Pesničko ćoše

  1. PS I šta misliš, da se ja nikada nisam tako osećao.

  2. Neso, moja zivotna prica ne znam koliko je zanimljiva, ali postaje sve duza i duza... Sta da ti kazem, zivim u Auckland-u od '94.-e, pre toga sam ziveo u Zemunu i vrlo kratko na Dorcolu. Otisao sam sa 15 godina. Kad sam dosao ovde, bilo je dosta ljudi iz bivse SFRJ, ali je onda vecina njih zapalila za Australiju. Radim kao opticar, a takodje se bavim muzikom. Ponosan sam na cinjenicu da mi se nije mnogo iskvario jezik, s obzirom da 14 godina nisam bio nazad. Trudim se da ne mesam srpski i engleski, to je najcesca zamka u koju ljudi upadaju. A Vukajlija mi je pomogla da ostanem u korak koliko-toliko sa slengom i kulturno-drustvenim desavanjima, (npr. nisam imao pojma ko je Ruska Jakic, Isidora Bijelica ili Vladan Batic). Iako sam tek postao "drug clan" pre 12 dana, citam definicije vec duze vreme. Samo da znas, ja sam uvek 10-12 sati ispred vas, pa smo u lepom raskoraku.
    Inace, dobio sam ideju za ime tvoje nove haiku pesme: Autori i avatari!
    Kia kaha, (stoj snazno, na Maorskom)!

  3. Mislim da uz ovu pesmu ne treba nikakvo objašnjenje o njenom postanku. Recimo da me je što se tiče naslova inspirisao moj dragi Kiš, jer se upravo tako zove njegova genijalna knjiga kojom je zapušio usta svojim kritičarima i dušmanima, a i Danila je inspirisao veliki slikar, elem, drvo se na drvo oslanja, a umetnost na umetnost,pa da :)

    ČAS ANATOMIJE

    Stid me je, pa ipak molim
    voli me: krvlju, kožom, kostima, venama..
    da u tvojim beonjačama sve rasute perle iz svojih dužica vidim
    dok mi u uvo
    na nakovanju
    čekićem
    kuješ obećanje
    kao Hefest štit Tetidinom sinu.

    Obećaj da smo živi.
    Reci da ćemo živeti.

    ''''''''''''''''''''''

    Vatra si.
    Goriš ali ne govoriš
    i znam
    nemaš snage
    da obećaš.

    Da imam skalpel,
    presekla bih nit ove molitve
    pre setve tvoga semena.
    Ovako, molim te,
    voli me
    dok još imamo
    Prostora i Vremena.

  4. Dobrooooooooooooooooo.
    Ništa pametnije ne znam da kažem

  5. Noć kada je došao kraj

    U tami sobe ja sasvim sam
    Sa svojom tugom ja vodim rat,
    Uzalud čekam da me pozove
    U ovaj sitni jutarnji sat.

    Tiho kroz prozor šunja se zora
    Zvezde su s neba pobegle sve,
    Jutarnjom rosom ja bišem nadu
    Da može opet biti k’o pre.

    Poslednja duša iz duše moje
    Pošla je da nama označi kraj,
    Umire ljubav, umire sreća
    Gasi se srećni u oku sjaj.

    Nekad čekasmo jutra
    Sa verom u bolje sutra,
    A sad uz cvrkut ptica
    Klize mi suze sa lica.

  6. Uputstvo za čitanje ove pesme. Pesma je napisana kada me je jednom davno jedna cura napustila baš pred zimu jer sam bio švorc. Preko leta bili su joj dobri i parkovi, a kad je zima došla našla je lovana da je izvodi na večerinke koje sam ja krišom posmatrao kroz zamagljen prozor picerije.

    Zima je

    Dok vetar piči kao u priči
    O čarobnjaku iz Oza
    Ti se sad ljubiš sa nekim tipom,
    A mene hvata nervoza.

    Dok on te ima, meni je zima,
    baš bih zgazio tog gada,
    za sve je kriva balkanska klima
    i ovaj sneg što pada.

    Dok beše leto ti si me eto
    Volela srcem svim,
    Kad zima dodje i ljubav prođe,
    Nestade kao dim.

    Jebem ti ovu zimu i pahulje bele što lete,
    Gledam te, a zubi zveckaju k’o kastanjete.

  7. hehehe Nele kralju, brzo si sakupio slomljeno srce bogami

  8. Svidjaju mi se pesmice!Strva su,samo tako nastavite...

  9. Da znaš :) Dobro kaže Lija-Vujak. Malo ljudi zna da bude ironično i prema sudbini i prema sebi. Posle romantičara, pesnici to više i ne rade, bar ne često. Od svih tvojih pesama, Nešo, ova mi se najviše sviđa.
    A jesi ti razmišljao o stambenom kreditu ? ; )))))))))))

  10. Kada sam bio tek napaljeni tinejdžer smislio sam jednu kratku pesmicu koja bi lako mogla da važi za sve sadašnje tinejdžere opterećene seksom. Pesmičica je glasila otprilike ovako.

    Krenu mi suze
    kad vidim guze
    kako se lome u struku,
    i bela nedra,
    topla i jedra
    na njih bih stavio ruku.
    Al' neće cure da mi daju
    to što hoću od njih
    jer mnogo sam ružan
    i zato tužen
    napisah ovaj stih.

    Pozzzz za sve tinejdžere.

  11. Evo jedna devojacka tinejdzerska pesma koju sam izmislila u sedmom razredu:

    Sta da radim moja muko
    Umesto da me voli on bi me tuko!?
    Kaze da me mrzi,a laze znam
    Ne da mi srce da mu dam!
    Ko se bije taj se voli
    Ali ipak svaka kost boli!
    Bijemo se knjigama i torbom
    I ne znamo vise sta cemo sa sobom!

    :D:D:D:D:D:D:D:D
    moja je prica drasticnija od ove ali ne bih sad o tome!:D:D:D:D:D

  12. Erotska pesma:

    Ninfomanska himna

    Sanjam onu stvar!
    Trudim se da mi iz ociju ne proviri!
    Sanjam onu stvar!
    Ne mogu da se smirim!

    Pitam se el sam luda
    i sta to meni fali
    Sanjam ga pojavljuje se
    i veliki i mali!

    Kad ga dobijem
    Ja bih i drugi
    Svejedno:
    dal kratki il dugi

    Da sam kurva
    Sve mi zene kazu
    Al i one bi "ono"
    samo dobro lazu!

    xixixixixi xixixix xixixixi ixiixxixixi xixixixixix:D:D:D:D:D:D:D:D:D:D

  13. Luda kera

    Volela me jedna mala, poljubac je meni dala,
    To joj čula majka stara pa stavila keru k’o stražara.
    Laje danju, laje noću, kad god malu videt hoću.
    Prosto više nemam mira od maloga tog vampira.

    Jednom smislih dobar plan, čikah kera ceo dan
    Mislio sam doć’ će noć, na spavanje ker će poć’.
    I te noći preskočih se i na malu ustremih se
    Kada ja za prvi ćoš, ono kera budna još.

    Druge noći, drugi plan, da ja krei mesa dam
    Pa dok kera meso ždere ja ću maloj pod pendžere.
    Ali kera zbrisa sve pa navali na mene
    Tek je tada bio žur,
    Ćapio me ker za tur.

    Luda kero nisi fer što si tako gadna zver
    Najgora si moja kazna kero jedna bezobrazna
    Ajde ćuti malo bar, dok otklonim srcu kvar
    Ne odaji našu tajnu mali pseći Frankenštajnu.

    Al na kraju nek se zna, bio sam sa malom ja
    Nije mog’o jedan pas nika da razdvoji nas
    Jer glupa je narav pseća i to beše moja sreća
    Za mene je ljuti boj vojevao mačak moj.

    Samo da se zna. U ovoj pesmi ima samo malo preterivanja, inače pesma je autobiografska.

  14. evo ja sam jedno sat vremena izigravao radio u pozadini vukajljskog četa, pa vam prilažem da imate primerak jedan ako nego zatraži da se pusti opet pesma, da ima ko da peva i odakle.
    živi bili pesnici i peniskinje!!! ljubim vas

    I

    ja sam bia proputovaa putee... da mistomak krči pluća ni ne slute, spopale me neke žene ljute, što im mećah u pičvajze krut
    volim crne i bele i žute, volim kruške a ivlom i puteR, volim Puter dok vozijam skuter
    internet me jebe, pokvaren mi ruter micaše. E moj micaše tehničar mi treba, internet mi zabagova rima stop hop hop ganja li me nešto, vešto
    još kad dune povetarac čili, njeno lice dobi osmeh mili,
    mili osmeh a usta joj slasna, pojava je njena bogme provklasna, krasna kao neka ezopova basna
    kao šala masna, kao šala masna
    kao plima kasna, kao zora jasna
    oh jkako je samo volim
    oh jkako je samo volim
    gonorejo, ostavi me samog, pesmu moju, tugu moju topi. tišti moje obraze od guze
    moje guze njene sike muzne .. muzne munze sa jkeja ne kej, izjeli smo zajedno proklej
    mišljaše na smeh, na poslednji
    mislio sam možda, da je misao mi preveliki ceh
    peh pih kakv je to stih
    u poslednjem lasu se umih
    pogledah u ogledalo čisto, njeno lice mesto moga
    njeno oko, glatka noga
    zgodna zgodna, zgodna, zgodna
    Lozo moja od kamena posta, kako ti je fina koska, kosa tvoja, ljubav moja
    oh zašto li samo patim, na ljuljašci kad se klatim, sve podseća me na onomad kad brali smo lešnike! E lepnici orasi, kestenje i žir, veverica uzela je sve
    sve do jednog
    a za nas ne ostavi ništa, čak ni par kila za decu I komšinicu
    ona nam je bila više nego draga
    al sad ću jebati sve bestraga
    jer ljubav je prošla, jesen tiho došla
    nema više sunca nema zlata unca
    dete tiho muca
    tu u ćošku, stani stani, nemoj sada
    jebem li ti sunce jeco
    jebem li ti sunce
    (bio sam prekinut)

    II

    a bilo je još lletnjeg doba poznog kraj, kada kandelabri sjaše neviđenim sjašom
    sjahao je shajač I šćahao šćašom taštu
    taštu šćašeš reče krčmar
    vrtlar mi je zauzeo mesto
    krastavca I pamidora
    u kafani sviće zora
    oh jabuko moja snena
    morksa pena, morksa pena
    pesma srca, zvuci mora
    šaliti se nije for a
    ko još vde misli isto
    ko ne misli jede pasulj
    pasulj ljut I redak jedan
    sedam
    a od sedam odmah jedan
    moja želja gubi nadu
    srbija je formirala vladu
    srbija je formirala I žarka
    formirala tijanu I marka
    došlo nam je neko vreme čudno
    kad osećam bol u predelu mudnom
    zabole me mudo
    zabole me mudo I to levo
    levo ono koje cenim da je veće
    što se Šnjim ponosim I pucam od sreće
    oh gospode oh ti kravo sveta
    padari mi još stotinu ljeta
    ne bih li se nageldao njenih
    očiju, dubina snenih
    bez dileme ljubbavna je pesma
    ovo sda što govorim ja
    htedoh reći da biram da biram da BIRAAAAMMMM
    izabran sam umesto njih sam
    pitao se ništa ja nisam
    smotala me jedna crna žena
    smotala me prevarila grdno
    pogleda me samo jednom čudno
    čedno bedno to stvaorenje drago
    oh kako je volim, kako je to jadno
    mirisao njene stope ja
    mirisao večno mirisao ja
    grickao joj prstić domali
    grickao joj palac leve noge
    golicao tabane joj zgodne
    divio se tabanskoj konturi
    klanjao se tragovnoj kulturi
    čitavoj vizuri
    tela njenog keltog
    čarobnica je
    veštica je ona
    vacila je mađiju a mene
    davila me u besmislu mraka
    ispljunula kao da sam žvaka.

    Kraj.

  15. Hm...
    Svakog jutra, kad zora zarudi
    tata Hrane svoga sina budi:
    Ajde sine, vec je sedam sati,
    da te tata u skolu isprati.
    Dok mu tata jaknu drzi,
    Gradimirka jajca przi.
    Kad je stigo na stanicu
    2pan vadi gibanicu
    dok se nogom u bus penje,
    jede gibanicu i stenje...

  16. surovi, bilo te je prijatno slusati na chatu, i sa ushicenjem ocekujem sledece ukljucenje! vatrena slusateljka

  17. Zavičaj

    Tišina nema u duši mojoj vlada,
    sada sam na pustoj raskrsnici,
    znakova nema da mi pokažu
    koji put vodi do suza,
    a koji ka sreći.

    Smiraj je dana,
    valja mi pregurati noć
    da petlove prve dočekam
    pa da zatim oči sklopim
    i pođem u zavičaj.

    Kada me savlada nemir
    i mir se povuče pred njim
    pozavidim onima koji su se
    vratili tamo odakle su pošli
    pre prvog plača.

    Pakadkad čujem trube
    koje me pozivaju:
    „Vrati se dušo nemirna,
    znamo te dugo.
    Dođi.“

    Teško je reći ne.
    teško je ne vratiti se.
    teško je, ali ja ne bih bio ja
    kada bih izabrao
    život bez borbe.

  18. Za najdražu osobu na svetu....

    Bio je drugačiji od svih do tad,
    ali ne i bolji shvatila je sad,
    Možda i najgori od svih, al' s' licem anđela,
    igru koju gubi tad je zaigrala.

    Poput ptice je sletela na njegov dlan,
    i počela da živi unapred srušen san,
    on nije znao da ceni ono što je bila,
    u postelji tuđoj slomio joj krila.

    Iza njene ljubavi i sam se krio,
    možda stvarno nije tako loš ni bio,
    al' ono što je dala, uzeo joj sve,
    a za uzvrat dao samo uništene sne.

    Reči behu slatke, laž sama po sebi lepa,
    a ljubav učini da za njega bude potpuno slepa,
    jer ne vide tada ono što svima beše jasno,
    kad shvati da je ne voli, bilo je isuviše kasno.

    Sada je vidim, kad sedi sama, da pusti po suzu koju,
    tad shvatim da njena priča toliko liči na moju,
    priđem joj polako, i pružim ruku jer nije sama,
    iako se obe tako osećamo, i ja i moja mama.....

  19. Gvozdena krila, oči željne sna,
    jedna mlada duša puna pepela.
    Nestvarna ptica što za slobodom mre,
    u kavezu živi svoje sudine.

    Rešetke se nižu kao zlatne strune,
    dok ta nežna duša nečujno sad trune.
    Nestvarna ptica sanja zadnji let,
    pre nego sto sudba nje se odrekne.

    Tuga tiho raste, ko ruža u sred leta,
    sad bolesna duša mrzi pola sveta.
    Nestvarna ptica zna da umire,
    u bolesnoj igri kurve sudbine....

  20. Luka ne ljuti se što ovo pisanije posvećujem Mocci. Ti si standardno dobar.Pozzz ZA TEBE.

    Mcca u tvojoj prvoj pesmi prepoznao sam i delić svoje tuge. Lepo si iznela celu ideju.
    Što se tiče druge pesme koja je malo mnogo mračna nema neki poseban komentar , ali ću ti napisti još jednu mračniju pesmu koju je napisao naš pesnik Vojislav Iić Mlađi. To ću uraditi u zato što smatram da se klin klinom izbija i kada se spozna da nečija tuga može biti veća od sopstvene dolazi do poboljšanja raspoloženja, a posle neoliko suza koje će npr. ova pesma izazvati. Jeste nelogično, ali kod mene deluje.
    Pesma inače govori o samrtnom času pesnikovog sina.

    DUKINA SVIRALA

    Na svom malom detinjskom odru
    bolestan leži, bez iskre nade...
    "Šta želiš sine?" - pitamo nežno -
    "Bombone, smokve il' čokolade?

    Šta hoćeš? Reci!"A on lagano,
    "Ne mogu ništa!"šapatom veli,
    Kao dačeka a čas rastanka
    Te zato ništa više ne želi...

    utaše dugo...Zatim bacivši
    Upitan pogle na svoju majku,
    pogleda me i reče tiho:
    "Kupi mi, tata, malu svirajku!"

    I otac hitro kao bez duše,
    Trči, a znoj mu obrae rosi,
    kupuje lepu malu svirajku
    Isvome nežnom jubimcu nosi.

    Radosno detesviralu alu
    Međ' samrtničke ručice uze,
    Al' avaj: nema daha da svirne,
    Te mu zbog toga blesnuše suze...

    "Hoćešti,tata, da mi posviraš?"
    I ja zasvirah,-al' tužno tako!-
    Izgubljenu sam svirao sreću,
    I, svirajući, gorko sam plak'o...

    Al' svirkom svojom ne spasoh sina!
    Sva mi je želja uzalud bila!
    Smrt dođe brzo i uze malog
    Na svoja crna, studena krila.

    Uz kovčeg, nežno, spustismo Duku,
    Uz molitava pogrebnih zvuke:
    Njegovu malu dagu svirajku
    Međ' skrštene mu metnusmo ruke.

    I,uvek, otad, kad odem ond
    Gde se zemaljska staza svršava,
    Gde rastu:vrisak i pelen gorki,
    Gde moja ljubav večito spava,

    Ja jasno čujem žalosnu svirku
    Što svojom tugom u srce dira:
    To mali Dušan, plačući gorko,
    U soju rdagu sviralu svira.

    22.06.1926. Vojislav Ilić Mlađi

    E lepo se isplakah dok sam ovo kucao.
    Život je previše kratak da bi smo ga trošili na
    tugu.

Rekli o sajtu

Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“

Danas · 06. Novembar 2008.