Period koji mora proći od kad djevojka napuni 29 dok ne prizna da ima 30.

Retoričko pitanje upućeno ukipljenom detetu. Koje je upravo obrstilo muškatlu u gostima. Ili prosulo sok od maline na tetkin heklan stolnjak, konac jaka petnaeskinja. Ili traži peto parče čokoladne torte, od kojeg preti kombo useravanje.

Podsećanje koje u bebećoj glavi izaziva slike helijumskih balona, zelenog flomastera, odskačućeg Tinki-Vinkija i Miroslava Ilića u kaubojkama, ali ne i toga što je "dogovoreno". Jer za dogovore zabole i resorno ministarstvo, a kamoli četvorogodišnjaka kojem je uspeh ako se seti da ne proguta kinder-žumance.

No, važno je da savesni roditelj ispadne autoritet i da se vidi da se potrudio i "komunicirao" kod kuće, pa nema veze. Bitno je odigrati "dil" tačku.

To je ona vrsta pregleda, koja je sve osim rutinske.

Kada se upišeš u bakin leksikon koji si iskopao iz škrinje na tavanu.

Svako je zamenljiv. Morbidan narodni izraz koji se obično koristi u vezi s pokojnikom. Svakako će neko drugi popuniti njegovo mesto.

Osoba sa izuzetno visokom tjelesnom temperaturom.

Gabaritna dama, od cirka 120 kila žive vage pa nadalje. Domaćinski popunjena, da preljeva. Hvatanje u koštac sa kapitalkom je samo za iskusne junoše koji umeju da kontrolišu situaciju jer se neiskusan pavijan, koji je do juče navlačio rolku vršnjaku, može lako zagubiti negde iza sedam gora.

Fuj. Bljak. Užas. Černobil! Nešto poput mlade Goge Sekulić, gore od Nede Ukraden bez šminke. Rezultat posmatranja snošaja između princa Čarlsa i Kamile Parker Bouls, dok u prikrajku sobe Suzan Bojl peva "Voulez vous coucher avec moi" u kožnom korsetu sa sve bičem koji se ustremio ka roze prinčevom čmaru.

Alternativa izrazu "Svako je kovač svoje sreće". Izgovara se prilikom pokušaja osporavanja uloge usuda u našim običnim svakodnevnim životima. Ništa se ne postiže bez uzimanja stvari u svoje ruke.
Kažu stari da je sve unapred zapisano. Ali sve i da je svevišnji imao trajni flomaster, uvek može da se doda nešto što će da donese promenu.
Ako ti život dodeli limun, nemoj da kukaš zbog toga. Nemoj ni da napraviš limunadu. To je gej rešenje. Nego lepo ubedi ortake da kupe so i tekilu i napravi žurku.

Зарасло паперје на лицу ћосе. Она разређена брадуљица, отприлике волумена маслачка, прилично неугледна али зато џикља на све стране. Запуштенција.
Канда су се обе главе умориле од борбе за превласт и потом склопиле договор да исфурају исту зурку у знак примирја. Источњачки мудрац хаику мастер фазон, a у верзији прилагођеној поднебљу - бруцош на богословији.

Када је реч о мотиву за такве моменте, a jeбига, обично је то одраз невештог настојања појединца да се прикаже у нешто мужевнијем издању, пуко надање да ће посред саване напрасно нићи џунгла, упркос прилично скромном растињу на располагању. Резултат је, свакако, сасвим супротан очекиваном - испада смешан, па и исмејан, такорећи бива пајцем.
Дакле, тачно да га посадиш на мотку и попајеш паучину њиме.

Е, а што се етимологије тиче, скубеж је у Србији средњег века представљао кривично дело чупетања браде међу завађеним геацима, што пружа идеалну подлогу једном модернијем тумачењу - тим пре што баштиник такве фацијалне фризуре заиста изгледа као да је пао у немилост генгу разуларених себара и завршио очерупaн.

Superlativ dobrog poznavanja. Znati žicu.
Bez mudrovanja, samohvalisanja i potrebe da objasniš celom svetu da si bogotac, jer drugi to sami vide.

Spor u pičku materinu.

Meksički talas u svečanoj, gozbenoj atmosferi.

Izaziva ga novopridošla zvanica na slavlju.
Pošto su svi gosti već smešteni oko sofre, gost najbliži novopridošlome prihvata oberučke svoju stolicu sa donje strane, diže je par centimetara i pomera ka gostu do sebe. Zatim će taj drugi gost obaviti istu radnju prateći smer kretanja prvog gosta. Treći gost pomera svoju stolicu ka četvrtom, takođe u istom smeru. Tako nastaje svojevrsni talas koji se najčešće prekida na čelu stola.
Neuvežbanost prisutnih će iznuditi dva ili više gozbenih talasa kako bi se astal otvorio za još jednu stolicu i još jednu njušku.

Tu je. Uvek. Kafana, kladionica, tombola... Vreba, iz nekog ćoška zadimljene prostorije u kojoj si ostavio život čekajući da se sreća i tebi konačno osmehne, da ti se osmehne i on. I da ti čestita. Ne uvek od srca, jer koliko juče je, dok si uplaćivao tiket dobacivao da mnogo trošiš za toalet papir, ali uvek da bi za sebe uhvatio neki ćar. Pivo pivo, sto dindži za tiket sto dindži za tiket, plus plus.

Subkultura koja sve više prelazi u seoski mainstream. Pripadnici ovog novog talasa u drvosečizmu sve više postaju idoli omladine po selima. Ljudi koji žele da seku sve i koji žele da seku odmah. Odlikuje ih izgled hipster dizelaša. Znači, treša, najviše vole da ih krasi sportska odeća nike (najčešće crna sa šarenim detaljima). Nogu im čuva addidas terex. Kad za'ladni ski jakna. Kajla, po starom običiju, debela k'o lanac kavkaza i što pravoslavnija. Ali devedesete su ostavili za sobom. Nema više gti golfova dvojki, kojima su vadili dušu razbijeni od radže i koksa. Jer došla je ova jebena demokratija i ne može se više sa dedinim sto maraka iz Nemačke silovati nejač nedelju dana. Probaš vani - ne ide. Nećeš, bre, da te Švaba jebe za 50 jevreja dnevno. Vratiš se u atar, svestan da sebi moraš da obezbediš egzistenciju. Škole nisi školovao nije ti trebalo, jebi ga, takvo vreme bilo. Deda iz Nemačke rikn'o. Počneš da ideš u nadnicu u drva. Šta drugo da radiš? Ništa ne znaš. Posle godinu dana kaljenja po branicima uspeo si da svedeš poroke na minimum i pokupiš fore. Imaš kući ćaletovu rakovicu i stilku. Počinje privatni biznis. U početku ti pomaže ortak, posle par meseci nadješ nekog mučenika da ga kidaš za 20 evra dnevno. Ciganišeš se za svaki dinar. 2 godine i skupio si za duplaka, profi huskvarnu, čekrk i tamića, takoreći ful opremu. Imaš već 3 radnika. Izvlačiš po trideset metra dnevno. Dobar si oko 300 evra svakog dana. Za malo više od godine tu je pasat i kavasaki nindža. E sad si kvalifikovan za novokomponovanog drvoseču. Vraćaju se navike iz mladosti. Svaki dan žurka, a pare se štancuju. Digao si sleng iz šume do nivoa nerazumljivosti smrtnicima. Karaš klinke. Šmrčeš. Ludilo.

Za razliku od minutića koji može da traje od - do, sekundica zamrzava vreme, krivi prostor i čekajućeg ostavlja na milost i nemilost sudbinskom protoku vremena.

Sličan izrazu "u štetu", s tim što se tu misli na staru dobru razonodu - švaleraciju,
ovo je više girls gone wild varijanta.
Engleski ekvivalent ovom izrazu je "Paint the town red!"
U bes se ide u najkraćoj suknji, najvišim štiklama, troši se i pije nemilice.
Kad ti se skupi sve, štres na poslu, problemi sa jačom polovinom, familijom...
ili te prosto uhvate lutke... pokupiš drugarice, sav novac (i kartice),
namontiraš se Miss universe level i ideš u bes.

Енде. Апсолутно си сигуран у своју тврдњу. У'ватио си Бога за муда и способан си да своје материјално добро уложиш у опкладу зарад неке јебеш-ми-матер психолошке победе.

Pomalo arhaična reč, posle koje se izgovara naš ili nečiji nadimak, špicname ili drugo ime. Pretežno se koristi u filmovima ili serijama, pa je danas teško zamisliti da se neko predstavi na ovaj način.

Nešto maglovito, nešto sitno i skoro pa nevažno, često zanemareno, u prolazu spomenuto, nešto nedovoljno. Kučina je neka blijeda riječ, od onih što same ne dolaze. Upari se sa tricom, tim još jednim nedostatkom mase, zauzme položaj u uglu sobe. Tamo nastavi da gleda u te i teži nuli. Kučina je talog vremena, ono što se izmigoljilo njegovom zelenom zubu, nešto toliko nevažno da ni vrijeme neće da ga pregazi. Nešto što mi niko ne uze i ne traži.

Kontriram, kontriram: te nevažno, te nestvarno, te ovakvo i onakvo, a kakvo god da je, i dalje nešto je. I ne samo to: to je nešto jako lično, jedan dio mene koji niko neće. Te kučine sa zida, što ni ja ne znam šta su.

Ako nečim pozitivnim hoću da je opišem, rekao bih da je kučina ono što je ostalo iza. Iza, da budem tako neduhovit, pučine i kurčine. Pučine koju sam možda htio, koja je metafora za štagod, neću da pričam o tome, i kurčine koju sam dobio, i o kojoj sve znate, ista je kao ta vaša i nema svrhe pričati ni o tome. Kad se sve slegne, i šteta i prašina po njoj, sve se i vidi, sve je jadno i javno.

Dobro, ne baš sve. Ostane nešto lijepo što sačuvam za sebe, što je oduvijek bilo tu, ali ga tek sad cijenim kad je to sve što mi je ostalo, što nije ni javno ni jadno. To već nikad nećete saznati, a pokušavaćete, samo da me raskrinkate.

Ali ima nešto još tu. Ta kučina, ne znam da li je moja, ne želim je sigurno, ali nema čija biti bez moja. Ne znam je li javna - svi je vide, niko ne primijećuje. Ne znam od čega je, od kakvog se dima naoblačila. Konoplja, kudelja, lan, paukova svila, ostaci ostataka, nemoguće ih reciklirati, upotrijebiti, uništiti. Sjede, vise, ničiji.