Моји су још и добар посо одрадили колико сам се ја опирала васпитању. Алал им вера.
Uspeo sam da je preživim.
Pa... veći deo posla je obavila majka, samostalno. Ne mogu reći da je bilo nekih ne znam ni ja kakvih propusta... Usađena mi je odgovornost od malih nogu. Jednom sam, treći-četvrti razred osnovne škole htela da mi kupi nešto, i počela sam da je ucenjujem školom, nešto tipa "E baš me briga, ali ja u školu više neću da idem, ništa mi ne možeš!". Samo me je mirno pogledala i rekla - "Ne ideš u školu zbog mene, nego zbog sebe. Ako nećeš - ne moraš, što se mene tiče, sedi kući po ceo dan" - tad mi je postalo jasno da sve u životu što radim, ne radim zato da bi ona bila mirna, već da bi ja postigla nešto.
Od propusta navodim samo to što me niko nije naučio kako da skuvam suljpa, grašak, boraniju, pilav, sladak kupus... Takoreći, što pojma nemam kako da upotrebim šporet, osim za kafu, supu i viršle avec jaja. To mu je više obuka nego vaspitanje, ali ajde, moram na nešto da se požalim.
Моји су још и добар посо одрадили колико сам се ја опирала васпитању. Алал им вера.
Isti slučaj. Mrzeo sam autoritete užasno, sva sreća pa sam po prirodi miran, jer da nisam, gadna sranja bih pravio u životu. :)
Moji su uspjeli u potpunosti. Dobar sam čovjek, alal mi kurac.
Bokte, za dlaku se izvukosmo. :)
pa da momcima zagorčavaš život s ovim zelenišom...
što jes', jest
LOL. Moram reći da me zabavlja kad pričam istinu, a ljudi mi ne veruju, misle da trolujem, šta već... To je kao kad ljudi traže vanzemaljce i uvek očekuju da otkriju nešto antropoidno, nešto što izgleda POPUT NJIH SAMIH, a potpuno su ne pripremljeni na nešto radikalno DRUGAČIJE (poput onog živog okeana u "Solarisu").
Inače, to je fenomen koji mi se stalno dešava.
Ja: "Imam dlake na leđima."
-"Ne seri. Šta lupaš?"
Ja: "Aggrrrhh! Jesi ti videla moja leđa?!"
-"Ti si iskompleksiran!"
Ja: "Reci mi nešto što ne znam! Da nisam ružan, ne bih bio iskompleksiran. Simple as that!"
Da, ovo me je inspirisalo šta još mrzim kod svojih roditelja. :)
Moja mama koja je napustila pravni fakultet i udala se i sad je bedni knjogovođa; i iz Zemuna prešla da živi u jebeno selo. Mislim, koliko glup moraš da budeš za tako nešto?! (Srećom, makar sam u vrtić išao u Zemunu). Moj tata koji je jedna povodljiva, primitivna, priglupa debela svinja koja sa svojih 50 godina još uvek živi sa svojim roditeljima i obožava da zvoca, a pritom svoje mane ne vidi. Uffff, kako me nervira!
hahahahahahah ti si mi od danas omiljeni trol
@Milica Dholl
Ne, to su mi godine. Šalim se.
Da, godište.
Koliko mi s čini, doći ćemo do zaključka da je prosečna srpska porodia svojevrstan brend..Koji ne vredi izvoziti.
Mene su istraumirali kad su me slali u plesnu školu. Mislim, samba, rumba, ča-ča-ča... Strašno. Em što imam dve leve noge pa ništa nisam naučio, em mi je društvo bulju pomerilo od zajebavanja. A ja sam se zaljubio u jednu devojčicu sa tih časova, pa nisam mogao da prekinem da idem. Zajebano.
Повредио си ми осећања.
И управо је кућни одгој то што ме спречава да ти узвратим истом мером.
Ја уопште не мислим да Валсинарб90 тролује. Само је искрен човек.
Има пуно таквих случајева који не воле родитеље. Он макар признаје.
Roditelji treba da su ti baš neviđeni smradovi da ih ne bi voleo.
Јадан.
Nisu ni moji bas pri parama pa to nije razlog da serem po njima.
90% људи у популацији су смрадови. 40% су тешки смрадови. Свакако су многи од њих и родитељи.
pa ako su smradovi u društvu, ne mora da znači da su i za svoju decu.
Meni su se drugovi smijali kad ja npr dođem kod nje u salon i uzmem joj cigaretu iz usta, povučem dva, tri dima, i vratim joj, naravno ona je znala da pušim, čak mi i kupovala cigare i tako to, dok to mnogi ni danas ne mogu, a imaju po 20 godina...
E što ja njoj sve pričam, ne bi mi vjerovala što sve mogu da joj kažem, đe sam bio, sa kim, što smo radili itd itd... :)