Fraza predstavlja bezopasnu, bezazlenu stvar koja obično eskalira u ozbiljan problem ukoliko se na trenutak nađe ostavljena bez kontrole; problem enormnih granica. Na prvu loptu, nesaglediv i malo verovatan.

A onda BUM. Primetiš da se stvar širi kao hlamidija u studenskom domu i da nemaš mnogo sredstava kojim bi mogao da je suzbiješ.

Ostati jedini predstavnik određene organizacije, nacije ili kontinenta koji učestvuje u nekoj vrsti nadmetanja. Pošto su se svi ostali obrukali, ogroman pritisak leži na plećima pojedinca da koliko toliko osvetla obraz i da pokuša da izbegne potpunu katastrofu.

Kupiti novi monitor tipa plazma.

Ako nakon određenog vremenskog perioda nemate odnose sa djevojkom,metoda ubjeđivanja vrlo je jednostavna:
Na desetoj kafi u toku dana,koju naravno ti plaćaš jer si mladić krasnih manira treba da odradiš sledeće:
1.Lagano zagrli izabranicu svoga srca ili kojeg već organa.
2.Desnu ruku pruži prema računu za kafe.
3.Dok gledaš iznos koji ponovo treba da platiš,mirnim promuklim glasom izjavi joj sledeće:‚‚Znaš šta draga u poslednje vrijeme često razmišljam o našem odnosu i zaključio sam sledeće,...Naime preciznim proračunom došao sam do zaključka da za novac koji dajem na ove silne kafe mogu bar 2 puta u toku mjeseca da odem u dobru javnu kuću!
4.Ostavi je da razmisli o svemu i zapali cigaretu da izgledaš ozbiljnije.

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu.

Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.

Slovo koje su Crnogorci izmislili da bi konačno mogli da śednu kako treba... sjedenje je valjda žuljalo.

Напити се.

Izraz za nekoga ko se zbunio ili totalno izgubio i gleda u daljinu sa otvorenim ustima, ne reaguje na okolinu.
Izraz je potekao od nezgodnog običaja raniih operativnih sistema računara koji nisu proveravali da li je delilac operacije deljanja jednak nuli, a pa je racunar započinjao programsku petlju kojoj je broj izvršavanja obrnuto proporcionalan veličini delioca, odnosno beskonačan. Za vreme dok deli nulom računar izgleda kao da radi posao svog života, a u stvari cinculira do 101 i nazad. Kasnije su osavramenili OS, pa su se pojavile one porukice "ERROR: divide by zero"

Primeniti svoje zen sposobnosti, urođeni osećaj za filing i nadasve empirijsko znanje zarad ispunjenja nekog zadatka.

Усклик марве никад задовољне животним стандардом.
Преведено на људски језик, значило би "Имамо 'леба, али немамо за немачки ауто не старији од пет година, нов ајфон, таблет са екраном величине телевизора нишке Електронске индустрије, летовање на Малдивима и секс са Станијом. Имамо више него већина људи у свету, али опет недовољно. 'Оћемо бољи стандард од Шваба и Амера заједно, они ће нас да бомбардују мајку им јебем крваву пичку мало ја њима, Ноле до победе!"
Тај неки фазон.

Потрага за кључевима пет минута прије изласка из куће.

Ono što svaki vozač u Srbiji mora da poseduje, kako bi bezbedno stigao na određenu destinaciju.

Legenda srpskog rocka... Najbolji recitator Srbije.

Реторичко питање које постављаш сам себи са циљем да се натераш да одиграш потез који није довољно промишљен. Аутосугестија која треба да те натера да помислиш да то што радиш не кошта ништа - не повлачи последицу. И углавном је истина. Али само у том тренутку...

То да итекако може да кошта углавном схватиш прекасно.

Надимак једног од најбољих вокала нашег поднебља, а и шире, Ипчета Ахмедовског.

Још од малих ногу Рамбо је делио свој фантастичан глас и огроман таленат за певање, са гостима кафане свог оца у родним Лажанима. Средином осамдесетих, одлучује да окуша своју срећу у великом граду и одлази у Београд, где снима свој први албум "Била си девојчица година мојих" који постаје прави хит и пробија Ипчета великом брзином на фолк сцену Србије. Од осамдесет седме до деве'с друге објављује још три албума, на којима се налазе, по многима, његови највећи хитови "Варале ме многе и ја сам их варо" и "Волесмо се само једно лето". Ови албуми су само учврстили његову позицију једне од водећих фигура српског фолка.

Последњи албум "Циганске душе", Ипче је објавио деведесет треће, и у њега уврстио песму "Кад нестанем једног дана". Тим потезом, Мали Рамбо је потврдио свој статус божанског пророка јер је предвидео трагичан догађај који се одиграо следеће године на Ибарској магистрали, у Шопићима, код Лазаревца.

Том трагедијом, којој су кумовали брза Мечка и спори камион, почео је суноврат српског фолка, који није могао да преживи под налетом своје трубо верзије. Због тога се повукао у дубине кафана горепоменуте Ибарске, биртије планина Шумадије и ноћни термин ДМ Сата, где се и даље одржава легенда о Малом Рамбу.

Biti nepotrebno i neopravdano štedljiv ili cicijašiti. Ustezati se i odricati nečega, uprkos tome što imaš i više nego dovoljno.

Rečenična konstrukcija u kojoj veznik dobija glavnu ulogu, a imenica ispred može samo da mu se sagne.
Znači, nemmmmmaaaaaa. Niks. Fin.

Penzioneri sa slabom cirkulacijom i old skul debelim džemperom, koji na +30 ne sede na klupici u hladu - već na suncu.

Nafurani kuvarski blejač koji banjava ljudima na kafanu i osoblju konstantno kenja kako sve rade pogrešno i kako se sprema po Interkontinentalima i kako su oni svi bezvredni paramecijumi, a on jedini ume da skuva pilav. I to im soli kao na finjaka, uz fabrički ugrađen pederski smajli. Sve se snima i prikazuje kao Paklena kujna.

Dakle ovaj nadobudni drkoš, obučen ko protojerej-ninđa jebeni, sedne za sto, dobro se nakusa sopstvenog ega i počne da spava u mozak, počevši od menija. Gde vam je ovo, šta vam je ono, kakav vam je ovo nož, dođite samo čas još nešto da vas pitam, jeste li vi konobar ili kelner? Previše soli – nedovoljno bibera! Gde je moj hosenfefer??

Slušam kako onim svojim drkadžijskim nazalnim glasom sipa mudrosti nesrećnim konobarima i kuvaricama, šatro da im pomogne da poboljšaju posao, a u stvari gleda da ih izjaše ko u finalu rodea, uništi im ono malo “ja”, istranžira volju za životom i natera ih da se nagutaju iste, čime se gledanost bustuje sto posto, reko piplmetar.

Snimam kako samozadovoljno drvi, keca pomoćnicu kuvarice, koja ionako neprijavljena radi od jutra do sutra za neku bednu crkavicu kojom izdržava dvoje dece i muža alkosa. “Kakva vam je ovo konkavna daska za sečenje”, “Po čemu je brrrrule dobio ime, ne znate, baš me čudi”. Pederski smajli opet. Gledam ga i slušam, mahinalno stežem pesnice i zube, i poželim da ga oplajpičim teflonskom dvajesosmicom za palačinke po ćeli, a onda mu facu nabijem u ključajući potaž od šampinjona sa teletinom, a kao prilog mu surduknem kelerabu u prkno.

Uh, što bih voleo da neko tom bradičastom gomnaru zaprži čorbu, da se tako izrazim, kupio bih takvu epizodu na DVD-ju, pa i uz prašak od 12 kila ako treba, bilo bi jače od onog kad Kojot trti Trkačicu.