Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Tradicionalno,a?:)
Uvijek prvo izdrkam pa onda svršim.
Na žensko prvo pogledam ili oči ili guzicu.
Kada dođem na posao prebrišem miša, tastaturu i telefon asepsolom jer nemam pojma kakvim krpama je spremačica mlatnula po stolu.
Lift koristim samo uzbrdo i to ako idem na više od 3 sprata jer sam utripovala da je penjanje uz stepenice opterećenje za kolena, a nizbrdo uvek trčkaram i preskačem stepenice.
Na poslu perem ruke i pre odlaska u toalet.
Svi folderi su mi cakum pakum, kako na poslu tako i kod kuće. Volim da mi je sve pod konac.
Vako...
Jutarnji ritual od ponedeljka do četvrtka:
Ustanem u pola 6, odlazim do šporeta stavljam kafu, a u činiju plazmu, odlazim do frižidera uzimam salame, sireve, namaze kurce palce da napravim sendviče za posao, preko plazme sipam mleko... dok napravim sendviče voda već vri i zakuvavam kafu, odnosim je u wc, sendviče pakujem u ranac kao i odelo za posao i ostale gluposi... palim komp odlazim u klonju, sedim na klonji pijem kafu i popušim dar dve cigarete, iserem se naravno onako junački :) odlazim u kuhinju uzimam plazmu, sedam ispred kompa, doručkujem i prelistavam stranice ovim redosledom: bite fighs, Vukajliju, FB, torrentz.eu, overget.com i eztv.it, dok čitam ponjupam plazmu, ponovo odlazak u wc, nameštanje kose, umivanje i pranje zuba, gasim komp i izlazim na vrata uz mantru i ritualno pipanje po dzepovima: mobilni, novčanik, cigare...
Na obližnjoj stanici metroa kupujem novine da čitam do posla, prve četiri stanice čitam blic online na fonu, ostalih 14 stanica ove koje sam kupio...
Jutarnji ritual petkom je isti kao i ovaj samo što se dešava sat ipo ranije i što ne kupujem novine jer ih nema, mnogo rano ustajem u pičku materinu, pa do posla čitam samo blic online na fonu...
+1 A nekad se zajebem pa mi se pogled zadrži malo ispod njenih očiju.
Ne znam da li je ovo ritual ili nešto drugo, ali kad god putujem autobusom volim da sednem na prvo sedište i onda sabiram brojeve na tablicama automobila koji dolaze u susret ili obilaze autobus.
Kad idem pešice, ako mi mačka pređe put, pljucnem tri puta, nikad ne prolazim ispod merdevina. Ako grmi isključim, prvo kompjuter, a onda i sve ostalo. Jbg, nikad se ne zna...
Svake nedelje oko 22h otvorim Efes draft, ono burence i ispijam ga lagano, 'vako već par meseci i već prelazi u naviku, nije više to zadovoljstvo...
Увек остављам последњи залогај у тањиру. И волим да ми катана стоји паралелно са комодом на којој се налази. И увек идем људима са леве стране.
Ja volim da mi i vakizaši i katana stoje pod istim uglom, tj. voleo sam, zauzimali su mi dosta prostora i spakovao sam ih ispod kreveta.
Prvo sto uradim kad otvorim oci je da stavim mindjuse. Bez njih ne idem ni u toalet. Uvrnuto, ali istinito.
Dok sam bila na faksu, imala sam obicaj da uvek stavim karmin pre nego sto sednem za radni sto da ucim. Ne pitajte zasto. Ne znam.
Volim prvu jutarnju kafu da popijem na miru, u spavacici, i da mi niko ne postavlja nikakva pitanja.
Već od kako sam bio mali, imam ove rituale, ali ih u skorije vreme satirem novim ritualom kako imam više sreće ako ne poštujem stare rituale. Komplikovano.
-Nisam gazio linije. Pa sam ih jedno vreme gazio desnom nogom, kako bih uvek desnom nogom ušao u novo "polje". Po uzoru na poslovicu "Ustao si na levu nogu", što znači loše. Sada bih na primer, namerno uradio suprotno od onoga što mi ritual "govori".
-Često sam morao da sve dotaknem desnom rukom poslednje. Verovao sam da mi leva donosi nesreću.
-Držao sam većinu predmeta pod pravim uglom.
-Pljuvačku u ustima bih morao da progutam gledajući u svetlu boju.
-Ne smeju da se vide otisci prstiju na gitari, televizoru, monitoru, itd.
-Da, i davno, dosta davno sam obožavao parne brojeve. Gledao bih da televizor bude pojačan npr. na 18 ili 20. Ili da mi reči imaju paran broj slova. Ali sam većinu slučajeva rešio sam. osim ovog brisanja i "sve pod konac".
P.S. Kad npr. mogu da biram nešto na velikoj skali (npr. 0 i 10) uvek bih izabrao nešto između, kao 5. A i da priznam, nisam se mnogo opterećivao time. Znao sam da je vrsta poremećaja, ali nisam znao kako se zove. Nisam ni brinuo, jer sam znao da mi ne smeta mnogo i da je sve to stvar mašte. Ali navike su navike.
Uh, ovde svi neki perfekcionisti, kod mene ništa ne sme da bude papalelno, pravilno i ravno! :D
- Imam trip da uzimam četvrti (s leva) papirić sa brojem telefona na onim oglasima na banderama i sl. Uvek četvrti i to samo ako je lepo svaki papirić isečen, a ne ono kad je svaki drugi odvojen. I da, ne uzimam ako na papiriću ima dva broja tipa mobilni i fiksni, već samo ako je jedan. Ali to moram da uradim čim vidim da je čitav četvrti papirić. Uništimo četvrti papirić!!! Samo što izgledam k'o debil kad silujem banderu uništavajući četvrte papiriće, ali jbg., moram!
- Kad završim s jelom obavezno ostajem još otprilike minut da nepomično sedim, kao i posle tuširanja.
- Ima jedna knjižara pored koje moram da stanem i da se zagledam u izlog. To traje već nekoliko godina.
Ne brišem poslane poruke sa telefona,kako bih mogla kasnije da ih čitam i divim se svojim riječima. :D
Kad god sjedem na neku klupu ugrad,češće napišem nešto na nju.
+12458937
Ne mogu da odem iz stana a da ne sredim, posledica višegodišnje torture mozga moje majke : NIKAD NE ZNAŠ DAL' ĆE NEKO DA SE VRATI SA TOBOM ILI NAVRATI.
Kupatilo ribam svaki dan, valjda zato što živim sa prasetom. A i valja se.
Obavezno čačkam zube posle jela, čak iako sam samo pila jogurt.
Posle vežbanja, stavim sluške pustim Enigmu, istežem se i meditiram. Jebe mi se što me neke silikonke čudno gledaju, došle su tu samo da ih nešto pojebe.
Obožavam da skuvam kafu i sednem preko puta mašine za veš koja radi. Pijem kafu, gledam u bubanj i smirim se iz mesta pa taman mi dan bio najgori u životu.
Ne sedim ni na jednoj WC šolji! Ni na svojoj! Ne sumnjam da moja majka to lepo čisti, ali jebi ga!
I drugo, kad putujem negde moje telo nesvesno zadržava te gadosti! Recimo kenjem jednom dnevno, svaki dan, a kad odem negde, prva 3 dana uopšte ne serem! Ne znam zašto :)
I hodam po ivičnjaku, tako da mi svaki korak bude u drugom kvadru :)
Kad sam bio manji imao sam problem jer sam morao maltene da skačem, a sad nakon svakog 3. preskočim jedan! I moram nakon svakog 3.
Ovo važi samo za jednu ulicu u blizini moje kuće :)
Mogu da jedem u tuđoj kući samo ako mi je domaćin simpatičan (kod baksuza, smarača, lelemuda, pakosnih, foliranata i sličnih herojski istrpim glad i najlepšu trpezu ispred sebe).
Na poslu ne držim slike svoje porodice (čudim se ljudima koji to rade).
Tek kupljenu obuću (ako joj trenutno nije sezona) držim po par dana na sred dnevne sobe.
Po povratku sa godišnjem odmora odlazim na posao (makar stigla i par sati pre početka radnog dana)i čuvam dane od g.o..
svako jutro cim ustanem, oblacim se, perem zube, umivam se, ali znaci odma, nema hodanja u pidzami ni minute jedne, jer ako samo minut jedan ostanem u pidzami nakon ustajanja iz kreveta dan mi je upropsaten !!!
onda jednom mjesecno kad kupim magazin koi redovno ctam sjednem u jednu kafanu u koju samo tada idem, narucim neku perverznu kafu, neki makijato ili slicna preseravanja i zdusno iscitam svaku stranicu pa i reklame :)))
Tri puta poklopim sve police, zatim ih tri puta otklopim. Tri puta ugasim i upalim svetlo. Tri puta zaključam i otključam stan pre nego legnem da spavam. Kada hoću da spavam, legnem tri puta i tri puta ustanem. Kada udjem u bus, sedim isključivo u trećem redu ili ne sedim. Kosu i zube perem tri puta zaredom i ako me neko prekine u bilo kojem od oviju činova, ošamarim ga. Tri puta, naravno.
u bog te, ovo nisu rituali ovo je opasan opsesivno kompulsivni poremecaj