Ne pitaj me dal je zima
Dok po rosi s ktitorima
Džoplinkine sise diram
Ne pitaj me, male su šanse
Da opet bude renesanse
Ne pitaj me nikad zašto sviram
Љубивоје Ршумовић – АЖДАЈА СВОМЕ ЧЕДУ ТЕПА –
Наказице моја лепа,
Шта ће с тобом бити, ко зна
Лепотице моја грозна?
Оставићеш своју мајку,
Отићи у неку бајку,
Бићеш личност негативна,
Ругобице моја дивна,
Јешћеш људе као репе,
Најмилији мој акрепе,
А твоја ће јадна мајка
Целог века да се вајка!
ZAŠTO AŽDAJA PLAČE - Ljubivoje Ršumović
Aždaja gorko plače
jer vređaju njeno aždajče.
Rekli mu daje ružno,
pa majci došlo tužno.
Nek je i gluvo i slepo
ono je majci lepo.
Čista poezija:
https://youtu.be/K0O0mrFzPCQ
Adekvatan tekst:
https://www.vreme.com/vreme/dobro-dosli-padezi-na-nasu-malu-maskaradu/
Врати ми моје крпице
Падни ми само на памет
Мисли моје образ да ти изгребу
Изиђи само преда ме
Очи да ми залају на тебе
Само отвори уста
Ћутање моје да ти вилице разбије
Сети ме само на себе
Сећање моје да ти земљу под стопалима раскопа
Дотле је међу нама дошло
1
Врати ми моје крпице
Моје крпице од чистога сна
Од свиленог осмеха од пругасте слутње
Од мога чипкастога ткива
Моје крпице од тачкасте наде
Од жежене жеље од шарених погледа
Од коже с мога лица
Врати ми моје крпице
Врати кад ти лепо кажем
2
Слушај ти чудо
Скини ту мараму белу
Знамо се
С тобом се од малих ногу
Из истог чанка сркало
У истој постељи спавало
С тобом злооки ножу
По кривом свету ходало
С тобом гујо под кошуљом
Чујеш ти претворниче
Скини ту мараму белу
Шта да се лажемо
Pročitajte i Баба Вангини савети за срећу и благостање: 15 правила за новчаник пун пара
3
Нећу те упртити на кркаче
Нећу те однети куд ми кажеш
Нећу ни златом поткован
Ни у кола ветра на три точка упрегнут
Ни дугином уздом зауздан
Немој да ме купујеш
Нећу ни с ногама у џепу
Ни уденут у иглу ни везан у чвор
Ни сведен на обичан прут
Немој да ме плашиш
Нећу ни печен ни препечен
Ни пресан посољен
Нећу ни у сну
Немој да се завараваш
Ништа не пали нећу
4
Напоље из мога зазиданог бескраја
Из звезданог кола око мога срца
Из мога залогаја сунца
Напоље из смешног мора моје крви
Из моје плиме из моје осеке
Напоље из мог ћутања на сувом
Напоље рекао сам напоље
Напоље из моје живе провалије
Из голог очинског стабла у мени
Напоље докле ћу викати напоље
Напоље из моје главе што се распрскава
Напоље само напоље
5
Теби дођу лутке
А ја их у крви својој купам
У крпице своје коже одевам
Љуљашке им од своје косе правим
Колица од својих пршљенова
Крилатице од својих обрва
Стварам им лептире од својих осмеха
И дивљач од својих зуба
Да лове да време убијају
Каква ми је па то игра
6
Корен ти и крв и круну
И све у животу
Жедне ти слике у мозгу
И зар окца на врховима прстију
И сваку сваку стопу
У три котла намћор воде
У три пећи знамен ватре
У три јаме без имена и без млека
Хладан ти дах до грла
До камена под левом сисом
До птице бритве у том камену
У туту тутину у легло празнине
У гладне маказе почетка и почетка
У небеску материцу знам ли је ја
Pročitajte i Овако Грци фарбају јаја у јарко црвено: Стари трик који морате пробати
7
Шта је с мојим крпицама
Нећеш да их вратиш нећеш
Спалићу ти ја обрве
Нећеш ми довек бити невидљива
Помешаћу ти дан и ноћ у глави
Лупићеш ти челом о моја вратанца
Подрезаћу ти распеване нокте
Да ми не црташ школице по мозгу
Напујдаћу ти магле из костију
Да ти попију кукуте с језика
Видећеш ти шта ћу да ти радим
Семе ти и сок и сјај
И таму и тачку на крају мог живота
И све на свету
8
И ти хоћеш да се волимо
Можеш да ме правиш од мога пепела
Од крша мога грохота
Од моје преостале досаде
Можеш лепотице
Можеш да ме ухватиш за прамен заборава
Да ми грлиш ноћ у празној кошуљи
Да ми љубиш одјек
Па ти не умеш да се волиш
9
Бежи чудо
И трагови нам се уједају
Уједају за нама у прашини
Нисмо ми једно за друго
Стамен хладан кроз тебе гледан
Кроз тебе пролазим с краја на крај
Ништа нема од игре
Куд смо крпице помешали
Врати ми их шта ћеш с њима
Улудо ти на раменима бледе
Врати ми их у нигдину своју бежи
Бежи чудо од чуда
Где су ти очи
И овамо је чудо
Pročitajte i Наставља се "Дигитализација пијаца" у мају: Безготовинско плаћање биће омогућено на пијацама "Стари Меркатор", "Земун" и "Блок 44"
10
Црн ти језик црно подне црна нада
Све ти црно само језа моја бела
Мој ти курјак под грло
Олуја ти постеља
Страва моје узглавље
Широко ти непочин-поље
Пламени ти залогаји а востани зуби
Па ти жваћи изелице
Колико ти драго жваћи
Нем ти ветар нема вода немо цвеће
Све ти немо само шкргутање моје гласно
Мој ти јастреб на срце
Мање те у мајке грозе
11
Избрисао сам ти лице са свога лица
Здерао ти сенку са своје сенке
Изравнао брегове у теби
Равнице ти у брегове претворио
Завадио ти годишња доба
Одбио све стране света од тебе
Савио свој животни пут око тебе
Свој непроходни свој немогући
Па ти сад гледај да ме сретнеш
12
Доста речитога смиља доста слатких трица
Ништа нећу да чујем ништа да знам
Доста доста свега
Рећи ћу последње доста
Напунићу уста земљом
Стиснућу зубе
Да пресечем испилобањо
Да пресечем једном за свагда
Стаћу онакав какав сам
Без корена без гране без круне
Стаћу ослоњен на себе
На своје чворуге
Бићу глогов колац у теби
Једино што у теби могу бити
У теби квариигро у теби безвезнице
Не повратила се
13
Не шали се чудо
Сакрило си нож под мараму
Прекорачило црту подметнуло ногу
Покварило си игру
Небо да ми се преврне
Сунце да ми главу разбије
Крпице да ми се растуре
Не шали се чудо с чудом
Врати ми моје крпице
Ја ћу теби твоје!
Читала: Ивана
https://youtu.be/MIhtr18MrlE
https://youtu.be/hS2gxpZV49w
https://youtu.be/4QmWUT55lZA
https://youtu.be/eOhFoko2Se0
https://youtu.be/34VeTl4Yvus
https://youtu.be/Vdsm5lBKfRM
https://youtu.be/gPH0GHTyRtI
https://youtu.be/W-QQI1fDuzA
https://youtu.be/PTGBRQ-vO_o
https://youtu.be/swipt6yhXKI
https://youtu.be/_Ow_SF4jSf4
https://youtu.be/zdpYn1wPhPY
https://youtu.be/lBrtO_xC1Pk
Српска дјевојка
У Милице дуге трепавице,
прекриле јој румен јагодице,
Јагодице и бијело лице.
Ја је гледах три године дана,
Не могох јој очи сагладити
Црне очи ни бијело лице
Већ ја скупих коло ђевојака,
И у колу Милицу ђевојку,
Не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше
Бјеше ведро, пак се на облачи,
По облаку засјеваше муње.
Све ђевојке к небу погледаше,
Ал’ не гледа Милица ђевојка.
Ђевојке јој тихо говорише:
Ој, Милице, наша другарице,
Ил’ си луда, ил’ одвише мудра,
те све гледаш у зелену траву,
а не гледаш с нама у облаке,
Ђе се муње вију по облаку?
Ал’ говори Милица ђевојка:
Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра,
Нит’ сам вила да збијам облаке,
Већ ђевојка — да гледам преда се.
Отаџбина
И овај камен земље Србије,
Што, претећ' сунцу, дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Векова тамних3 то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, к'о пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби против душмана
Дедови твоји вољно сла́гали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене,
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело, презирућ',
Душмана чекат' чете грабљиве.
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема,
Ногом ћеш ступит', можда, поганом.
Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати...
Ал' један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
»Отаџбина је ово Србина!«
Суматра
Писац: Милош
Објављено на sinhro.rs.
Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи снежни
врхови Урала.
Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо, да, негде, неки поточић,
место њега, румено тече.
По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора ;
из којих црвене зрна корала,
као из завичаја трешње.
Пробудимо се ноћу и смешимо драго
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.
tutu rutu
tutu rutu
zvoni telefon