nasla krupnu gresku novoj koleginici s posla. pozvala je, rekla joj kako da ispravi i sve oki.
moje greske drage kolege skrinsotuju i prosledjuju supervizorima.
nisam dobar covek nego su ovi s vlasti govna pa volem da ih nerviram.
Pomogao slepom momku da pređe ulicu i doveo ga do faksa na kom obojica studiramo, jednoj ženi uneo i izneo kolica sa detetom u gradskom prevozu, nosio stare stvari iz ujakovog stana, gurao invalida u kolicima.
Идем ти ја тако једном кроз гору, кад одједном неко пиштање зачујем. Погледам боље шта је то, кад оно једна гуја пишти у процепу, ни тамо а ни овамо. Узмем грану, размакнем оно стење, гуја испузи, па ми људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ме данас спасио. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам син змијског цара, и мој отац ће доћи да ти помогне.
Идем ја даље кроз гору, преко потока прелазио, кад оно одједном у води нешто се шарени. Шта ли ће то бити, помислим ја, кад имам шта видети: дави се лептир, велики ко шака човечија. Ја се сажалих, пружих му грану, он се успуза уз њу, па ми људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ме данас спасио. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам син цара свих лептирова, и мој отац ће доћи да ти помогне.
Изађем ти ја у село, кући се враћао, кад оно на пешачком прелазу угледам где стоји једна баба са ходаљком, не може пута прећи никако. Ја се сажалим, под руку је ухватим и преко пута преведем. Тада баба људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ми данас помогао. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам ћерка мајке свих баба, и моја мајка ће доћи да ти помогне.
Прође отад неколико година, на све те згоде ја сам био и заборавио, а звиждукао нисам никако, ни да се заборавим па да нешто засвирам, јер сам невесео био, нека беда дошла међу народ, порези и намети се накупили, ради и ради по цео дан, не можеш голу децу прехранити, а камо ли да за тебе нешто остане. Још ми жена умре од чуме некакве, деца ми осташе, а ја не знам шта ћу с њима. И једнога дана, због дуга банци, на добош кућу и све у кући ми ставе. Деца плачу, кажу: Тата, како ћемо ми сада? Ја им велим: Стрпите се, моји сироти, одох ја да питам мајку. Чудно ме гледаше, ал ућуташе.
И кренем ја у гору, а све у недрима стежем коноп што сам га кришом из штале изнео. Кад зађох довољно дубоко, извадим коноп, око гране га пребацим, омчу направим, и на врат је намакнем. Мрети се мора, па бог.
Тад се наједном сетим змије, бабе и лептир, па се од све муке мало и насмејах. Хајд да звизнем, рекох себи, па шта буде да буде, неће бити горе. Звизнух, кад оно са свих страна поврвеше змије, нагрнуше лептири и буљук баба око мене као да из земље искочи.
Проговори први цар свију змија: Шта је с тобом, човече, што то душу хоћеш да огрешиш, себи живот да одузмеш? Ако је због болести, ја ти могу помоћи. Има једна трава, оздравник се зове, очас ћу ти је донети, и сваку ће болест одагнати, ма колико тешка била. И здрав бићеш довека.
Проговори друга матер од свих баба: Шта је с тобом, човече, где ће ти душа, с враговима у казану да се кува? Него реци баби, ако си без неког драгог остао, зна баба чини свакојаке, да их изговориш у ноћи без месеца на раскршћу, и кост из мртвачевог гроба у реку да бациш, вратиће ти се у живот као од мајке рођен поново. И живећете срећно до краја живота.
Проговори трећи цар свих лептирова: Шта је с тобом, човече, душе не греши што ти је бог дао, него гледај како можеш да се спасаваш. Ако је због љубави, ја чудотворан цвет знам, убраћу ти га, па кад дунеш у њега, она ће ти дотрчати, и лудеће за тобом док вас смрт не растави.
Стадох па помислих: болестан јесам, ево кичма ме жига већ годину дана. Да сам без жене остао, остао сам, има томе, а деца мајке немају. Да у љубави среће немам, истина је и то, није после женине смрти ниједна за мене хтела. Ал није то што нуде они мени то што мени потребује. Све нешто мислих, али никако да смислим како невоље своје да се ратосиљам уз помоћ коју ми нуде ови чудни свати.
Почех: Чујте, браћо и сестре, бићу искрен. Нити здрав сам, нит у љубави среће имам, а и жена ми се недавно преставила. Него, на добош ми оде кућа због дуга банци, а новаца немам, посла немам, сиромах сам пуки, без игде ичега. Па ако бисте ми око тог кредита могли помоћи...
Погледаше све троје у мене, згледаше се између себе, па змијски цар проговори: Еј, несрећниче, кукала ти мајка, од свег зла, ти најгоре направи. Па слеп код очију свој живот упропасти. Па децу своју без крова остави. Еј, човече, где ти глава беше, и на шта си мислио?
Ја заплетох језиком: Узех кредит у швајцарцима... каматна стопа била повољна, франак стабилан, паритет евра и франка... рекоше да се неће мењати, грејс период три године... а добио и бесплатну картицу за петнес посто попуста у Темпу...
Згледаше се змија, лептир и баба, па ми овако једним гласом проговорише: Ех, бедни човече. Да си без здравља, љубави или кога милог остао, све бисмо ми теби повратили, и среће би имао, и да се цео живот веселиш. Ми дајемо оно што је нама од бога дано. А у ваше људске ствари ми не дирамо. Сад одосмо, а ти гледај шта ћеш, помоћи ти никако не можемо.
И нестадоше исто као што су се створили.
Држим сада рукама ову штрањку око врата, не знам шта ћу са њом. Ветар однекуд кренуо да дува ко да се помамио, па се грана мрда лево-десно. Камен ми се клизав под ногама клати, и никако да се смислим: море, да га избијем себи испод ногу, ил да скидам конопац са врата, па натраг у село. Чекам и чекам, ал некако
Na poslu, prije 2 mjeseca na odjel je došla djevojčica od 8 godina sa leukemijom. Hemoterapija, opadanje kose, roditelji umrli, starija sestra brine o njoj, brat od 17 godina teška narkomančina (mislim da je ovo dosta da stvorite sliku). Odem kod grupice doktora specijalizanata i plasiram priču da joj se kupi nešto za 8. mart. Najveći hadžija među njima me pogleda blijedo: " Imam ja i preča posla nego da dajem njoj svoje pare." Na kraju radnog vremena, pronađem njegov izgubljeni novčanik, unutra 800€. Uzmem ih, bacim novčanik ispred bolnice na parking, maloj kupim fini crveni laptop o kojem je sanjala i pričala svima, spakujem u fini papir, a ostatak love u kovertu. Kad je spavala, ostavim joj poklon i odem. Sutra se dijete puno radovalo, niko ne zna odakle laptop, a ovoga idiota boli kurac, ko da je marku izgubio. Nevermajnd, nek je dijete bilo zadovoljno.
E ajde nemoj da lažeš. Koje snsovanje na jebenom forumu i temama, to je užas. Da li je moguće da si ovo napisao i da te nije sramota da se hvališ ovakvim stvarima gnjido? Jbt zadnje je vreme došlo kada su razne vetekude sada čak i potrebne da preplave sajt i potisnu ovakva govna sa sajta.
prije dvije sedmice došao neki anketar, prvo što mi pade na pamet, snsovac, mojih godina, bradurina (zaostasvtina vucicevog radikalstva) dihotomija takoreći, mi u priču, kod mene na zvučnik piči erik satie, pita me on "šta slušaš dječko" ja reko "neko francusko govno", pita me šta studiram, ja od sramote nisam reko filozofiju, rekoh hidrogeologiju a on me gleda i kaže "e, ja studirao filozofiju tri godine, sada radim kao anketar idem od zgrade do zgrade, od stana do stana i prikupljam anektni materijal sta ljudi misle o clanovima vlade", ja ga gledam, šta će jadan, i dam mu 73 dinara. zahvali mi se, izljubimo se, popije čašu vode i prespava. budim se sledeće jutro, idem na brijanje pa na fakultet
E ajde nemoj da lažeš. Koje snsovanje na jebenom forumu i temama, to je užas. Da li je moguće da si ovo napisao i da te nije sramota da se hvališ ovakvim stvarima gnjido? Jbt zadnje je vreme došlo kada su razne vetekude sada čak i potrebne da preplave sajt i potisnu ovakva govna sa sajta.
Bushido, frustrirani čovječe, sram te bilo. Hoćeš li ti vjerovati u ovo što sam napisao, baš me briga. Idu praznici, smiri se i budi dobar.
Valdemare,
Davno ne pročitaš nešto ovako dobro. Jeste dugo, al svaku rečenicu je vredelo pročitati. objavi to kao definiciju i predložiću je da se odabere.
Izvinjavam se, odoh.
nasla krupnu gresku novoj koleginici s posla. pozvala je, rekla joj kako da ispravi i sve oki.
moje greske drage kolege skrinsotuju i prosledjuju supervizorima.
nisam dobar covek nego su ovi s vlasti govna pa volem da ih nerviram.
to je zato što ne daš pičke
ћао аждајице шта се ради ;) имаш ли неких планова на велики петак? :П
Kad onomad nisam ubio cimera što je ostavio uključenu ringlu preko noći.
oprah solje za kafu prekjuce ja mislim a kijamet neki bio
Pomogao slepom momku da pređe ulicu i doveo ga do faksa na kom obojica studiramo, jednoj ženi uneo i izneo kolica sa detetom u gradskom prevozu, nosio stare stvari iz ujakovog stana, gurao invalida u kolicima.
Идем ти ја тако једном кроз гору, кад одједном неко пиштање зачујем. Погледам боље шта је то, кад оно једна гуја пишти у процепу, ни тамо а ни овамо. Узмем грану, размакнем оно стење, гуја испузи, па ми људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ме данас спасио. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам син змијског цара, и мој отац ће доћи да ти помогне.
Идем ја даље кроз гору, преко потока прелазио, кад оно одједном у води нешто се шарени. Шта ли ће то бити, помислим ја, кад имам шта видети: дави се лептир, велики ко шака човечија. Ја се сажалих, пружих му грану, он се успуза уз њу, па ми људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ме данас спасио. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам син цара свих лептирова, и мој отац ће доћи да ти помогне.
Изађем ти ја у село, кући се враћао, кад оно на пешачком прелазу угледам где стоји једна баба са ходаљком, не може пута прећи никако. Ја се сажалим, под руку је ухватим и преко пута преведем. Тада баба људским гласом проговори: Хвала ти, човече, што си ми данас помогао. Када ти затребам, ти само звизни, ја сам ћерка мајке свих баба, и моја мајка ће доћи да ти помогне.
Прође отад неколико година, на све те згоде ја сам био и заборавио, а звиждукао нисам никако, ни да се заборавим па да нешто засвирам, јер сам невесео био, нека беда дошла међу народ, порези и намети се накупили, ради и ради по цео дан, не можеш голу децу прехранити, а камо ли да за тебе нешто остане. Још ми жена умре од чуме некакве, деца ми осташе, а ја не знам шта ћу с њима. И једнога дана, због дуга банци, на добош кућу и све у кући ми ставе. Деца плачу, кажу: Тата, како ћемо ми сада? Ја им велим: Стрпите се, моји сироти, одох ја да питам мајку. Чудно ме гледаше, ал ућуташе.
И кренем ја у гору, а све у недрима стежем коноп што сам га кришом из штале изнео. Кад зађох довољно дубоко, извадим коноп, око гране га пребацим, омчу направим, и на врат је намакнем. Мрети се мора, па бог.
Тад се наједном сетим змије, бабе и лептир, па се од све муке мало и насмејах. Хајд да звизнем, рекох себи, па шта буде да буде, неће бити горе. Звизнух, кад оно са свих страна поврвеше змије, нагрнуше лептири и буљук баба око мене као да из земље искочи.
Проговори први цар свију змија: Шта је с тобом, човече, што то душу хоћеш да огрешиш, себи живот да одузмеш? Ако је због болести, ја ти могу помоћи. Има једна трава, оздравник се зове, очас ћу ти је донети, и сваку ће болест одагнати, ма колико тешка била. И здрав бићеш довека.
Проговори друга матер од свих баба: Шта је с тобом, човече, где ће ти душа, с враговима у казану да се кува? Него реци баби, ако си без неког драгог остао, зна баба чини свакојаке, да их изговориш у ноћи без месеца на раскршћу, и кост из мртвачевог гроба у реку да бациш, вратиће ти се у живот као од мајке рођен поново. И живећете срећно до краја живота.
Проговори трећи цар свих лептирова: Шта је с тобом, човече, душе не греши што ти је бог дао, него гледај како можеш да се спасаваш. Ако је због љубави, ја чудотворан цвет знам, убраћу ти га, па кад дунеш у њега, она ће ти дотрчати, и лудеће за тобом док вас смрт не растави.
Стадох па помислих: болестан јесам, ево кичма ме жига већ годину дана. Да сам без жене остао, остао сам, има томе, а деца мајке немају. Да у љубави среће немам, истина је и то, није после женине смрти ниједна за мене хтела. Ал није то што нуде они мени то што мени потребује. Све нешто мислих, али никако да смислим како невоље своје да се ратосиљам уз помоћ коју ми нуде ови чудни свати.
Почех: Чујте, браћо и сестре, бићу искрен. Нити здрав сам, нит у љубави среће имам, а и жена ми се недавно преставила. Него, на добош ми оде кућа због дуга банци, а новаца немам, посла немам, сиромах сам пуки, без игде ичега. Па ако бисте ми око тог кредита могли помоћи...
Погледаше све троје у мене, згледаше се између себе, па змијски цар проговори: Еј, несрећниче, кукала ти мајка, од свег зла, ти најгоре направи. Па слеп код очију свој живот упропасти. Па децу своју без крова остави. Еј, човече, где ти глава беше, и на шта си мислио?
Ја заплетох језиком: Узех кредит у швајцарцима... каматна стопа била повољна, франак стабилан, паритет евра и франка... рекоше да се неће мењати, грејс период три године... а добио и бесплатну картицу за петнес посто попуста у Темпу...
Згледаше се змија, лептир и баба, па ми овако једним гласом проговорише: Ех, бедни човече. Да си без здравља, љубави или кога милог остао, све бисмо ми теби повратили, и среће би имао, и да се цео живот веселиш. Ми дајемо оно што је нама од бога дано. А у ваше људске ствари ми не дирамо. Сад одосмо, а ти гледај шта ћеш, помоћи ти никако не можемо.
И нестадоше исто као што су се створили.
Држим сада рукама ову штрањку око врата, не знам шта ћу са њом. Ветар однекуд кренуо да дува ко да се помамио, па се грана мрда лево-десно. Камен ми се клизав под ногама клати, и никако да се смислим: море, да га избијем себи испод ногу, ил да скидам конопац са врата, па натраг у село. Чекам и чекам, ал некако
Ovo je najbolja priča koju sam pročitao u poslednjih godinu dana :)
Хаха, да немаш кредит у швајцарцима? :)
Nemam, ja sam ekonomista :)
Izreklamirao za džabe neku stranicu na DV.
Valdemare, ovo u čitanke umjesto "Nemušti Jezik" turiti. :D
Odlična priča. Ja bih je doduše završio sa
Pre jedno 10 dana cirka, nisam kolegu ubo nožem, a trebao sam. Nego sam bio humanitaran jer je jebeni asoc ko iz burzumove defke.
E ajde nemoj da lažeš. Koje snsovanje na jebenom forumu i temama, to je užas. Da li je moguće da si ovo napisao i da te nije sramota da se hvališ ovakvim stvarima gnjido? Jbt zadnje je vreme došlo kada su razne vetekude sada čak i potrebne da preplave sajt i potisnu ovakva govna sa sajta.
prije dvije sedmice došao neki anketar, prvo što mi pade na pamet, snsovac, mojih godina, bradurina (zaostasvtina vucicevog radikalstva) dihotomija takoreći, mi u priču, kod mene na zvučnik piči erik satie, pita me on "šta slušaš dječko" ja reko "neko francusko govno", pita me šta studiram, ja od sramote nisam reko filozofiju, rekoh hidrogeologiju a on me gleda i kaže "e, ja studirao filozofiju tri godine, sada radim kao anketar idem od zgrade do zgrade, od stana do stana i prikupljam anektni materijal sta ljudi misle o clanovima vlade", ja ga gledam, šta će jadan, i dam mu 73 dinara. zahvali mi se, izljubimo se, popije čašu vode i prespava. budim se sledeće jutro, idem na brijanje pa na fakultet
плач
Bushido, frustrirani čovječe, sram te bilo. Hoćeš li ti vjerovati u ovo što sam napisao, baš me briga. Idu praznici, smiri se i budi dobar.
Penis mi je iz mlitavog stanja presao u stanje ful erekcije dok jebao sam jednu ribu
Valdemare,
Davno ne pročitaš nešto ovako dobro. Jeste dugo, al svaku rečenicu je vredelo pročitati. objavi to kao definiciju i predložiću je da se odabere.