Doživljaji iz GSP-a
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Prank Masteru picko!
ali hvala ti, posle ovoga se malo bolje osjecam u vezi sebe lolo
Ma Cak, mislis da mi je palo u trenutku na pamet? Ionako sam veci deo vremena razmisljala je l me zeza ili sta.:)
A da, jednom ciga sedeo na sedistu ispred mene, zaspao, i op- prevrnu se lik na moj kofer i ladno nastavi tu da spava.:D
ахахах добар је лик, али мени је најјачи онај баја што улази у превоз не знам где му је седиште ал сам га ја видео да је упао у бас код економског па се возијо до зелењака. Но, он кад уђе крене из џепова да вади свакакве зајебанције и потпуно равним тоном изговара имена тих зајебанција и цену олололол
Овако нешто
Футрола за здравствену књижицу - 30 динара
Футрола за индекс - 50 динара
Убацивач конца у иглу - 5 динара и тако даље лололол
АХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХАХХА
U šta si seo jeb'o te?
U bas valjda, e sad, u koji i kao, nemam pojma..
Е сад се сетих овога. Прва година средње, враћам се увече бусом кући у село, а оно пун бус деце, враћају се сви из школе. И стојим ја с неким друговима, причамо вицеве и ја се сетим неког доброг вица о садистима и почнем да причам. Уживео се ја да им боље дочарам, пошто су неки од њих глупи, кад кад видим да неки чича поред зинуо у мене и све слуша, и још се смешка. Мени непријатно, ал завршим виц некако. После неког времена транслирали се ми како се аутобус празнио, прилазили вратима, кад ме неко повуче за руку. Оно чича седи, држи неку торбу и почиње да ми се обраћа. Нешто у фазону: "Дечко, свиђа ми се како си оно испричао, ово-оно..", поче да ми прича нешто о тамној страни, како видео нешто у мени, дупе-глава... Ја се усро, гледам само да побегнем негде, ал друг поче да прича с њим и пита га чиме се бави. Овај поче да вади неке варјаче са рупама из торбе, прави од њих неке фигуре, спаја их, штатијазнам. Ја помислим ОВО НЕКА СЕКТА и побегнем до возача. Нисам се окретао док нисам изашао. А бус од моје станице има једно 2-3 станице до неке вукојебине. Чича није изашао до тад. Касније сам чуо да то неки уметник, вајар...
Ahahah Cipelar je kralj.Ja ga video na troli 28.
Ma kakav Gospodar Vremena, Cipelar je car za njega! :)
Dobar je i Kale, al' ga mnogo izforsirase. Video sam Gospodara skoro dole u posti kod mene (posto zivimo u istom bloku), muva devojku sto radi na salteru.Poklonio joj narandzu i neki njegov muzicki cd.
Evo malo pre po ovom pljusku udjoh u bus. Ljudi iz nekog straha od kiše se na sledećoj stanici zalepili za vrata da što pre izlete i pojure svojim kućama. Fora, samo je na prednjim vratima pisalo ''ulaz'' odnosno ''izlaz'' , a ljudi se zalepili svi za neka druga vrata. Eto to je bio moj simpatičan doživljaj iz gspa.
Jednom smo se okupili mi Bosanci da idemo na utakmicu, Srbija igrala kvalifikacije protiv Austrije, i pored svih opijanja sa 40 austrijskih navijača (uber doživljaj) uletimo nas peterica u neki autobus pun navijača Srbije, kamara ih.
Mi sa četničkom zastavom, šajkačama i svom predratnom, ratnom i poratnom koreografijom otpočnemo 'Od Topole pa do Ravne Gore' očekujući ostale navijače da se pridruže. Neke babe se povukle u zadnji kraj, đedovi se pokrili šeširima i svi ćute. Oni navijači gledaju u nas i tu krene prozivka tipa 'ŠTA JE PIČKICE, A, NE ZNATE DA PJEVATE, A? PU, BEM TI LJEB I SRBE DANAŠNJE!'
Pajdo me munu laktom u rebra, ko veli da prestanem, biću bjen, a ja još jače zapjevam, ostali se pridruže, a ovi Srbijanci se povuku u zadnji kraj među one babe. Kasnije smo se našli sa rajom iz Kozarske Dubice i pjevali NE VOLIM TE ALIJA...
Jedno jutro isao za BeGe iz Mladenovca nekim Arandjelovackim (najjeftinija karta) na neko kuracanje u nekom studiju. Sav nikakav vucem onu gitaru (mahagonija, pokrivi mi kicmu), nailazi bas, sedam ja u njega sve regularno. Elem imao sam neke slusalice koje su gruvale na 10m kvadratnih. I tako ja smanjim da ne budim raju po basu i naleti mi neki Prl Dzem. Ja kontam, mogao bih malo pojacati, ne cuje se to toliko. Tako se zanesem i pojacam do kraja, al ono, niko ne jebe dva posto. Ja prilegao, ne razmisljam o tome da sam stavio na šafl. Zavrsava se pesma i krece od Sleje Hejt vorldvide. U istom trenutku ja i lik do mene se trgamo ko da nas je nesto iz sedista ubolo u prdaru, a likusa iza mene me bode po ledjima prstima i moli da smanjim. 'Teo blam da me pojede, jos + bila dobra picka.
Jedom sam isto tako bio na nekom jebanju po studiju u BeGe-u i udari ponoc. Kurac. Nemam bas nazad za Mladenovac. Sta cu, znam da imam babu u Baricu(vukojebina kod Obrenovca), zovnem baku, najavim se, baka kaze da ima pite... niko srecniji! Udjem u bas, sednem do prozora, a pored mene neki cikica malo stariji. Dolazi neki matori kondukter do lika, ovaj placa kartu, sve kul. Pita ga kondukter jel sam ja sa njim, ovaj lik kaze da jesam. Stoji matori tu, nastaje neprijatna tisina. Ovaj ga gleda u fazonu "Sta sad oces?". Posle par sekundi kaze kondukter tipa "a za malog?", a car odgovara "malom 11 godina."(meni 16 god u dupetu, jos sam tad malo i brade pustio) u 'nemoj da smaras' fazonu. Ovaj kondukter me pogleda, ja slegnuh ramenima, a on nastavi dalje.
Kao mali sam redovno bio prikljesten na vratima. Moj deda se najebavao majke vozacima. I tako... volim da dodjem u Beograd. :)
pa imam dosta anegdota, od drkadzija kojih je po prevozima sve vise i vise do nafuranih blentaca ali evo jedna koja mi je skroz simpaticna:
jedno vece ulazim ja na nbg u 95icu, bus prazan, dve duse mozda u njemu i tako sjedam ja stavljam muziku u usi i picim. na sl stnici ulaze dva momka i sjedaju ispred mene. onako neki izbrijani klosarcici iz blokova, malo sam se kao uplasila al vidim ja oni o svom poslu pa me prodje strah. i tako se vozimo mi, kad u jednom momentu momak me povuce za kiku (kosa mi je tad bila jako duga i imala sam visok rep upleten u debelu pletenicu) toliko da mi glava cimnu skroz unazad. ja skinu slusalice i okrenu se a on ce ti
- stvarno izvini ali kika ti je toliko lepa da nisam mogao da odolim
jbg djecaci ce uvijek biti djecaci :)))
u NS u 3, bus koji vozi za Pezos, a bilo leto vrućinčina u busu, napolju 40 u busu 49, gužva poprilična, smrdi na znojčinu i na oznojane glaviće gde god da se okreneš, i sedi neki deda negde na sredini, mrtav uroljan, al bukvalno bez svesti sedi na sedištu. I taman negde kod petrovaradinskog mosta počnu ljudi oko njega da se zgrožavaju nešto, rigaju, izlaze na toj stanici, KAD ONO U ČEMU JE POJENTA BILA, deda je bio u nekim bermudama, i izasro je litre i litre prolivčine koja mu je curila niz noge!!!
Doživljaj nad doživljajima: Vraćanje sa utakmice Partizana, i u autobusu, Miša Tumbas sa nama, i skandiranje: JEBAĆE VAS MIŠA TUMBAS! A tu zdrava količina bakica i dekica. Eh... Bejaše to.
Sedplas, znam da sam pička, al' jebem li ga...
Čače. Pa daaaaaaaaj, nemoj tako, u dušu me gađaš. Može 2 piva i bez šamara? :D
Bus, naravno prepun. Ulazim sa sluškama i vadim iz zadnjeg džepa mesečnu da pokažem vozaču. Dok sam ja ukapirao da mu pokazujem kondom, već je bilo kasno...
Prank, moze dva piva, bez samara, al sledeci put da JEBES :)
Vraćanje sa Mišom 23ojkom iz Pionira - neprocenjivo. U jednom busu 200 grobara, kao sardine poslagani i pevamo (jer pobedili smo, normalna stvar), ali oko Miše ipak krug od dva metra slobodnog prostora jer zdiba - za oči ujeda. Srećom siđe na sajmu uvek da čeka za Obrenovac. Jebaće vas Miša Tumbas!
Зелени венац, чекам 75-ицу на окретници, брда људи чека поред мене.
Долази бус, сви упадају наравно, као да је унутра нека врх журка и ја снимим да нико не улази на задња врата. Е сад, како сам ишао ка задњим вратима видео сам једну бакуту како једва иде са неке две торбуљаге које су биле веће од ње. И сад, ја рекох да јој понудим помоћ, ал' она већ ушла у бус. Ја улазим на задња врата, видим слободно седиште оно скроз позади, једно једино и реко до јаја, нећу морати да стојим до бежаније (има можда 20 минута вожње). И идем ка седишту, кад одједном пада торба испред мене, на то празно седиште.
Окренем се, видим она иста бакута иде са једном торбом ка том месту, елегантно склања ову другу и седа.
Ја мислио она нема снаге да хода, кад оно може рекорде у бацању кладива да поставља, мајку јој ненормалну.
Kad smo već kod baba, ušla ja u 511 kod taraiša, na prednja vrata a mesta za stajanje koliko hoćeš i jedna postarija žena se zacementirala za šipku kao da je rođena sa njom, neće da se pomeri. Gospođo, malo samo, viknem ja, a ona ni 5 ni 6 kaže prođi. Mislim se, gde da prođem ćelava ti majka pored tako tebe debele, pomeri se ti, vidiš da je iza mene desetoro ljudi, pokušavaju da uđu. A ona kaže, ti si mlađa. I ja je nekako nabijem uz šipku i jedva prođoh. Kuljala sam u sebi i sve mi došlo da je opaučim posred tintare ali moje lepo vaspitanje mi nije dalo.