Evo, ja sam planirao da odem na stadion, prvi put još od utakmice sa Livornom 2006. Čisto sumnjam da ću se nešto obradovati, ali 'ajde da odem da vidim.
Ja imam neku golubarsku zabavu, ali planiram odavno da ponovo odem na utakmicu, mada se bojim da se ne navučem... Od 1994 do 2002 nisam ni jednu propustio... Bilo nekad...
Si gledao utakmice uopšte ili samo masa pa divljanje?
Uglavnom nisam video ni 10. deo utakmice...:-))) Al brate izderem se ljudski...Par puta se i mlatio ( svaki put s Ciganima ) , mada sam izbegavao komfliktne situacije... Mladost - ludost ... Voleo sam da navijam, onako da me ponese huk mase...Ja i danas kažem i ne stidim se da samo za Partizan srcem navijam. Volim i reprezentaciju, ali nije to taj žar... Sad u januaru kad sam bio u Bugarskoj na zimovanju, ponesem šal. Dugo ga nisam nosio. I ladno mi priđe jedan mali i kaže " Rispekt brate grobare! Vidim da si stari navijač!" Ja ga pitam PO ČEMU to vidiš?!? A on mi kaže Pa nosiš taj stari model šala iz devedesetih! lolololo
Koliko je bedno da se vi opterećujete time koliko navijača ima na utakmicama. Da je sreće da neko pokupuje ove naše klubove, lepo iskoreni menadžersko-tatamama-trenerske vezice, iskoreni "navijače" koji diluju gudru, rokaju po gradu i imaju astronomske plate, pa da lepo dođem na utakmicu. Ne ovako, dođem da gledam utakmicu, drka me neki majmun što ne pevam. Šta te boli kurac da li ću da pevam ili ne.
I to je glupost. To "huligansko" navijanje. Radije bih ja engleski sistem. Nema ništa na stadion da se unosi, lepo sediš gledaš utakmicu, tapšeš, pevaš, još možeš i da piješ na stadionu, legalno.
I više pomaže klubu kad na utakmicu dođe 50 000 ljudi koji plate kartu 200 dinara (primera radi), nego 2000 ljudi koji će zdušno da pevaju, skaču, igraju itd.
Sećam se , bio sam prva godina Vojne Gimnazije. Septembar mesec, ja za vikend ostao u internatu. Srki, moj drugar iz Kikinde kaže mi aj samnom na utakmicu, videćeš, super je. I ja zapalim s njim a on na Jug, u sred kopa. Bilo tad ono čuveno Čegijevo bure , odakle je diktirao. Ja ko popišan, usro se, prvi put u takvoj masi a pesme nemam pojma. Al super me prihvatili i tad kad sam osetio navijanje mase , navuko sam se pošteno. Posle toga svaki vikend il JNA , il Pionir il neko gostovanje u zemlji. Imali smo solidnu ekipu mi iz Vojne Gimnazije , nas 15 ak. Zagotivili nas ovi iz agencije koja je bila ispod južne tribine. Davali nam karte i organizovano vodili svuda. Posle se zbližili s Mišelom ( "što ja volim taj seks"-njegovo delo koje ste svi čuli na jugu ) i često cirkali u Gogiju, podrumu pića kod Vojne Gimnazije. Bilo mi je lepo i ad izgubimo, jer sam jednostavno uživao u navijanju i ono me ispunjavalo. Nikada nisam imao porive da nekom skidam šal ili kradem zastavu, a još manje da štanglom unakazim nekog, ali su takva vremena bila pa sam par puta morao da se bijem. Tad naši trenirali na stadijonu Vojne Gimnazije (bio im pomoćni) pa sam upoznao Savu Miloševića (pio sok par puta s njim posle treninga) Dragana Ćirića, Taševskog, Trenevskog, Ivicu Kralja, Tumbakovića, Damira Čakara, Alberta Nađa... I najviše sam uživao kadsmo drkali " naše cigane" iz Vojne Gimnazije, jer mi s našim fudbalerima pijemo sokove , a oni svoje vide s 300 metara razdaljine...Doduše kod mene u klasi bio Krupniković ( burazer od onog njihovog što nam dao gol makazicama) pa ih je on par puta vodio da sa ciganskim fudbalerima naprave po koju sliku.
I danas bih rado išao na stadion, al ne mogu da se zamaram dal će neka budala da mi razbije glavu jer imam crno beli šal... Najviše bih voleo da posle utakmice normalno prolazimo pored "cigana" da se sve svede na verbalno prepucavanje, i da zajedno posle tekme sedimo po kafićima i ko izgubi da plati piće... Al to su samo moji pusti snovi...Mnogo su politika i kriminal ušli u navijačke vode...
Danas sam dobar prijatelj sa Goranom Stevanovićem, nekadašnjim našim trenerom a sadašnjim selektorom Gane. S njim nekad popričam onako neobavezno. Kaže da mnogo sanjarim i da nikada neće više da se vrate šezdesete-sedamdesete godine kada se fudbal igro srcem ...
А шта треба да раде? Па и Реал бункерише против Барселоне, а да неће неко против Партизана у овој нашој лизи. То ти је нормално, многи тренери виде то као најефективнији начин да ишчупају који бод. А некад те игра противника једноставно натера да се браниш.
http://casopis.izaberipartizan.com/v2/img/slike/1330867506.jpg
http://www.partizan.rs/wp-content/uploads/2012/03/navijaci_1.jpg
Realno , bilo je super navijanje.
Sa obzirom na brojnost, i nije toliko Serloce...
Koliko znam spriječene su da dođu neke od brojnijih grupa. Tipa ovi iz Nikšića , krenulo ih je dosta , stiglo ih je malo.
Sledeći put će biti bolje , čujem da se ulaznice daju za dz.
A što se mene tiče , ja mislim da su Forsi napravili najveću ludnicu u Pazaru.
Хоће ли бити пун ЈУГ против Слободе?
Evo, ja sam planirao da odem na stadion, prvi put još od utakmice sa Livornom 2006. Čisto sumnjam da ću se nešto obradovati, ali 'ajde da odem da vidim.
Долазим и ја
идем и ја...
Ja imam neku golubarsku zabavu, ali planiram odavno da ponovo odem na utakmicu, mada se bojim da se ne navučem... Od 1994 do 2002 nisam ni jednu propustio... Bilo nekad...
Idem i ja :)
Si gledao utakmice uopšte ili samo masa pa divljanje?
Uglavnom nisam video ni 10. deo utakmice...:-))) Al brate izderem se ljudski...Par puta se i mlatio ( svaki put s Ciganima ) , mada sam izbegavao komfliktne situacije... Mladost - ludost ... Voleo sam da navijam, onako da me ponese huk mase...Ja i danas kažem i ne stidim se da samo za Partizan srcem navijam. Volim i reprezentaciju, ali nije to taj žar... Sad u januaru kad sam bio u Bugarskoj na zimovanju, ponesem šal. Dugo ga nisam nosio. I ladno mi priđe jedan mali i kaže " Rispekt brate grobare! Vidim da si stari navijač!" Ja ga pitam PO ČEMU to vidiš?!? A on mi kaže Pa nosiš taj stari model šala iz devedesetih! lolololo
Taj rad Nikola, izderem se ko čovek i milina, slabo sta vidim na terenu.
Trebalo bi da bude pun Jug sutra. Organizovani su busevi iz dosta gradova, cak i iz nekih manjih mesta.
A što to? Vidjeli da je na Marakani bilo 40k, pa da stignu?
tako nesto.
Koliko je bedno da se vi opterećujete time koliko navijača ima na utakmicama. Da je sreće da neko pokupuje ove naše klubove, lepo iskoreni menadžersko-tatamama-trenerske vezice, iskoreni "navijače" koji diluju gudru, rokaju po gradu i imaju astronomske plate, pa da lepo dođem na utakmicu. Ne ovako, dođem da gledam utakmicu, drka me neki majmun što ne pevam. Šta te boli kurac da li ću da pevam ili ne.
I to je glupost. To "huligansko" navijanje. Radije bih ja engleski sistem. Nema ništa na stadion da se unosi, lepo sediš gledaš utakmicu, tapšeš, pevaš, još možeš i da piješ na stadionu, legalno.
I više pomaže klubu kad na utakmicu dođe 50 000 ljudi koji plate kartu 200 dinara (primera radi), nego 2000 ljudi koji će zdušno da pevaju, skaču, igraju itd.
Nema prozivanja na komsijskim temama, seljacino. Dobices bananu.
Sećam se , bio sam prva godina Vojne Gimnazije. Septembar mesec, ja za vikend ostao u internatu. Srki, moj drugar iz Kikinde kaže mi aj samnom na utakmicu, videćeš, super je. I ja zapalim s njim a on na Jug, u sred kopa. Bilo tad ono čuveno Čegijevo bure , odakle je diktirao. Ja ko popišan, usro se, prvi put u takvoj masi a pesme nemam pojma. Al super me prihvatili i tad kad sam osetio navijanje mase , navuko sam se pošteno. Posle toga svaki vikend il JNA , il Pionir il neko gostovanje u zemlji. Imali smo solidnu ekipu mi iz Vojne Gimnazije , nas 15 ak. Zagotivili nas ovi iz agencije koja je bila ispod južne tribine. Davali nam karte i organizovano vodili svuda. Posle se zbližili s Mišelom ( "što ja volim taj seks"-njegovo delo koje ste svi čuli na jugu ) i često cirkali u Gogiju, podrumu pića kod Vojne Gimnazije. Bilo mi je lepo i ad izgubimo, jer sam jednostavno uživao u navijanju i ono me ispunjavalo. Nikada nisam imao porive da nekom skidam šal ili kradem zastavu, a još manje da štanglom unakazim nekog, ali su takva vremena bila pa sam par puta morao da se bijem. Tad naši trenirali na stadijonu Vojne Gimnazije (bio im pomoćni) pa sam upoznao Savu Miloševića (pio sok par puta s njim posle treninga) Dragana Ćirića, Taševskog, Trenevskog, Ivicu Kralja, Tumbakovića, Damira Čakara, Alberta Nađa... I najviše sam uživao kadsmo drkali " naše cigane" iz Vojne Gimnazije, jer mi s našim fudbalerima pijemo sokove , a oni svoje vide s 300 metara razdaljine...Doduše kod mene u klasi bio Krupniković ( burazer od onog njihovog što nam dao gol makazicama) pa ih je on par puta vodio da sa ciganskim fudbalerima naprave po koju sliku.
I danas bih rado išao na stadion, al ne mogu da se zamaram dal će neka budala da mi razbije glavu jer imam crno beli šal... Najviše bih voleo da posle utakmice normalno prolazimo pored "cigana" da se sve svede na verbalno prepucavanje, i da zajedno posle tekme sedimo po kafićima i ko izgubi da plati piće... Al to su samo moji pusti snovi...Mnogo su politika i kriminal ušli u navijačke vode...
Danas sam dobar prijatelj sa Goranom Stevanovićem, nekadašnjim našim trenerom a sadašnjim selektorom Gane. S njim nekad popričam onako neobavezno. Kaže da mnogo sanjarim i da nikada neće više da se vrate šezdesete-sedamdesete godine kada se fudbal igro srcem ...
Sad možemo i da potvrdimo da je mutavi prodo titulu
А шта треба да раде? Па и Реал бункерише против Барселоне, а да неће неко против Партизана у овој нашој лизи. То ти је нормално, многи тренери виде то као најефективнији начин да ишчупају који бод. А некад те игра противника једноставно натера да се браниш.