Ženski trip u kome obitava žarka želja da titula komesara za proširenje pripadne čoveku prema kojem gaji posebna osećanja.
Čoveku koji je svojom ljubavlju i pažnjom zaslužio epitet prvog, dostojnog da na što romantičniji način ubere cvet istoj, pusteći joj krvcu k'o kasapin mladom Božićnom prasetu na najnežniji mogući način, nakon nekoliko proboja svoje ukrućenje močuge kroz vlažne zidove još uvek uske mindžice, podareći joj doživljaj koji će dugo pamtiti i rado ga se sećati.

Najveći neradnik u grupi neradnika zvanoj "sindikalno rukovodstvo". Krivinaš koji je radio na nekom radnom mestu gde nema redovnih dnevnih obaveza koje svakako treba u toku dana završiti, ili je radno mesto takvo da celodnevna prisutnost nije neophodna. Dakle, predsednik sindikata je bio "Referent za ONO i DSZ (Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita). Kad se to ukinulo, brže bolje je zgrabio (ne)radno mesto "Referent za protivpožarnu zaštitu", ili ako mu se posrećilo "Referent za zaštitu na radu". Ili ako mu se baš posrećilo i ima debele veze "Referent za ekologiju".

Pošto je po prirodi lenj, svaku proveru svojih radnih sposobnosti, ili vrednovanje rezultata njegovog (ne)rada shvata kao ličnu uvredu, i onda je jednog dana lupio šakom o sto i rekao "Ne može više ovako, da se poslodavac bahato ponaša i krši naša radnička prava".

Onda je počeo da ide na sednice sindikalnog rukovodstva, i posle par sednica, kad je najstariji otišao u penziju - stekao je prvu sindikalnu funkciju.

Posle se ide utabanim stazama: organizovanje merenja krvnog pritiska, svinjske polutke (tu se ugradi oko 10%), krompir i luka (dobar je 15%), a neretko i posteljina i posuđe (20%).

Kad treba zatvoriti sektor koji vlasniku kapitala stvara samo gubitak, i otpustiti veći broj radnika, on, kao glavni sindikalista, može da kaže "otpremnina od 150 EUR po godini radnog staža je sasvim fer ponuda i radnici će to prihvatiti". Ili, takođe može da kaže "250 EUR po godini radnog staža je sramna ponuda i mi ćemo blokirati celu fabriku sve dok se poslodavac ponaša nemarno". Dakle, sve je u tome koliko ga poslodavac potplati.

Za radnike, fabriku i sindikat ga savršeno zabole kurac, jedina mu je misao kako se što više nafatirati dok ga drugi, još pohlepniji i bezobzirniji neradnik ne otera sa mesta predsednika.

Je l' ideš sa devojkom na uranak?

Izraz koji najavljuje verbalni ispad posle koga vrlo verovatno više nećete biti gladni.

Promena.

Svako je doživeo sneg. Ljudi znaju kad da ga očekuju. Meteorolozi najavljuju. Uprkos svemu, sneg uvek iznenadi.

Sneg je promena u izgledu. Čitav jedan grad, čitav jedan srez dobije nov izgled. Sve je drugačije, belo i čisto. Sve je novo, ulica kojom prolazite svakog dana, trotoari, krovovi... Sasvim nov doživljaj koji vas tera da stanete i gledate sve te poznate, dosadne, prozaične motive iznova.

Sneg je promena u ljudima. Izgledaju drugačije kada izađu na ulice prvog snežnog dana. Gledaju jedni u druge u mimohodu očima koje kao da govore, dogodilo se nešto, dogodio se sneg. Našli su promene u okruženju, traže promene i jedni u drugima. I nalaze ih. Izgledaju sveže, ozbiljno, življe... dok koračaju pločnicima čuvajući se poledice. Oči su im brže, obrve igraju, obrazi crvene. Lepi su.

Sneg je dokaz da svet može da izgleda drugačije u kratkom roku. Sve te pahulje složno padaju i daju belinu. Ne postoje dve iste, ali su sve bele i sličnog oblika, i istog cilja. Kao ljudi, koji su to zaboravili.

Okopniće. Otići će. A mi ćemo ostati, ponovo nenaučeni.

Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.

Слика на коју нисмо превише поносни. Обично је то слика са журке где си се дислоцирао од алкохола па си представљао омиљен предмет сликања неког штребера који је једва чекао да се сутра отрезниш да би ти скакако по лобањи. Такође то могу бити и слике са личних докумената које датирају из времена док си оргијао по журкама и чекао кућу на аутопуту да наиђе са кључевима у рукама. На тим сликама изгледаш ко Писац еротске поезије или фан неког метал бенда. У неким случајевима се деси да људи на тим сликама изгледају нормално али их у међувремену задесе корените промене у животу. У жељи да се избегне дискутовање о разлозима промена ( секс, дрога, алкохол ) користи се реченица из наслова, тј баца се копље на време као главног кривца.

Pali. Ni najmanje mi nisi zanimljiv, smaraš. Mršći.

Симболичан отклон од свега. Зидање баријере од свијета који те је упропастио. Потез којим дајеш до знања свом уму да си се предао. Склопићеш очи и чекати да се деси оно што мора. Сам. Помирен. Тих... Склопљених очију.

Зашто мртвацу затварају очи? Јер му је све једно. Тамо гдје он путује, ништа се не добија на лијепе очи. Мада, мање је језив са капцима преко јабучица. Нама. Њему је све једно, рекох.

Онај ко те гони не хаје за твоје муке. Било да је у питању жив човјек, било да је у питању онај у твојој глави. Борићеш се дакако. Сви се боримо. Неко до краја живота. И онда изгубиш. Од кога? Лоше мислиш. Смрт је побједа. Нема мука јел де?

Склапање очију је побједа. Симболична смрт. Само, склопљених очију можеш умријети милион пута. И сваки пут побиједити. Оног тренутка кад докажеш себи да више ништа није важно, да могу да ти ураде шта пожеле, побиједићеш. Себе. Њих. Постаће небитан онај коме дугујеш. Нека дође, нек ти поломи прсте. Може. Нећеш марити за звјери које ти походе снове. Нека дођу, нек те престраве. На крају крајева, умро си. Шта могу да ураде мртвом човјеку?

Умро си. Склопио очи. Сад иде финта. Научена из видео игрица. Проста. Отвори очи. Прогледај. Родио си се. По милионити пут рођен опет видиш свјетлост. Чујеш звук. Осјећаш мирис. Умро си а ниси сатрунуо, родио си се а не ниси усрао пелене.
Видиш, магија.

А сад склопи очи, предај им се. Па се опет роди и радуј се, јер живот је радост. Дар. Само је некада тешко, зато учи финте да га зајебеш. Као Џорџ Бест мутаве бекове.
Бест је јебао живот.

Pitanje koje se u ovoj ili sličnoj formi postavlja skoro uvek kada neko okači reakciju ili poster sa pornićarkom.
Interesantno, odgovor uglavnom ne kasni više od trideset sekundi.

Izraz koji govori da je nešto maksimalno.

Tako zovemo ono govno na vrhu pertle.

Stepen zastupljenosti pederskih (gej) karakteristika nekoga/nečega u datom okruženju u odredjenom trenutku.

Cви они који на бини стоје иза Борисава Ђорђевића, познатијег ширим народним масама као велики, недостижни, ултрасрбин, Бора Чорба. За већину оних који се изјашњавају као обожаваоци "Рибље чорбе" потпуно непознати, мистериозни и, на крају крајева, небитни људи, јер свако може да лупа у гитару али да пева као Бора - никад. Музичари који су дали немерљив допринос музици бенда, готово једнак као и поменути фронтмен, а који за то нису добили никакав кредит. Такође, музичари који су свој таленат и умеће ставили у службу човека који је њихов хард рок бенд годинама посељачивао и на крају га претворио у облик који има данас, када је просто срамота изговорити да "Рибља чорба" и хард рок имају нешто заједничко. Најзад, музичари који су свесни да је њихово време одавно прошло и да више немају енергије да нешто промене. Уосталом, и једини разлог зашто и даље стоје иза Боре Чорбе.

Мирослав Миша Алексић - Басиста, оснивач бенда. Рођен и одрастао у центру Београда, имао приступ страним рокенрол плочама када Југославија није знала шта је грамофон. Седамдесетих провео неко време у Америци, присуствовао концерту "Лед Цепелина". По повратку у земљу, обогаћен искуствима, основао хард рок бенд "Ес-о-ес" (који ће, након што им се Ђорђевић придружи, променити име у, шта друго, "Рибља чорба").

Мирослав Вицко Милатовић - Бубњар, један од оснивача, поред Алексића. Јако млад, вођен звуком "Блек сабата", започео каријеру у хеви метал бенду "Борн" а након распада се прикључио Алексићу. Једини који је покушавао донекле да испољи свој таленат пројектима са стране, али су сви прошли незапажено, у сенци матичног бенда.

Видоја Џинџер Божиновић - Гитариста, бенду се прикључио након што је Бајага, свестан да ће целог живота ћутати и свирати акорде онако како му Бора нареди, напустио бенд. Рођени брат великог Зорана Божиновића из прогресивне "Поп машине". Свирао у хард рок супер групи, "Рок машина" и "Дах"-у. Човек који вероватно ни данас не верује шта свира и шта га је снашло.

Никола Зорић - Клавијатуриста, једини у бенду музички образован, није ни био рођен када је бенд основан. Човек који се, након последњег великог концерта "Рибље чорбе" у Арени 2013, још увек пита шта ради са својим животом. Њега и његов соло бенд, са којим је наступао као предгрупа, публика је извиждала и негодовањем отерала са бине, јер га нико није препознао.

Да, ово су људи који свирају "пао сам у севдах ко шљива у говно", "празилук ми из дупета вири", "зашто увек курцу свирам" и још сијасет других "хард рок" песама и који би, да су могли да виде шта ће данас настати од њих, извршили харакири још '85.

Lekar koji ti ga gleda s podrugljivanjem,dira ti ga s' gađenjem,a onda ti to još i naplati kao da ti ga je zadovoljio.

Natpis koji vas može dočekati kad ulazite u neko manje mesto.

Meštani su zapostavljeni i usamljeni. Sve vlade su oguglale na njihove apele da se izgradi put, da se popravi krov na školi, da se uvede bilo kakva autobuska linija. Apele redovno potpisuje šaka ljudi kojima je prosečna starost pozamašna. Država oseća da će i to da utihne i ima sad preča posla.

Pre nekih tridesetak godina, postojalo je sve : škola je bila tesna, seoska prodavnica snabdevena, dva puta nedeljno je dolazio i doktor u ambulantu, bila je jedna fabrika, malo dalje još nekoliko.
Država je tu malu fabriku odavno stavila u nekakvu „privatizaciju“, a iz one dve obližnje „radnici“ uredno istrčavaju da put ili prugu kad god prođe više od pola godine poslednjeg „obećanja“ u vezi isplate „preostalih zarada“.

Bavili bi se oni seoskim turizmom kad bi turisti bili ptice pa da dolete same; sadili bi oni nešto na svojim imanjima kad bi postojala stabilna „agrarna politika“; gajili bi stoku kad bi imali sa čim da je hrane....tako oni kažu.
Mi tu vest čujemo i zaboravimo.

Doviđenja Tri pizde materine.

Дете није дете, играчка за стрине и тете, рекао је једном чика-Ршум. Е па, мало морген, бркати песниче. На који начин ћете, молићу лепо, другачије да остварите себе и своје никад испуњене жеље, ако не кроз - дете? (Ако изузмемо карму, дакако. - прим. аут.) Како да се надокнади образовање и култура? Како да се буде успешан?

Пројекат-дете је дакле изванредна прилика да се креира сопствена екстензија, потомак изверзиран за све могуће и немогуће вештине и знања и одгаји мали геније, прави плави зец, љуби га мајка, те компензује све што је мами и тати фалило у животу.

Као и сваки пројекат, захтева одређене фазе.

Прво - испланирати зачеће. Плутон мора бити у Девици, а кукови подигнути под углом од 15 степени ка север-североистоку уз нормалан pH и фреквенцију пенетрације до 5 херца.

У трудноћи пуштати искључиво Шостаковича дању и Сибелијуса ноћу радним данима, а викендом Хачатуријанову сонату за флауту и оркестар. Мазати трбух уљем од парагвајске артичоке, а пре и после јела треба латински читати, немој да те на то опомиње мати.

Одмах по рођењу даривати бебу гуменим Мендељејевим системом у боји и логаритмаром. Пред спавање пуштати CD са енглеским језиком парним, а са руским непарним данима.

А игра? Ту су судоку и енигматика за школарце. Евентуално Zuma 3 Math Bugger (торент је zuma3math-lobotomy.torrent), ако буде времена.

У школу се уписује у циљано елитно одељење, код учитељице која је двоструки добитник локалне академске награде Алемпије Пишчевић Уча. Члан градске и приградске библиотеке.

Дружење је дозвољено искључиво са старијом децом, али да им је просек оцена бар 4,85 и да имају макар треће место на окружном такмичењу из матерњег језика и/или математике.

Седмични распоред се зна: солфеђо и шпански понедељком, средом и петком, цртање и калиграфија уторком и четвртком, ритмичка гимнастика и разиграна математика викендом. Дражесно!

Čudna fraza sastavljena iz kombinacije odomaćenog italijanskog pozdrava i grupe mladih učenika kojoj je isti upućen, a stoji za:

1. konačan oproštaj od neke stvari ili osobe, odlazak zauvek;
2. bespovratan gubitak, "piši propalo".

Pikasov odgovor na pitanje šta ovi segmenti predstavljaju na njegovoj najpoznatijoj slici - "Gernika".

Odgovor je uslijedio nakon mnogo godina prepunih stručnih analiza, nagađanja, pretpostavki o stanju svijesti umjetnika u trenutku stvaranja slike i nebrojenih palamuđenja istoričara umjetnosti o skrivenim značenjima i dubokom smislu koji su samo oni u stanju da primjete. Ovom rečenicom Pikaso je izvrgao ruglu sve one tumače koji vide nešto čega nema.

Pikaso je bio živ, pa je mogao da odgovori, ali šta je sa pokojnim umjetnicima koji se u grobu prevrću od analiza kojekakvih stručnjaka koji izmišljaju simboliku i tamo gdje je nema, a sve u cilju samopromocije? Zašto bik ne bi mogao biti - bik?

Укључивање смарача у виду шунтавог буразера из Немачке, кумовог напаљеног клинца или сличног ментално изазваног лика у сопствено друштво. Не би ти сам то никад предузео, али те економскo-финансијски разлози притискају, а и маторци исто, па мораш. Последице су трајне и негативно утичу на твој имиџ међ’ ортацима.