije svemoguć. I to potiho boli, ali samo tebe. Niko ne smije da zna. I taj rak kojim te izjeda raste. Onda vidiš da je i majka sasvim obična. U nekim trenucima dosadna čak. Ti je voliš i mrziš se zbog toga. Pa onda žena koju si volio. Još je tu pored tebe, budi se, ali drugačija. Vidiš u njoj mašinu za rađanje, dojenje... Ortaci imaju svrhu i ti je vidiš i to te opet razjeda. Spontanost je nestala i sa njom mističnost. Sada vidiš u zvijer i vidiš svoj poraz. To je sve što te okužuje.
U početku još pokušavaš da se otrgneš. Zvone ti riječi "vježbom do savršenstva", ali ti u svemu vidiš samo ponavljanje bez cilja. Ponekad se zapitaš da li si možda prešao igru, ali kako nema sretnog kraja, odnosno nema kraja uopšte. Samo u nekom momentu zaspiš i to bude to. Iako je sve davno zaspalo, samo je ovo zvanično.
Generacija rođena bez velikog Rata, sa dovoljno malih o kojima uporno slušamo sa teve ekrana, što nam je zapravo jedina bitka, izdržati dvadeset pet minuta dnevnika.
Kažu da revolucija jede svoju djecu. Šta smo onda mi? Nekako mi u ušima zvoni prežvakanost, ali jebeš mu majku, ne mogu staviti prst na to šta je tačno.
Opaska koju pecaroši izgovaraju prilikom vraćanja ribe natrag u vodu aludirajući na to da nimalo nisu zadovoljni njenom veličinom, da je još mlada i zelena, i da njemu iskusnom ribolovcu treba krupniji komad koji će da zadovolji njegove potrebe. Obično se spominje mama, mada i ostali članovi familije dolaze u obzir.
-A bre ni da pipne. Ko da smo u bunar zabacili. Jebem mu mater.
-E evo ga nešto. Ih, kurac, količka je... Ajde mala idi i dovedi mamu.
-Ako može i tetku za mene.
-E jebiga što ne reče ranije, ne stigoh da joj kažem.
-------------------------------------------------------------------------------------
-E brate čuo sam da si peder. Jel to istina?
-Idi dovedi mamu pa ćeš da vidiš!
