Tišine imaju jake momente.

Hvala.

Uffff, ljubavne žalopojke, gorko i teško za čitanje, mračno, depresivno nekako, meni lično odbojno. Neko je morao i ovo da napiše.

Hvala škoddie što si podneo tu žrtvu

the council of men approves and praise skodi

Men? Hahahahhahahahahahaha

dobro dobro prerasli autisticni asocijalni djecaci :((

Zašto mi se izvinjavaš?
Prvo - TIŠINE nemaju veze s ljubavlju, više su egzistencijalna filozofska monodrama.

A drugo - patetika je život, druže. To što ti od nje bežiš i klasifikuješ je kao žalopojku je tvoj problem, ne moj. I nisi jedni naravno. Celokupna svetska umetnost se temelji na dva aspekta - apsurdu i patetici. Ti biraš da pobegneš od suštine... Poezija je suviše uzvišena za ljude koji beže od visina. Žao je i meni, i ovo je morao neko da kaže.

Sve sam u pravu. Zato me i mrzite. Voleće me neko kad umrem, neko ko me bude čitao. Ja nisam Andrić, ja sam ženski poeta naturalis. Ostalo me ne zanima. I da, slažem se da sam odabrala sirove stvari ali samo njih imam u telefonu. Laptop mi je crko, ovde knjigu ili zbirku ne mogu da okačim ... jbg. Komisijo praznine i pustoši.
Vi ste zapravo jedan ogromni vašar taštine. Pretužno. Svako ima pravo na mišljenje ali ne možeš generalizovati moje stvaralaštvo na osnovu dve traši pesme, jer jesu traši slažem se..Mislm da nešto bolje okačim ovde da bi me razapeli

A đe sam se to izvinuo?
Nije to visina, visina je optimizam, patetika je gušenje u blatu besmisla.

I sam sam pisao takav toksičan sadržaj i kad sam uzeo da prebiram šta valja da skrpim zbirku za konkurs više od pola sam preškrabao kao škart i upravo te žalopojke.

t r a š i
r
a
š
i

Eh kako mi nedostaje autorka Avvl od kako je otisla, kao da je jos uvijek cujem

Kvarna sarma

Napetost je prošla
Misliš da je kraj
Ali grdno si se prevario znaj

Stomak počinje da krčka
I izbija mlaz ko iz vedra neba
'Bem ti kvarne sarme
Tako ti i treba

https://c.tenor.com/J5A9wZzn3ZYAAAAM/robert-redford-jeremiah-johnson.gif

sve do kraja tacno, ali

cemu ovo? prozivas ljude za tastinu, sto ruku na srce ovde jeste stanje, ko sto je i svuda, a prva se ljutis redom na sve posto im se ne svidja tvoja poezija i kazu to.

Avvl kupi brt neki nebo plavi C3 ko svako bejzik žensko pa idi s drugaricama malo provozaj se do vrnjačke banje npr, lepše ćeš se osećati

dobro brt, aj malo da izbalansiram vukajliju:

nije losa poezija uopste. fina tehnika, reci itditd. ali kao i svaka pesma koja u meni ne izazove mrc emocije, izgleda lose (to je ovo sto ti pricaju ovde pateticno itd). ne postoji pesma na svetu kolko god da je pesnik dobar ili los koja ako ne izazove bilo kakvu emociju kod citaoca moze da bude dobra, jer golo je. nema tu nekog zapleta, price, stagod da moze da nadoknadi to.

trebas jos da zivis i da pises iskreno o stvarima da bi pisala dobru poeziju. tisine meni izgledaju kao nesto sto bi trebalo da prenese neki bol ili ne znam (kazem, nije prenelo meni), ali nije iskrena. sto je dobro, nema potrebe da budes emotivni raspad da bi bio pesnik, ustvari to i ne mozes da budes ako si depresivan i u kurcu, trebas da pises o stvarima koje zivis, a ako ne zivis nemas o cemu da pises.

prva ti je zato bolja, iako i dalje po meni nije 100% iskrena. zenska, vukajlija nece to da razume iz ociglednog razloga, ali bolja.

vukajlija.

jebem ga, jedna od najboljih pesama na svetu pise o tome kako je seljak bacio stence posto ih ima puno. tema ne mora da bude kompleksna da izazove kompleksno osecanje.

eto, moj laicki fidbak, ako si ga trazila na vukajliji.

BALADA OBEŠENIH

Čujte me braćo, vi sutrašnji ljudi,
Milostivo srce imajte za nas,
Jer praštajuć nama ovaj život hudi,
Bog i duši vašoj podariće spas.
Gledajte, visimo šestorica nas:
Naše gojno meso, avaj, sada gde je?
Trulo i proždrano odavno već sve je,
A prah i pepeo biće naše kosti.
Stoga nek zlu našem niko se ne smeje,
Već molite Boga da nam dušu prosti!

Ako vas zovemo, vi se ne gnušajte,
Što nas pravda smače radi dela zlih,
Jer svi ljudi nisu jednaki, to znajte,
I geše jer pamet luda je u njih:
Zato molite se u ovaj čas tih
Skrušeno svi sinu Marijinom sjajnom
Da nas štiti svojom milošću beskrajnom,
A da nas sačuva od paklenih zlosti.
Mrtvi smo, mir dajte našem telu vajnom
I molite Boga da nam grehe prosti!

Ispirala kiša nas je mnoge dane,
I spržio sunca žestokoga plam:
Oči su nam kljunom iskljuvale vrane
Iščupale bradu i obrva pram.
Nikad, nikad vetar mira ne da nam,
Već nas po svom ćefu ljulja na sve strane,
Čas tamo čas amo, kao suve grane,
A ko naprstak ptice će nas izbosti.
Nek se svako našeg života okane
I molite Boga da nam grehe prosti!

Hriste, čija milost celim svetom vlada,
Sačuvaj nas grešne od ognjenog ada:
Nit smo mu dužnici niti radi gosti.
Ne smejte se, braćo, radi naših jada
Već molite Boga da nam grehe prosti!

Fransoa Vinjon, 14ineka