Poezija
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
https://youtu.be/UCaPAVZo5hw
https://youtu.be/_mZ-OJqti1k
https://youtu.be/4Z4d_eh2i5I
https://youtu.be/kOyHj5SvxT8
https://youtu.be/wpbbZ_QVGBw
prekini bre majmunčino
Kad neko na bezbroj efektnih načina može da izvede jednu od najtežih pesama za recitovanje.
Svaka čast i kapa dole!
https://youtu.be/fcQFbhJGaGo
https://youtu.be/BbNom9upmz4
https://youtu.be/LQ7vTp_Zhcw
jebi mu mater šmole. očigledno je ja ne mogu zadovoljiti sam ni dogi stajlom, ni mišonarijem, ni pajl drajverom i mora da padne neki bukake ili tako to da se ovaj pokupi.
Tebi nema spasa zato što si prepušten samom sebi, a to znači da ti je sudbina teška, obezhrabrujuća i jadna.
I glupa baš kao ti.
Hahaha u cemu je problem jbt.
Smeta irelevant sa linkovima, smeta cara na vacca temi, smeta skodi na definicijama
Mesni nes moderisati, to je kosma radila
ja ne lopato govna
Kako ne razumete?
Mesni nije dovoljno inteligentan da bi zaboraviio koliko je propustio da nauči.
Rešenje: samokažnjavanje sopstvenom potencijalnom pameću kao i glupošću.
https://youtu.be/3eceSlrnBz0
(...)
Али слутим, а слутити још једино знам.
Ја сад слутим за те очи да су баш оне
Што ме чудно по животу воде и гоне:
У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
Али слутим, а слутити још једино знам.
(...)
da autore vuk
https://youtu.be/mr9Ys4RhDd4
https://youtu.be/HZICLrT_aCI
https://opusteno.rs/poezija-najlepsi-stihovi-pesama-f172/ne-boj-se-desanka-maksimovic-t33556.html
„Дакле избисмо на само место Косовске битке. С десне стране гудио је Лаб, пун нове снаге од јесење кише, и журио да однесе велику вест. С леве, на брежуљку, слегало се замишљено Муратово турбе. Постројише нас. У пратњи штаба појави се командант: "Јунаци моји, знате ли где се налазите? Знате ли како се ово место зове?" У збијеном строју лупкарала је пушка о пушку, затезале се рамењаче. "Овде, где ми сада стојимо, на Видовдан 1389. године, истог дана и истог сата, погинула су оба цара! То је Газиместан на којем је Обилић..." Око мене попадали војници. Погледам: љубе земљу! Ваљда сам се и ја био сагнуо, кад нисам приметио откуд изађе млад официр с исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрете строју. Диже сабљу и поче громко: "На Газиместану од Милана Ракића!" Прво ме издаде слух, па онда и вид. Испред мене се подиже брег са турбетом, зави у црвено и оста висећи као пламена застава. Исказа ме целог – планина! Од узвика се ломило небо. Нова и млада Србија слави Васкрс, а ја? С муком сам се држао на ногама. Више осетих, но што видех, кад се неко одвоји из моје јединице и, у трку, стиже пред команданта: "Господине пуковниче, тај који је испевао ову песму овде је са нама. Ево га позади, с бомбама, у одреду Војводе Вука!" И одмах одјекну командантов глас: "Добровољац Ракић, напред!" Чуо сам све, али нисам могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе, први и последњи пут тада.“
На Газиместану
Милан Ракић
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни к'о ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама.
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци, заслуга је ваша
Што посљедњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави!
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
https://youtu.be/2wXS3zdHc10
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко, —
Слушо у грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују
https://voca.ro/1ddUIfQVqUYH
https://voca.ro/1da3u46MRCRR
bolje
Devojku dragu, hvatam za sisu,
Dok mi nežno liže tiramisu
https://www.poezija.info/pohvala-svetom-knezu-lazaru-jefimija/
https://balasevic.in.rs/desanka-maksimovic-za-nerotkinje-trazim-pomilovanje/