Са Франћеском Тотијем, 2010. када сам седео са другаром у Харрис Бар-у у Риму. То је иначе неки фенси издркани локал а мени се дигло мудо да баш ту пијем фука која је 6 евра јебем им оца лоповском (нормална кафа је 90 центи). И седимо ми ту кад долази Тоти у качкету и цвикама, и каже другар да је то он, ја не верујем, онда лик скида наочаре и није имало шансе да се омаши тај орловски нос и плаве очи. Устанем лепо, приђем, кажем ми смо фанови Роме из Србије, бла бла бла, ош да ти платимо фука? Каже он да може пошто смо нормални и седео је тако са нама једно 10 минута па је отишао негде. И тако сам пио кафу са Тотијем.
Е да наставим причу шта се дешавало касније то вече.
Овако, кад је Тоти оно кренуо, добаци ми прекаљено визит картицу и каже да га зовем то вече око десетке јер је сконтао да смо кул момци и хоће да нам покаже зашто га зову принц Рима. И тако ја и другар базали по граду, гледали неке споменике, фонтане, пичке материне и негде око десетке узмем ја да зовем Франћеска. Мислио сам неће да се јави, кад оно, јави се и каже "Момак, реци ми улицу где се налазиш и долазим по вас". Ја му кажем и чекамо ми тако, нису прошла два минута, стаје црни Ламборгини Гаљардо, другар седне на задње седиште а ја на предње. И каже нам Франћеско "Момци, ја сам вечерас заузет, морам жену да водим на балет или тако неко срање али вас зато водим код мог пријатеља Силвија, он ће да се побрине за вас". И кад је то рекао, отвори ми касету а унутра коканиђе за кило. Ја се прво нећкао али је искусни голгетер Роме дао гас па ми се услед невезивања појаса нашао нос у колумбијској белини.
Вози он нас тако, ја шмрчем на свака два минута, била нека много добра гудра, и прича нам како се сморио више од фудбала. Каже има толико пара да му је све досадно, и курве и дрога и тај Ламборгини га сморио, каже, посто породичан човек, жена, деца, кућа и то је то, ништа га више не занима.
Тако се возимо, већ смо негде на периферији када Франћеско скрете у неки неасфалтирани пут. Ја сам помислио одоше бубрези, кад оно. Кад оно стајемо испред неке капије, има две тоне ако не и више. Отвара се сама и уђосмо унутра. Кроз неки дрворед довезе нас он до виле, а она као Палата Федерације јеботе, нема јој краја. И стане Франћеско ту и каже "Момци, морам да вас оставим, ништа се не брините то је један мој веома добар пријатељ, има да се проведете царски. А ти момак, јави се понекад, мојне си здапи, хоћу ја да платим кафу следећи пут" рече и даде нам по петсто евра, за такси рече и оде уз рику моденске звери.
Ту нас је дочекао батлер, фин господин, енглез чини ми се и рече нам да га пратимо. Уђосмо тако у предворје, а оно злата колико хоћеш, ко Таџ Махал се сјакти на све стране, друг у чуду а и ја. Кад ме нешто потапша по доњем делу леђа. Окренем се, нема нико, на другу страну, нема нико. Ја опет зинуо у ону силу луксуза кад ме опет нешто потапша и накашља се, погледам доле, кад оно нико други до Силвио Берлускони. Утегао се у одело, свеже офарбан, матори ко праћка јеботе. И каже он нама "Момци, добродошли у мој скромни дом. Вечерас ћу бити ваш домаћин али ће вас забављати ове лепе даме", у томе изађоше једно двадесет врхунских пичака, црне, беле, жуте, црвене, плаве косе, црне косе, без косе, ма какве хоћеш. И похваташе нас за руке и одвукоше у једну собу а чика Силвио маше из позадине и показује прстом на батлера који носи за нама пун послужаоник кокса.
Провео сам се ту ноћ као никада до сада, стварно ноћ за памћење. И тако сам упознао и Силвио Берлусконија, истинита прича.
Е значи знао сам да нећете да верујете а део са Наоми Кембел и Жизел Бундшен сам изоставио баш због тога. Задње време дошло, младеж не поштује шта има старији причају нимало.
Puca me sunce u glavu, vidim venecijaneri podignuti do samog vrha. Složićete se sa mnom da ne postoji ništa gore od malih žilavih krutih kao OHOm spojenih venecijanera koje treba spustiti do određene visine da sunce ne bi maltretiralo oči. Spuštam ih polako, ruke dobijaju preciznost kao kod uspješnog hirurga na tabli bensedina, nivelišem, gatam, dođem do pola puta gdje se odjednom stvara barikada koju sam nakon sigurno minut patnje na jedvite jade zaobišao.
Je l' mogu i ja sudjelovati u tvojoj ideji.
Ево на овој теми сам приповедио тачно и истинито како је било али да се не мучите кликтањем на линкове копираћу оба фамозна догађаја само за вас.
http://vukajlija.com/forum/teme/15648-s-kim-ste-od-poznatih-osoba-popili-pice?strana=18#post_1898720
Е да наставим причу шта се дешавало касније то вече.
Овако, кад је Тоти оно кренуо, добаци ми прекаљено визит картицу и каже да га зовем то вече око десетке јер је сконтао да смо кул момци и хоће да нам покаже зашто га зову принц Рима. И тако ја и другар базали по граду, гледали неке споменике, фонтане, пичке материне и негде око десетке узмем ја да зовем Франћеска. Мислио сам неће да се јави, кад оно, јави се и каже "Момак, реци ми улицу где се налазиш и долазим по вас". Ја му кажем и чекамо ми тако, нису прошла два минута, стаје црни Ламборгини Гаљардо, другар седне на задње седиште а ја на предње. И каже нам Франћеско "Момци, ја сам вечерас заузет, морам жену да водим на балет или тако неко срање али вас зато водим код мог пријатеља Силвија, он ће да се побрине за вас". И кад је то рекао, отвори ми касету а унутра коканиђе за кило. Ја се прво нећкао али је искусни голгетер Роме дао гас па ми се услед невезивања појаса нашао нос у колумбијској белини.
Вози он нас тако, ја шмрчем на свака два минута, била нека много добра гудра, и прича нам како се сморио више од фудбала. Каже има толико пара да му је све досадно, и курве и дрога и тај Ламборгини га сморио, каже, посто породичан човек, жена, деца, кућа и то је то, ништа га више не занима.
Тако се возимо, већ смо негде на периферији када Франћеско скрете у неки неасфалтирани пут. Ја сам помислио одоше бубрези, кад оно. Кад оно стајемо испред неке капије, има две тоне ако не и више. Отвара се сама и уђосмо унутра. Кроз неки дрворед довезе нас он до виле, а она као Палата Федерације јеботе, нема јој краја. И стане Франћеско ту и каже "Момци, морам да вас оставим, ништа се не брините то је један мој веома добар пријатељ, има да се проведете царски. А ти момак, јави се понекад, мојне си здапи, хоћу ја да платим кафу следећи пут" рече и даде нам по петсто евра, за такси рече и оде уз рику моденске звери.
Ту нас је дочекао батлер, фин господин, енглез чини ми се и рече нам да га пратимо. Уђосмо тако у предворје, а оно злата колико хоћеш, ко Таџ Махал се сјакти на све стране, друг у чуду а и ја. Кад ме нешто потапша по доњем делу леђа. Окренем се, нема нико, на другу страну, нема нико. Ја опет зинуо у ону силу луксуза кад ме опет нешто потапша и накашља се, погледам доле, кад оно нико други до Силвио Берлускони. Утегао се у одело, свеже офарбан, матори ко праћка јеботе. И каже он нама "Момци, добродошли у мој скромни дом. Вечерас ћу бити ваш домаћин али ће вас забављати ове лепе даме", у томе изађоше једно двадесет врхунских пичака, црне, беле, жуте, црвене, плаве косе, црне косе, без косе, ма какве хоћеш. И похваташе нас за руке и одвукоше у једну собу а чика Силвио маше из позадине и показује прстом на батлера који носи за нама пун послужаоник кокса.
Провео сам се ту ноћ као никада до сада, стварно ноћ за памћење. И тако сам упознао и Силвио Берлусконија, истинита прича.
Знам да нико неће да ми верује али тако је било.
pazi, da nam snimak pokažeš, ne bih ti vjerovala :D
Пацове, да ниси накитио ово за Силвија, па би чоек и мого да поверује. :Д
Нисам поверовао ни кад сам први пут прочитао пре годину и јаче кад сам био млад и неискусан.
Ево ја ти верујем.
http://www.verujem.org/verujem_banner_new.jpg
Ljudi, vi očigledno ne znate koliko je Debeli poštovan u Italiji a i šire. Vjerovatno je i izostavio neke dijelove, da ne pomisli neko da čovjek laže.
a jesteeee, zaludan covek, sigurno je prema svim fanovima tako fin.
Amateri...
Ja ti vjerujem. Pričao mi Silvio o tebi. Vrati čovjeku sat, lopove.
Ako sve ovo što sam ti kazao nije istina, neka me sada pregazi tramvaj!
http://www.dodaj.rs/f/15/UT/1cgduugC/hh.gif
Onaj prvi deo za plaćanje kafe i ajde, moguće je al posle si ga nasrao jebo si mu kevu.
http://static.kupindoslike.com/BARON-MINHAUZEN_slika_O_7332981.jpg
http://vukajlija.com/forum/teme/15648-s-kim-ste-od-poznatih-osoba-popili-pice?strana=28#post_2351674
Положио сам тестове за вожњу.
Galjardo nema zadnje sedište opaaaaaaaa
Е значи знао сам да нећете да верујете а део са Наоми Кембел и Жизел Бундшен сам изоставио баш због тога. Задње време дошло, младеж не поштује шта има старији причају нимало.
Puca me sunce u glavu, vidim venecijaneri podignuti do samog vrha. Složićete se sa mnom da ne postoji ništa gore od malih žilavih krutih kao OHOm spojenih venecijanera koje treba spustiti do određene visine da sunce ne bi maltretiralo oči. Spuštam ih polako, ruke dobijaju preciznost kao kod uspješnog hirurga na tabli bensedina, nivelišem, gatam, dođem do pola puta gdje se odjednom stvara barikada koju sam nakon sigurno minut patnje na jedvite jade zaobišao.
Cigareta mi nikad nije bolje sjela nego sad.
После много дуго времена изашао с најбољом другарицом у град, јако ми је то недостајало.