- Kad je moj deda išao u školu, učio je da smo mi u Evropi, ćale je učio da smo u Južnoj Evropi, ja sam učio da smo u Jugoistočnoj Evropi a moj sin je učio da smo na Zapadnom Balkanu...
- A unuk?
- On uči da je u Kanadi.

----------------------------------------------------------------------------------

- Kume, čuo sam da razmišljaš da prodaš onaj tvoj voćnjak na Jugoistoku.
- Da, ali kad bi nekako moglo da ne prodam sve nego samo onaj deo pod šljivom, od nje nikad ništa. Ne znam šta sve nisam probao ali to mi uvek istruli, a ostalo voće lepo napreduje kad ga prskam nekim američkim špekcijama.

----------------------------------------------------------------------------------

- Svi đaci sa ukorom pred isključenje neka sednu u zadnje dve klupe sa desne strane da ih stalno imam na oku.

Дрво се на дрво ослања.

"Brate, zipa onu malu crnku preko puta. Bomba! Ali verovatno je neka kurva".
"Auuu bre, ma ne škodi, život bih joj dao da mi upropasti, samo da budem sa njom".

Dositej je nasledio od oca ogromno imanje sa dvesta stabala zlatnog delišesa. Planirao je kad jabuke sazru da veći deo proda na pijaci a dvadeset džakova da ostavi da se njima hrani do sledeće berbe, ali se ispostavilo da su sve do jedne bile crvljive i to mnogo, čak ni pitu od njih nije mogao da napravi.

Dositeja su tada često viđali kako šeta svojim imanjem i jadikuje:

"Церви, церви, што ми учињајше церви од моијех златнејшијех делишесјах, кудаде се даде моје благоједеније?"

Daniella Živadinović,
bivša kafanska pevaljka iz Jabučja Donjeg, a sada ponosna vlasnica dva splavarska hita i jednog neurotičnog potomka muškog spola :
„Da, ja sam uspešna mlada žena... ostvarila sam se i kao umetnica, i kao supruga i kao majka... (Dušane, ne guraj čika novinaru prst u oko) ... Ove godine izlazi moj novi projekat, materijal je već spreman... (Dušane, videćeš ti tvog Boga kad ode ovaj) ...Da, kažem vam, moj život je sada kompletan otkad sam se ostvarila kao majka... Još samo da kupim novog kućnog ljubimca, prethodnog smo nesrećnim slučajem pojeli za Božić... ”

Baba: Nemoj da ležiš dok sišeš tu bombonu, otiće ti upreko.

—————
- Rale peti je mart već, šta ako sam ipak trudna?
- Koliko kasni?
- Ulazimo u sedmi dan…
- Prvo lakše malo sa množinom, drugo, šta zna pička šta je februar, nije vešmašina da je isprogramiraš da pušta boju po belom, sunce ti blesavo. Ne nabijaj mi tenziju svakih trijes dana ljubim te.

- Gledam nešto komšo, kad si nabavio ovu vitrinu?
- Pa ima par godina. Što pitaš?
- Nešto mi poznata, imao otac u mene sličnu takvu.
- A je l’? A dobro, starija je to građa, dosta popularno ranije bilo.
- Da, da baš tako. Kao što je bilo popularno držati lovačku pušku u vitrini i okrbati ivericu na tačno 21 cm iznad ladice.
- A?
-Imam ja takvu baš lovačku pušku od pokojnog oca. Šta kažeš da je donesemo da vidimo da li štima kad se postavi? Pa ako štima da ti kompletiram kolekciju?!

A: Evo ti onih 200 dinara što sam ti bio dužan.
B: Ti si meni dužan 202,50 dinara!
A: Gde bre nađe ta 2,50 dinara?
B:Eeee, keš memorija!

Ljubio sam usne sa kojih med kaplje,
i sanjive oči gde se čežnja krije,
slušao sam brezu dok jablanu šapće..
kum: Joooj pjesme, kume jel čueš?
kum: Čuem kume, čuem.
Polomicu čaše od kristala
počupaću bokore od lala
otkinu...
kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?!
ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju.
ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih.
ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže..
Kad već nema snage, moći
da mi vrati dane, noći
kad sam jah'o vranca, ata
sto đerdana trg'o s vrata...

- Znaš... Ja ne volim da mi glođu sisu prvo veče, nikad ne dam u guzu, mrzim da nosim tange i nisam neki ljubitelj društvenih mreža.
- Šta misliš da odemo mojim privatnim avionom na večeru u Milano?
- Milano?! Evo ti moj insta, pogledaj u kojim ti se čipkastim gaćicama najviše sviđam, večeras jebeš nakon što ti isisam crne misli!
- U dupe?
- Podrazumeva se.

- Какав је био Мики синоћ? хехехе

- Сад ми је јасно зашто га зову тапир, куцала сам на гуглу, пола животиња, пола курац. Једва сам преживела. Таман кад помислим да ће да испадне из мене и да престане да ми чеше бубреге, он зађе још дубље, чини ми се да му кобас има џи пи ес и могућност да се извија ко змија.

Такви фрижидери имају своју животну причу. Али, за разлику од оних централних градских сладолеџијских фризова, он никада није имао само једну улогу нити је био онако упицањен заједно са сунцобраном и кантом за омоте, у истим плаво-белим бојама индустрије. Друштво му увек прави картонска кутија смокија која имитира место за одлагање ђубрета. Он никад није закључан, јер нема ко да украде од локалних пијанаца што блеје испред и верно стражаре. Цигани се не рачунају, мањак одлази на отпис. Он је и астал на који се редовно каче пакле цигара, обриси са дна пивских флаша, прашњави лактови уморних физикалаца када се враћају са штеле док отварају апатинца 0,6. И наравно, у том фрижидеру нису само сладоледи. Ту се хладе пива, киселе, кока-коле, смрзнуто поврће и мешавине, чоколаде, наполитанке, а од сладолеџијских специјалитета, ту су само они најјефтинији и они најскупљи. Јер они једино и иду. Нема средње класе у жестоким предграђима.

- Eeeeeeeeeeeeee, kad sam ja slušao Stounse na Radio Luxemburgu…
- Au kevo, šta mu je, opet se nacirko?
- Pusti ga, sad smo došli sa slave. Izigravao je Tozovca celo veče, pa mu treba ventil...