Moram nekom da se izjadam :((
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Kod koje si banke, ovo sto rece enerdzi radi, i meni je bila istekla, ali sam uz nju i licnu kartu dizala sa racuna direktno u ekspozituri u bgu, dok nisam otisla u smederevo i uzela novu.
http://images.memegenerator.net/instances/500x/9706351.jpg
Da, ali ona je iz druge države, pa mislim da je to problem.
А зар је толико страшно бити без пара пар дана? Шта, седиш код куће и смараш се, у најгорем случају, а и мало видиш колико ти је уствари лепо у животу. А и онда видиш колико доброг друштва имаш. Изненадићеш се.
Pa pitam u kojoj je banci, ja sam isla u intezu u banjaluku, i znam da su mi iste usluge kao u intezi u bgu.
U rajfajzenu u nemackoj, pristupam svom racunu kao u bgu u rajfajzenu.
Zato je bitno koja je banka, da vidi el ima ekspozituru.
Ljudi devojka nije odavde i trebaju joj pare za skolarinu i faks i troskove racune i slicno, ne izivljava se, nije joj niko ukinuo dzeparac za bioskop. Ima problem.
Alekse bre, kad je tolko dobro, a ti lepo Eklipsi daš sve pare i uživaš u životu!
Није уопште лоше проћи кроз то, у томе је поента, нити је то тако страшно. И свако би требало да прође кроз то, лечи многе ствари. А то причам из личног искуства док сам студирао.
Ja sam u Hipo banci. Kad sam pogrešno kucao pin, morao sam da dođem sat i po kasnije, da mi vrate karticu, uz ličnu. I onda sam morao da zovem glavnu filijalu u BL, da mi odblokiraju karticu. Ali ne znam kako ide kad je istekao rok kartici.
Folksbanka u Srbiji nema nikakve veze sa Folksbankom u RS, osim imena. Meni nisu htjeli, odnosno nisu mogli, da provjere stanje na računu kad je bankomat bio van funkcije, jer nisu ista banka.
Ma nije strašno sad kad nisi student i nisi bez dinara...sećam se i ja kako mnogo lepo biti bez para... mislim, ja sam poslednja osoba na svetu koju možeš da okarakterišeš kao materijalistu, ali ono što se kaže...ne može se od vazduha živeti... Znam ja kako je to kad se misliš da li će naglavačke da te izbace iz stana i koliko će računi da dođu i da razbijaš kasicu-prasicu da skupiš sve po dinar za kartu do Leskovca. Pa kad odem kod moje Ciganke u prodavnicu, mrzi je da broji sitniš, pola Beograda mora obiđeš da nađeš dobrog matematičara...a onda se misliš...ako prespavam do vranja, šta onda da radim...da sednem i da prosim? Ili ova naturalna razmena? Svašta ti bre padne na pamet. tad nisam znala Vlajka, pa da ga potražim u Vranju od vrata do vrata i da mi i on kaže da nema pare da me vrća u Leskovac. Divan osećaj! Pa onda na jedvite jade pošto uopšte ne umem da tražim pomoć promrmljam nekom da mi treba koji dinar...hvala Bogu, kad god sam tražila pomoć, dobila sam je...i uzvratila kad je drugom potrebno...
E, sad, možda sam ja bolja osoba zbog toga i odolela sam iskušenju da prodajem pičku na kilo, ali ja nikako ne želim ponovo taj osećaj nesigurnosti i ugroženosti, jer je tako jebeno DO JAJA!
Ne dam pičku na kilo!!
Немој ово да схваташ емотивно, није ми то била намера. Намера ми је била да кажем да није страшно преживети пар дана без пара, да мало очврснеш.
Има страшнијих ствари у животу него немати пара. Можда је то другачије код мушкараца и код жена, не знам, нисам, био жена никада, али има далеко горих ствари него немати паре.
NEMATI CURU! :(
edit: na primer
Nije uopšte emotivno, nije kao da mi se to dešavalo svaki dan i da sad plačem nad sopstvenom sudbinom. Ali, devojka trenutno ima problem sa parama i njoj je to trenutno najteže, jer ne zna gde će, šta će, kako će i dokle će to da traje. Naravno da ima mnogo većih briga, ali kad ja imam kijavicu, pa sam nervozna, uopšte me ne teši što neko drugi ima rak. I to što je meni problem danas uganuta trepavica nikako ne negira gladnu decu u Africi. Uvek ima gore, ali ti se skoncentrišeš uvek na svoj problem, kako bi ga rešio, pa bio sposoban da pomogneš i drugima. A, ako se tek pomiriš sa kijavicom i ne lečiš je, jer neko drugi ima rak, ko zna u šta sve može i kijavica da se pretvori. Mislim, i kad imaš rak, možeš da se tešiš da su mnogi umrli. Nije stvar u traženju većih problema u svetu, nego, najpre, u rešavanju sopstvenih. Lele, razvih filozofiju jebote!
Jedno je preživjeti par dana, kad ti je plaćena školarina, stan i režije, pa nemaš šta da klopaš i nemaš džeparca nekoliko dana, a drugo je kad ti se zamrznupare zbog ovako nekog sranja, pa nisi nigdje prispio.
Meni je bankomat jednom pojeo karticu, nisu mi je vratili i oslobodili prije 15h. Studentska radi do 14h, zadnji dan da prijavim ispit za aprilski rok. Ćao, zdravo, doviđenja. Džaba što imam pare, kad ih nemam. A to na šta ti misliš sam doživio mnogo puta. Jebi ga, besparica je tu, samo treba da se zaviri ispod čepa.
Približava se 18-ti septembar...
Другачији угао гледања: Када сваки дан гледаш несрећне људе, који живе бедно, за струју дугују и по 800.000 динара, једна плата на десет болесних у кући, насиље у породици, пропадања младих људи због неузвраћене љубави или много других страшних ствари, а онда чујеш како неке твоје "колеге" варају те несрећнике, сви ти твоји проблеми некако изгледају много мањи.
То је управо супротно од онога што ти мислиш: када видиш да су ти проблеми мањи него што би ти исти ти проблеми изгледали до пре годину дана, много их лакше решаваш.
Da, ali to da ima većih problema nije nikakvo epohalno otkriće. Ne treba da radiš u nekoj humanitarnoj organizaciji da znaš kakvih sve muka ima. Pa dovoljno je da odeš na prosečnu srpsku svadbu i da vidiš nasilje u porodici. Veći problemi svuda oko nas. Al' ti opet-kad imaš svoj problem, samo na njega misliš. E, čega sam se i ja nagledala ('nako, neorganizovano), pa kad se osetim loše, ja se osećam loše samo za sebe i samo na to mislim i nema dalje. Sebi smo najvažniji i svoje nam muke najteže, ma bili milijarderi ili prosjaci. I hteli to da priznamo ili ne.
Ma otkud ti znaš koliko neko ima problema? Ne govore svi ljudi o tome. To što neko drugi nema para ili je nesretan, neće pomoći meni, ako ja nemam para ili sam nesretan.
Не радим у хуманитарној организацији, далеко од тога, адвокатска канцеларија :)
На мене је све ово деловало као да ме је неко лупио маљем у главу, и више немам многих проблема које сам имао откад сам почео да радим са људима који имају праве проблеме. Није спорно да је свакоме своја мука највећа, али је много лакше подносиш када постанеш свестан колико ти је уствари дато и колико си срећан. Пази, не када ти неко то прича, или када знаш или видиш, него када постанеш свестан благослова којима си обасут.
Можда другачије гледамо, није проблем, не мислим сада да убеђујем било кога или да просипам неку филозофију, али је овакав неки рад стварно отрежњујућ.
Drugačije gledanje. Čak i na probleme. Meni da se čovek sa svim mogućim bogatstvima na svetu, u srećnoj vezi i sa serćnom porodicom požali, podjednako bih razumela kao da mi se žali ovaj sa 800000 dinara duga. Problem je stvar ličnog doživljaja i svi mogu da budu jednako nesrećni, nema za to druge merne jedinice do sopstvenog osećanja.
A da sam ja u istom trenutku nesrećna, ni jedan ni drugi me ne bi utešili. Verovatno bih volela da čujem o nekome ko je srećan, pa bi mi to dalu nadu.
Svi gledamo iz nekog svog ugla.