Видовите Зорке на државном буџету.

Usporio do zla Boga. Mrcvari se s volanom, tačno bi' ga konjskom zapregom pretek'o. Taman na ide na ručak s taštom, ne bi' ga razumeo. Poštuje ograničenje tako što ide najmanjom ugraviranom brzinom na autu. Normalan čo'ek bi brže u rikverc iš'o.

Рачун у банци на који мала веверица брижљиво уплаћује уштеђевину како би на пролеће купила веелики укусни жир.

Неки.

Jedna od jačih oružanih sila na tlu naše države.

Универзално рјешење за сваки здравствени проблем у српском домаћинству. Било да је у питању психолошка или физичка потешкоћа сланина све то ријешава јер је, јелте, супериорно здрава. Мали добио температуру? Дедер му више сланине. Буразер искренуо зглоб на баскету? Дедер му више сланине.

Мученик овдашњи, трећи дан по писму ( примању плате ) када схвати да ће остати вечно распет на крсту између жеља и могућности.
У недостатку пара остаје му једино да немоћно шири руке и да се нада чуду.

Mnogi na dato pitanje odgovaraju čisto rezonski navodeći da je Kosovo prosto region na jugu Srbije, pretežno naseljen Albancima koji zbog svoje mnogobrojnosti, lobiranja i podrške velikih sila zaslužuju da prisvoje taj komad teritorije za sebe. Nije to Kosovo brate moj, Kosovo je nešto drugo...

Kosovo je kad si stao pred devojku koja ti se sviđa i čitavo telo ti se treslo, glas otišao u kurac, pocrveneo si kao bulka ali ipak si joj prišao, i nisi zažalio zbog toga. Kosovo je kad si video da ti tri lika tuku najboljeg drugara i uskočio si iako si znao da iskustva u tuči imaš samo iz sećanja od gledanja Brus Lija. Kosovo je tvoja majka koja je u trećem mesecu trudnoće, kada su joj rekli da je trudnoća superrizična i može ostaviti posledice po nju za ceo život, ipak odlučila da te rodi po cenu svega. Kosovo je pas koji skače na medveda da bude raskomadan, samo da spasi vlasnika koga voli. Kosovo je kada je napolju minus 15, ti imaš ženu i troje dece i još pola džaka brašna, nude ti da pređeš u katolike uz sve beneficije a ti pogledaš svoju čeljad i kažeš NE. Kosovo je bilo na Ceru, na Kolubari, na Solunskom frontu i Kajmakčalanu.

Bez Kosova u sebi svako od nas je onaj čovek koji kad ga opsuju on prećuti, kad mu izjebu ženu i majku njegove dece on pruži ruku jebaču i baca neke fazone tipa "he he hvala ti što si mi pokazao šta je kurva", dok se u sebi kida i raspada i potiskuje najljudskiji poriv da očuva obraz i isavija kurvara štanglom. Bez Kosova u sebi si ljiga i pičkica. Sa Kosovom si smetnja, a bez njega hvaljen sa svih strana a zapravo ne ceni te niko i ti to u sebi znaš. Kosovo su ona stvar, ona muška koja su nekom čudnom kontraspregom povezana sa čelom da što su veća i teža čelo je uspravnije. Ako ne nosis Kosovo u sebi, zapitaj se šta si.

Na Kosovu se prelama sudbina cele nacije, sudbina svakog pojedinca. Kažu kako ga reintegrisati, biće u parlamentu 20 posto Šiptara? Nema veze ja ne dam svoje. Kažu bombardovaće nas ponovo. Ne dam. Prete. Ne dam. Nude dijalog. Može ali ne dam. Nude pare. Ne dam. Ukinuće nam kredite, staviće sankcije. Ne dam. Optužuju. Ne dam. Ubiće te ej. Ne dam. Ti si lud. Ako dam onda sam već mrtav kao čovek. Ubij pa uzmi, ako možeš.

Kosovo je i tvoj ćale koji napuši kurcem svog šefa jer te je njegov sin dirao a tebe nauči da mu sledeći put sašiješ šamarčinu da te se seti kad ga bude u penziji žigalo to mesto, i posle dobije otkaz i radi na trafici za 25.000. Znaš zašto? Zato što ne da na ono što voli. Ne da bandi da dira svetinju, ma koja cena toga bila. E to je Kosovo. Zato ga i ja ne dam. NE DAM.

Doći će do incidenta. Poslednje upozorenje pred belaj i šorku biblijskih razmera.

Viši stepen tuge. Tužan je pogled vozača alfe dok stoji kraj servisa. Tužan je krajolik Kosova bez trobojke. Tužna je i duša čoveka koji posle dve godine barenja ribe svog života konačno dobivši priliku za meć pognuto gleda u još pognutije koplje nedovoljno prokrvljeno zbog godina uništavanja kardiovaskularnog sistema alkoholom, cigaretama i gledanjem u izlizani poster Ane Bekute iz osamdesetreće. Tužni su to osećaji, pretužni, ali seta, seta je nešto veće.

Ономатопеја пар узастопних удараца у бубањ који означавају крај управо изречене шаљиве мисли илити пошалице, или мисли којој је на путу ка шаљивости пукла гума, или све четири одједном.

Konj, teški opijat, derivat opijuma, ostao je nepreveden zbog eventualnih nesporazuma do kojih bi moglo doći prilikom ''transakcija'', jer u vreme prodora heroina na naše prostore bila je popularna novčanica, crvena, sa konjem, te bi dil izgledao pomalo smešno.

Personifikacija bračnog stanja. U braku, baš kao i na šahovskoj tabli, sve je crno na belo.
Kraljica predstavlja omnipotentnu figuru (ne može imati ulogu konja, ali kobile...) te je noseći stub celokupne partije. Njenim gubitkom izgledi za uspešnu partiju se smanjuju, ali igra mora da se nastavi.
Kralj, sa druge strane, ladi jaja. Tokom partije se nerado pomera, eventualno u krajnjoj nuždi izvrši rokadu, samo da bi dospeo u situaciju da se još ređe pomera. Ipak, od njegove sigurnosti i blagostanja direktno zavisi krajnji ishod partije.
On je, jebiga, kralj.

Kad umesto živog i zdravog praseta u svinjcu vidiš samo pečenje sa jabukom u ustima, na slavskoj trpezi.

Neprevaziđeno nenadjebiv poklopac za ljude koji se lakoverno usude da vam upadnu u reč.

Sex simbol naših predaka.

Varijacija svih intenziteta padanja kiše u roku od pola sata.

Јебати након дуго времена. Када мач који је већ месецима наоштрен и активиран у безнадежној прашини канија изненада једног дана неочекивано ступи у акцију.

Иначе, каније = средњевековне корице за сабљу или нож. Израз донесен с нашом браћом Турцима.

-Гледа у нас, ћутите.
-Добро газда.
-Е нећу.
-Мали зачепи, ово нам је задња шанса.
-Ко си ти да ми наређујеш?
-Мали зачепи, упишаћу се опет у гаће онда нам је стварно крај.
-Добро.
-Добро.
-Колега Поповићу, јесте ли завршили разговор са вашим имагинарним другарима?
-Како ви знате за Нихата и Јармила?
-Ми све знамо колега Поповићу. Пратимо Вас, странка вас прати.
-Е супер, Када ме већ пратите, знате гдје живим. Има испред неки стари тросјед, да га помогнете помјерити. Боли ме десно раме од чишћења снијега, не могу ја.
-Ви мислите да је ово шала?
-И више него мислим. Далеко је мало да је ово 28. разговор за исту ствар.
-И шта сте научили за овај 29. пут?
-Ништа.
-Која је ваша омиљена боја?
-Тегет плава.
-Погрешан одговор. Напустите салу.
-Не не не, ево да видим шта мисли Јармило.
(реци црвена, реци црвена)
-Да није можда курчина?
-Колега Поповићу, задња шанса!
-Нихате, брате, помагај.
(црвена јебо ти бог матер глупу!)
-Мој коначан одговор је под Ц) Аутостоперски водич кроз галаксију.
-Ооооо, имамо мангупчића овдје. Стража.
-Хе хе, матер ме таквог изродила. Немојте мислити да вас лажем, али се добро сјећам кад сам склизнуо из пичке. Фина је то пичка била, топла.
-Колега, рођени сте на царски рез.
-Оооо, ви ћете мени матер тако скрнавити.
-Ви ћете нама Додика и Републику српску. Водите га.
-Добро добро, црвена, црвена.
-Шта са црвеном?
-Боја љубави хе хе.
-Водите га.
-Желим да искористим право на последњу жељу.
-Реците...
-Запослите Нихата и Јармила кад мене већ нисте.
-Водите га.

Zadnji pokušaj da se objasni budali da nema šanse kod neke cure.