Jao, TaRara me je sad podesetila na jedan moj trip, ne setih se ovako. Jako dugo sam se time bavio, i stvarno ludački reagovao ako bi se ispotavilo da reč "neće" da poštuje moja pravila. I da, nikada nisam pričao o njemu, nikome. Baš nikome. O čemu se radi. Bilo koju reč da čujem, apsolutno svaku sam automatski u glavi ispitivao, tj. njene samoglasnike. Moralo je da postoji nekakvo pravilo među njima. Da svaki od samoglasnika ima recimo svoj par, ili da postoje već dva para samoglasnika u reči, a jedan je višak, i on je "na vrhu" to dvoje. Pravio sam slike tih reči u glavi. Davao im oblike. Npr. reč "radionica"... dva A u podnožju, i I je našlo drugo za sebe, dok je O samo, koji bi stajalo gore, i vodilo tu reč nekud. O kako je samo divnih kombinacija bilo, i koliko reči mogu da budu maštovite. Dok ima jako prostih, i prilično zatupastih. Ne volim kratke reči. Kao što je ovo "reči".
Šta da radim s tim E i I? :) Uh.
O tome sam pricala. Ako ti slučajno neko, nešto osujeti ritual popizdiš i to te mori najstrašnije. Jbg, zato se i navodi kao poremećaj, doduše blaži al opet...
Kod nas svijetla po zakonu moraju biti upaljena u bilo koje doba dana.Ozbiljno.
Jes' i onda moja majka zaboravi ugasiti pa je skoro novi akumulator kupovala. Jebem im ja njihove zakone.
Ja imam trip sa linijama, ali ih ne preskačem nego gazim. Jednu lijevom, jednu desnom nogom. Ako dva puta zgazim lijevom mora i dva puta desnom. Ili ako su različite udaljenosti to zna da me ujebe.
Kad ustanem obavezno moram da pojedem nešto slatko.
Onda kad uđem wc sve radim po redosledu.
Uvijek nosim tašnu na desnom ramenu. Tako sam navikla otkad sam iskrivila kučmu i sad mi sa lijevog spada.
Nosim uvijek razvezane patike. Moraju biti u milimetar jednako stegnute, a kako je to nemoguće onda su razvezne.
Ne mogu se više sjetit'.
Meni je trip da ne gazim po nicijom sjenci. Takodje, ne volim da gazim po linijama, volim, ako idem poplocanom stazom da preskazem po dvije plocice.
Ako nosim plitke patike nikada ih ne vezem, samo ubacim pertle i zato ih ubacujem svako malo, navika. Cim se probudim, upalim komp, tek onda idem do wc-a, obavim higijenski dio posla, zapalim pljugu i cesto mi se desi da mi se zavrsti nakon pljuge posto operem zube.
I, navika je da uvijek oblacim i patike i carape na lijevu nogu.
Уназад пар година вечерам прије 7. У главном око 10 до 7 једем, у 7 гледам Слагалицу.
Гледам Слагалицу скоро сваки дан (осим кад нисам кући) и обавезно на почетку стиснем "муте" кад Милка Цанић треба да каже "Добро вече". Ако не стигнем на вријеме до даљинског, дерем се да је не бих чуо.
Сад се овом ритуалу вечерања па гледања Слагалице прикључују и Пријатељи. По стоти пут, али опустим се фино.
Prijatelji su mi postali takođe ritual, da. Iako mogu da ih skinem i gledam ponovo kad god, nije mi palo na pamet. I zapravo, nedostaje mi ta tv atmosfera od nekad, i kad smo bukvalno imali rituale gledanja raznih stvari, u tačno toliko i toliko. (što opet doduše na našim televizijama nikad nije bilo baš tačno :p) Sad više nema čega, sem, eto, tih prijatelja, koji me vratiše u devedesete... (mada su se prikazivali u dve hiljaditim kod nas xD)
Ajde ko ima tako divno sređenu muziku neka napravi torent da fino prebacim od njega jer me jebeno smara zilione pjesama da sređujem. A plus na fon kad prebacim pjesmu ono tamo cover, tekst sve divno. Ajde ljubim vas, rokenrol, pank, metal, samo mećite torente :D
ja kad lakiram noktice prvo lakiram na levoj nozi pa desnoj ruci pa desnoj nozi pa levoj ruci uvek.
Kad ustanem ujutru prvo sto uradim je rastezanje bez toga bolje da ne ustajem, zatim vc te stvari pa kafa i gledanje u jednu tacku jer sam mnogo nadrkana kad ustajem. To nije ritual ali je mojim ukucanima postao ritual da me izbegavaju tada.
Kad jedem supu uvek desnu ruku drzim na levoj sisi to od malena i zato supu nikad u gostima ne jedem.
Ne mogu da zaspim a da ne stavim kremu za ruke, kremu za lice i labelo. i pored mene uvek mora da bude flasa vode. uvek u po dana u po noci.
to su oni mali slatki rituali :)
Evo moj ritual. Zadnjih pa sigurno 10 godina nikada nisam otišao u WC ako ne odvojim nekoliko listova toalet papira (u komadu) i stavim ih na dasku i tek onda mogu da sjednem na nju. Volim da se istresam na svojoj WC šolji, pa često moram i da trčim kući
http://vukajlija.com/nuzni-pritisak/357865
Sad kad pročitah ovo Janino sjetih se da i ja to radim. Čim operem ruke, a to radim često, moram da stavim kremu. Labelo uvijek nosim sa sobom. Kad idem na spavanje isto to stavljam. I isto imam flašu vode pored kreveta.
Ja nemam rituale u svakodnevnom životu,ali,kad sam pod stresom-jakim,pronađem sebi neku "srećku-utehu" koja mi pomogne da to preguram.Tipa : talična olovka ili sl.
Na državnom sam pre ispita u stanu sedala na određeni kraj kreveta,rekla mojima da me ni slučajno ne zovu, ako bi oni to zaboravili-ne bih se javljala.Obavezno bih poslala poruku svojoj prijateljici i ona je MORALA da mi odgovori.
Taj-i -taj parfem,to -i-to vreme polaska iz stana,obavezno kupovanje žvaka i flašice vode na trafici kod stanice...
Izluđivalo me to,ali je sve nestalo kad sam konačno završila sa polaganjem.
Inače,bilo je toga i previše kad sam bila klinka,ali sad sam sebi dala slobodu da se ničim ne sputavam,tako da mi je uživancija da sve radim kako "me reka nosi".
Al' da: mrzim kašnjenje-patološki,mrzim,mrzimmm!!!
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Jao, TaRara me je sad podesetila na jedan moj trip, ne setih se ovako. Jako dugo sam se time bavio, i stvarno ludački reagovao ako bi se ispotavilo da reč "neće" da poštuje moja pravila. I da, nikada nisam pričao o njemu, nikome. Baš nikome. O čemu se radi. Bilo koju reč da čujem, apsolutno svaku sam automatski u glavi ispitivao, tj. njene samoglasnike. Moralo je da postoji nekakvo pravilo među njima. Da svaki od samoglasnika ima recimo svoj par, ili da postoje već dva para samoglasnika u reči, a jedan je višak, i on je "na vrhu" to dvoje. Pravio sam slike tih reči u glavi. Davao im oblike. Npr. reč "radionica"... dva A u podnožju, i I je našlo drugo za sebe, dok je O samo, koji bi stajalo gore, i vodilo tu reč nekud. O kako je samo divnih kombinacija bilo, i koliko reči mogu da budu maštovite. Dok ima jako prostih, i prilično zatupastih. Ne volim kratke reči. Kao što je ovo "reči".
Šta da radim s tim E i I? :) Uh.
I da, nikad ne kenjam na tudjoj wc solji, jednom sam otisao iz Prokuplja kuci da serem i vratio sam se tamo.
Ni ja, ja sam pjeske izdrzao od karaburme do slavije samo da sjednem na moju solju.
O tome sam pricala. Ako ti slučajno neko, nešto osujeti ritual popizdiš i to te mori najstrašnije. Jbg, zato se i navodi kao poremećaj, doduše blaži al opet...
Svi smo mi poremeceni, neki manje neki vise...
Svaki put kad sednem u auto da vozim ja prvo vežem pojas i upalim svetla, bez obzira da li je dan ili noć, tako već par meseci unazad...:)
Kod nas svijetla po zakonu moraju biti upaljena u bilo koje doba dana.Ozbiljno.
Jes' i onda moja majka zaboravi ugasiti pa je skoro novi akumulator kupovala. Jebem im ja njihove zakone.
Ja imam trip sa linijama, ali ih ne preskačem nego gazim. Jednu lijevom, jednu desnom nogom. Ako dva puta zgazim lijevom mora i dva puta desnom. Ili ako su različite udaljenosti to zna da me ujebe.
Kad ustanem obavezno moram da pojedem nešto slatko.
Onda kad uđem wc sve radim po redosledu.
Uvijek nosim tašnu na desnom ramenu. Tako sam navikla otkad sam iskrivila kučmu i sad mi sa lijevog spada.
Nosim uvijek razvezane patike. Moraju biti u milimetar jednako stegnute, a kako je to nemoguće onda su razvezne.
Ne mogu se više sjetit'.
Meni je trip da ne gazim po nicijom sjenci. Takodje, ne volim da gazim po linijama, volim, ako idem poplocanom stazom da preskazem po dvije plocice.
Ako nosim plitke patike nikada ih ne vezem, samo ubacim pertle i zato ih ubacujem svako malo, navika. Cim se probudim, upalim komp, tek onda idem do wc-a, obavim higijenski dio posla, zapalim pljugu i cesto mi se desi da mi se zavrsti nakon pljuge posto operem zube.
I, navika je da uvijek oblacim i patike i carape na lijevu nogu.
Уназад пар година вечерам прије 7. У главном око 10 до 7 једем, у 7 гледам Слагалицу.
Гледам Слагалицу скоро сваки дан (осим кад нисам кући) и обавезно на почетку стиснем "муте" кад Милка Цанић треба да каже "Добро вече". Ако не стигнем на вријеме до даљинског, дерем се да је не бих чуо.
Сад се овом ритуалу вечерања па гледања Слагалице прикључују и Пријатељи. По стоти пут, али опустим се фино.
Prijatelji su mi postali takođe ritual, da. Iako mogu da ih skinem i gledam ponovo kad god, nije mi palo na pamet. I zapravo, nedostaje mi ta tv atmosfera od nekad, i kad smo bukvalno imali rituale gledanja raznih stvari, u tačno toliko i toliko. (što opet doduše na našim televizijama nikad nije bilo baš tačno :p) Sad više nema čega, sem, eto, tih prijatelja, koji me vratiše u devedesete... (mada su se prikazivali u dve hiljaditim kod nas xD)
Ajde ko ima tako divno sređenu muziku neka napravi torent da fino prebacim od njega jer me jebeno smara zilione pjesama da sređujem. A plus na fon kad prebacim pjesmu ono tamo cover, tekst sve divno. Ajde ljubim vas, rokenrol, pank, metal, samo mećite torente :D
ja kad lakiram noktice prvo lakiram na levoj nozi pa desnoj ruci pa desnoj nozi pa levoj ruci uvek.
Kad ustanem ujutru prvo sto uradim je rastezanje bez toga bolje da ne ustajem, zatim vc te stvari pa kafa i gledanje u jednu tacku jer sam mnogo nadrkana kad ustajem. To nije ritual ali je mojim ukucanima postao ritual da me izbegavaju tada.
Kad jedem supu uvek desnu ruku drzim na levoj sisi to od malena i zato supu nikad u gostima ne jedem.
Ne mogu da zaspim a da ne stavim kremu za ruke, kremu za lice i labelo. i pored mene uvek mora da bude flasa vode. uvek u po dana u po noci.
to su oni mali slatki rituali :)
Evo moj ritual. Zadnjih pa sigurno 10 godina nikada nisam otišao u WC ako ne odvojim nekoliko listova toalet papira (u komadu) i stavim ih na dasku i tek onda mogu da sjednem na nju. Volim da se istresam na svojoj WC šolji, pa često moram i da trčim kući
http://vukajlija.com/nuzni-pritisak/357865
Sad kad pročitah ovo Janino sjetih se da i ja to radim. Čim operem ruke, a to radim često, moram da stavim kremu. Labelo uvijek nosim sa sobom. Kad idem na spavanje isto to stavljam. I isto imam flašu vode pored kreveta.
Ja ne mogu da uđem u svoj WC, a da ne iscedim bar jednu čibulju.
jebote kakvi ste vi to ljudi kad su vam svi rituali vezani za drkanje i za kakenje
Ja nemam rituale u svakodnevnom životu,ali,kad sam pod stresom-jakim,pronađem sebi neku "srećku-utehu" koja mi pomogne da to preguram.Tipa : talična olovka ili sl.
Na državnom sam pre ispita u stanu sedala na određeni kraj kreveta,rekla mojima da me ni slučajno ne zovu, ako bi oni to zaboravili-ne bih se javljala.Obavezno bih poslala poruku svojoj prijateljici i ona je MORALA da mi odgovori.
Taj-i -taj parfem,to -i-to vreme polaska iz stana,obavezno kupovanje žvaka i flašice vode na trafici kod stanice...
Izluđivalo me to,ali je sve nestalo kad sam konačno završila sa polaganjem.
Inače,bilo je toga i previše kad sam bila klinka,ali sad sam sebi dala slobodu da se ničim ne sputavam,tako da mi je uživancija da sve radim kako "me reka nosi".
Al' da: mrzim kašnjenje-patološki,mrzim,mrzimmm!!!
+1
+2