Ja jesam malo popio, ali mislim da ni trijezan ne bih skontao šta si ti u stvari htjela da kažeš.
hahahahah
i posle dve godine zaživela:)
da ne oftopikujem, volo sam da razbijam prozore kamenicama, ono, gušt mi bilo.
Sram te bilo Vucice.
Vučice jel' vam posle dolazila policija?
:D
Dabe, napisala sam preteću poruku na papiru jer im je ćerka lopuža i stavila im tu poruku u kaput.
Pa tako reci, vidiš, to je već jednostavnije i meni i ostalom pučanstvu.
Mi smo u drugom osnovne obrazovale nekakvu grupu koja se sastojala isključivo od devojčica, zvala se "ludi duhovi", a primarni cilj nam je bio konfiskacija školske imovine, najčešće kreda. To je tako trajalo dok se ja nisam slučajno izlanula pred nekim drugom, on rekao učiteljici, sve završile kod diše. Bila sam prezrena.
Takođe smo ja i drugarica jednom zaključavale ljude u njen podrum. Namamimo žrtvu da nekako uđe i onda se mi izmigoljimo i zaključamo vrata... a unutra nema prozora, mrkli mrak, vlažno, memljivo... dovodile mo decu na ivicu nervnog sloma :)
Može se reći da je meni to zatvaranje ljudi bilo fetiš, budući da sam jednom zaključala sestru i devojčicu iz komšiluka u naš podrum i otišla i totalno zaboravila na njih. One plakale, lupale jedno sat vremena i na kraju slomile prozor da izađu :)
Sve u svemu bila si detehuligan.
Јооооој, ја не могу да се сетим ни половине глупости које сам правио као клинац...
Ово не могу да назовем несташлуком, али потресном причом из детињства бих могао...Наиме... Постојала је једна жена у мојој згради која је живела у приземљу. Испред зграде смо наравно сваки дан играли лопте. Она је наравно била веома строга и када год би лопта упала у њену баштицу почела би да се дере и да псује сваком од нас цело породично стабло. Када год би лопта упала играло би се "Зими зами зум" ко ће по њу, и онај који изгуби би ишао по лопту као да иде на стрељање, тај неки осећај. И све би то било тако небитно да једног дана није дошла ОНА. Она је Катарина Милановић, пичка из другог одељења и суседних зграда, на коју сам се ложио као дете. И тако је она дошла један дан да се игра са нама и ми смо се ту добацивали, јелте, и лопта је несрећно упала у баштицу луде бакице. И сви су стали скамењено. Катарина Милановић није знала шта се дешава. Онда су јој укратко сви објаснили и она је онда стајала скамењено, дабоме. И у том стајању ја сам (размишљајући да ће ми тај потез у некој ближој/даљој будућности помоћи да ступим у сексуалне односе са Катарином) одлучио да упаднем у баштицу као суперхерој. Узео сам лопту, бакица је чула и изашла и почела да се дере и да ме вуче за мајицу, а ја сам јој опсовао мајку мајчину са својих 11, 12 година. Катарину нисам јебао, као ни мајку мајчину дотичне бакице.
Овиме сам хтео едуковати млађе нараштаје да вероватно неће јебати ако изглуме суперхероја.
Moj drug jedan je kad je imao pet godina udavio tek rođeno pile u buretu s rakijom. Kaže hteo da vidi zna li da pliva. Što je najžešće, nije nikome rekao šta je uradio nego ljudi pili tu rakiju... I komentarisali kako ima neki čudan šmek.
Ja, brat i sestra upaljacem napravili rupu za klikere na tepihu. Njih izbili ko konje, a ja postedjen jer sam bio previse mali da se toga sjetim. Ili nisam...
Ortak nenormalni i ja mazali govna po prozorima od vrtića. Pokrademo peškire sa terase vrtića, odemo u neko žbunje, sačekam da se on iskenja po peškiru i uhvatimo po jedan kraj, zaljuljamo peškir i frknemo. Uzmemo ostatak peškira i razmažemo. Ovoga se sećam kao da je juče bilo.
Bacali mačiće sa kuće, ako još mrdaju, odvalimo ih od zid sa nekih desetak metara. Žasu, kajem se neviđeno sad zbog toga.
Krali neko grožđe, a lik nas gađao cepanicama. Ortaka, tog nenormalnog, spičio u vugla. Ima ožiljak i dan danas.
Nosili blato iz pičke materine, da ofarbamo neku nedovršenu kuću, jer nismo mogli da nabavimo farbu. Lik nas druknuo kod roditelja, koji su nas naravno odrali kasnije.
Ima svačega, al ajd, da ne pretaram.
Kad sam bio klinac,pošalje me keva da kupim hleb,po najgorim sankcijama. 93,94,nemam pojma,uglavnom bile su milijarde i milioni.
Tad je bila pekabeta valjda... Elem,uđem u prodavnicu,prazni rafovi leba nema,ja odem ispred prodavnice i sav bitan kupujem čoko moko,3 puta me prodavačica pita da li sam siguran da hoću sladoled. Keva me odrala od batina.
Redovno sam bežao u buvaru da igram plejstejšn kec,tu sam dobio prvi ćaletov šamar,ko u onoj definiciji.
Nazvao sam ćaleta prokletom pederčinom jer me je obišao petobrzinkom,a ja na bmx-u.
Zapalio sam svoju kosu upaljačem,bio mi zanimljiv miris paljene kose,i tako trčao po kući.
Izbacili su me iz vrtića,jer sam namerno povraćao svaki put kad sam ulazio unutra,tamo gde su bili oni mali kreveti.
Ima još....
Toliko sam gluposti pravio da ne bih mogao da ih nabrojim ni kad bih imao par sati kojih nemam, zato cu ukratko reci da sam jednom pokusao da seciram mrtvu macku, da sam jednom ispustio poklopac od sahte na cevi u istoj i napravio mini poplavu kod sestre, jednom smo ja i drug probusili vrata u skoli dok sam ga jurio stalkom za karte, par puta sam se sticajem okolnosti napio kad sam imao 5-6 godina, igra u prvim razredima osnovne bila nam je da ulazimo u dvorista gde niko ne zivi i da istrazujemo sta tu ima, jednom sam slucajno drugu gurnuo ciglu na glavu dok sam stajao na nekom zidu, tukli smo se motkama, gadjali kamenjem kad smo bili mali, zaustavljali ljude ja i jedan drug i trazili im ausvajz...
Konkretne sankcije sam jako retko snosio jer imam roditelje pune razumevanja xD.
Скочко, брате, какав си ти цар. хаха
Miško prebiva!
I ja sam do 5. ili 6. razreda pravio slična sranja, baš sam voleo da se bijem, ne znam što.
Da oživim zapostavljenu temu. Verujem da će oni koji nisu pisali ovde, imati šta zanimljivo da kažu. Da ne bude spem napisaću i ja nešto. (ono gore je pisao moj muž dok je ovaj nalog bio njegov)
Kada sam imala 14 godina kod mene su odseli stričevi prijatelji sa ćerkicom koja je isto moje godište a pošto je to kuća gde žive 4 porodice (i moja), nisu imali mesta za njih pa su kod nas u sobi knjavali. Devojčica je imala identičnu fotografiju (kao što je moja zalepljena na zid) poznatih likova iz serije a koja je pola oštećena zbog selotejpa i jedan dan ih je zamenila.
Ja videla, našla moju i zamenila, ona opet isto to uradi i ja opet zamenila i odnela je u dnevnu i još neke stvarčice koja je ukrala. Napisala sam im preteću poruku i stavila u kaput njenih roditelja. Kada su odlazili zaboravili su kaput a moja mlađa sestra je dobila šamar jer su mislili da je ona napisala. Posle škole sam dobila šta sam zaslužila. :)