Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Pa vidi, ja ne pišem ni jednu besmu bez emocije. Ne mora biti to trenutna emocija, može da bude emocija koja je već doživljena. Ja mogu da trenutno budem najhepi na svetu, ali opet to ne znači da ne mogu pisati o nekom bolu koji sam doživo dan ranije.
Ljubavnu pesmu je možda lakše napisati, nisam siguran.. Ali opet, lako ju je i napisati jako loše. Svako može lupiti ljubavne stihove i urimovati ih sa volim te i molim te.
ALi evo.. Da te ponudim nekim ljubavnim stihovima.
TAMO GDE SMO MI
Pusti me da sanjam,
casna rec, bicu tih,
smejem se dok spavam,
nevidljivom tintom pisem stih.
Jastuk mi je kap u moru,
u dzepu ja cuvam nju,
u najvecem dobru,
i u jos vecem zlu.
Pretesko nebo drzim na dlanu,
poklon za tebe uz sareni cvet,
mada i suze imam u planu,
one su mora za ovaj svet.
Ako ikad progutam sunce,
necu ti reci pece li me,
svaku kap kise znam u dusu,
ali ni jednoj ne znam ime.
Skocimo sa vrha duge,
pravo na rep padalice,
sve nijanse srece i tuge,
obasjace nocas tvoje lice.
Odlazi sunce iza kuce,
razliva ti sjaj po licu,
dve siluete cekaju svanuce,
nezno ljubim ti smejavicu.
Aaaa ne, nikako. Moja shvatanja pisanja i muzike su vrlo vrlo posebna. Jbg, kakvi heroji i uzori, takav sam ja blend svega toga.
(:
Još za koju?
rima e sa e.... To je glupo....
Što Chavez reče, nikad se pesma ne piše bez emocije, ali to ne mora da bude trenutna emocija.... U suštini meni je dovoljno da se setim nečega ili čak da se postavim u situaciju nekog poznatog, u svakom slučaju, tvoj zadatak je da dočaraš tu emociju.... I isto mi svi koji su videli moje tekstove, rekoše da su svi odlični, al' ipak i ja izdvajam neke, znači od tih 25 pesama recimo, ja izdvajam jedno 10 komada
Evo me....
Ovo što Reme reče je tačno. Tako mogu da se pišu pesme, ja tako često radim, jer uvek imam inspiracije, srećom.
A evo ti još jedna pesma, pa odoh malo da igram PES, moram da naučim neke pavijane manirima fudbala.
Laku noš.
(:
Vreme ne voli prijatelje,
ono im samo smanjuje broj,
gube se snovi, zaboravljaju zelje,
haljini tvog zivota smanjuje kroj.
Neki snovi nisu moguci,
samo sluze da te vode kroz noc,
sledeceg jutra kad otvoris oci,
da opet imas svoju carobnu moc.
Ne budi boja spektra,
neprimetna, jedna u nizu,
ne posustaj kao list u naletu vetra,
osmeh priblizava ciljeve blizu.
Pusti sunce neka ide,
ne treba ti njegov sjaj,
tvoje oci uvek se vide,
od neba do neba, s' kraja na kraj.
Znaj jos jednu stvar,
kad se vreme nadeli pravde,
a osmeh na licu vec prilicno star,
nece te niko isterati odavde.
Iz mog srca.
uuuu kakve pesme nastaju u toku PES-a.... Te pesme su savršenstvo....
jel te interesuje još nešto maloletna? Aj ti postavi neku svoju pesmu, da vidimo kako to izgleda.... Laku noć Chavez
Није што пијем, немам шта да кријем
ветар јој у коси, а она ми пркоси
флаша ми је пета и још сузе лијем
глава је у торби што је рука носи
Разбијен ко буља, будан чекам сунца
Главом о зид сам туко ко будала
и синоћ ми је лепо попушила курца
скинула се гола, а није ми дала
Хтео сам ја пичке, можда и анала
ветар јој у коси, она ми пркоси
синоћ ми је опет попушила курца
сјебо сам се брзо јер није ми дала
Тако сам ја опет напио се лоше
главом о зид сам туко ко будала
и сад о њој пишем за песничко ћоше
скинула се гола, а није ми дала
Само да сам знао, што ми мозак стао
глава ми у торби што је рука носи
пијана будала, јер ми она пркоси
Само да сам знао, а оде мозак- ћао!
Aksen, ovo mu dodje kao mešavina pijanog rokera/repera koji, naravno, nije dobio pičke.
Ima tu nešto, ima.. Kada bi se pankovala ova pesma, kontam da bi bila fora.
Evo, ja nešto škrabao opet.
Zlobno božanstveno
Zlobnost je božanstvenost,
božanstvenost je nehumanost,
nehumanost je prazna,
baš kao tvoj osmeh.
Čak ni pod suncem ne sijaš,
sopstvena senka se boji da te prati,
možda tim očima sve što želiš dobijaš,
a koliko lede, da mi je barem znati.
Krhki pogled,
tako nevin i mek.
Preko horizonta dopire,
negde u nedogled.
Krhki pogled,
razara carstva za tren.
šarolikim zenicama zarobljuje,
čiji god da je ko, postaje njen.
Iza tih ociju kriješ se ti,
tvoj odraz u ogledalu ne postoji,
u toj igri je moral nebitna stvar,
jer smo svi mi samo lutke,
a ti jedina koja sme da kroji.
КУЖНА ПЕСМА
Живела једна госпођа Клара,
(деца је звала вештица стара...)
Деду је мрзела, децу одбила,
и мало затим се озбиљно пропила.
Госпођа Клару је шест мачака чувало
да је не погризу пијану миши.
Деда је грдио: "Мртво пувало,
торњај се напоље! Скапај на киши...
Са својих белих мачака шест! "
Деду је тровала госпођа Клара,
Деда је стењ'о: "Вештице стара..."
А једно јутро више ништа није рек'о,
Клара је мрмљала: "У паклу се пек'о..."
Ал' ни њој јетра не стиже далеко...
Тужне су, тужне и гладне биле
мачке, јер нема шта да се једе...
А кад су комшије у стан провалиле:
Ах, нигде бабе! Ах, нигде деде!
Само је около шетало ситих
белих мачака шест...
Ima tu nešto, ima.. Kada bi se pankovala ova pesma, kontam da bi bila fora.
Написах је за 2 минута, онако уз курац... Видим сви пишете, па што не бих и ја... А и био сам неко време у том Хоп трипу. Ја као пишем, римујем... :)
A jesi volela Fifija? Jer:
Једна дама стара
Са псом разговара:
Фифи, осушила ти се предња десна нога,
Знаш ли да сам изузетно строга
По питању наскакања куца у парку:
То је изузетно штетно!
Ав, ав, ав!
Па опет дама стара
Са псом разговара:
Фифи, шинтерима допао,
Враћај ту мртву коку
Тамо одакле си је ископао!
Ав, ав, ав!
Једна дама стара
Свог Фифија смара:
Фифи, на твоме месту
Ја не бих свуда дизала ногу,
Ја то сад радим негде другде,
Тамо где једино још могу,
На аеробику, даааа...
Дабогда се ошугао!
Али Фифи:
Преболео шугу,
Шинтерима побегао,
Мало је храмао, па опет по старом,
И пси су га клали па се извукао,
Па јурио кучкице са пуним жаром,
И сад је здрав и леп к`о слика,
А стару даму
За разбој везао,
До смрти тукао
Садиста инструктор аеробика.
Ав, ав, ав!
Čim ostanem sam
u srce mi se ušunja đavo
i krenem da umišljam.
Odlazim do starog mlina pravo
izbezumljeno očekujem da ćeš doći.
I da znaš - upravo
da čekam na tebe ove noći.
Dođi! DođI! dođi, smesta!
Dođi, dok je bez meseca noć
Jer celo mi je biće usred strašnog mesta.
Što me je pre veselilo
Sada je tako beznačajno.
Beznačajno.
Ruzicasta magija, noc ispravlja maglu
Stigao sam stigmu, stigla si da me ubodes
Probola si i ono malo tuge sto me je nekad cinilo covekom
Sada je samo radost ostala.
Trazim suze - sta to behu suze?
Secam se ukusa, slanog, na rubu usne
Tragom bih se njihovim nasladjivao slanim, prstom tvojim pokupljenim
Setio bih se Mrtvog mora, prici o Jafi, o luci
O fontanama oranzade u Izraelu
Kako svaku porodicnu svadju spasavali su okretanjem na salu
Ujak je na kaseti vozio Tojotu Kresidu
Sa sve ugradjenim erkondisnom
Mislio se: "nije ni cudo sto su ovde nastali bogovi"
Mislio je: "sta bi sad Zdravko Colic dao za ovu scenu,
Bio bi u magli do kolena"
Stigao je i do civilizacije
"A usred svega toga - vulkanizerska radnja
Kad kamilama puknu grbe, da ih zakrpe"
Krosnja pred odlazak
Cigare u casi, koje je kupio jedini nepusac iz drustva
Za drugare, da bi druzenje bilo bolje
Te noci, posebne noci
Nadali smo se - ne i poslednje noci
Nadamo se jos uvek.
Prskaju nas dezinfekcijskim sredstvima
Kao da se neceg plase
Deluju mi kao vanzemaljci
Vredja me to pomalo, ali sam umoran
Sanjao sam jednom nesto slicno,
Skidaju mi tockove, ja ih gledam s prozora
Ali me izdaje glas
O tome ti pricam - samo radost jos mogu da dozivim!
Pocepao sam se, raspao kao gubavac
I sad ne znam gde mi je ispao deo koji trazim
Jebem ti i ovu nazovi-pesmu po sred picke sugave
Kad je samo deo mene pise
Deo mene sa kojim sam izgleda
Ostao zaglavljen.
"Dobrodošao u moj svet igre
Gde se svi muškarci oko mene
Vrte bez prestanka kao čigre
Dok se ne polome o stene
Ja sam Džoker izbačen iz špila
Šarena karta bez broja i žiga
Uvek interesantna sam bila
Tako lepršava i bez briga"
Ja inače tako goste dočekujem
Ali ko dođe na moga srca prag
Na pragu duše ga dalje očekujem
I ne smem ga povrediti jer biće mi drag.
Ja tvoje kucanje izgleda čula nisam
Malo sam zadremala čekajući tog
Što će doći sasvim sam nežno
sa tihom porukom do praga srca mog
Umesto da pokucaš još par puta
Ti si me uvredio i osudio
I ja sam postala ljuta
Kako si se samo usudio
Da me u šablon staviš
Da tumačiš me kao svi ostali
Da od mene običnu praviš
i da dodaš ono što su i drugi dodali
To što ti slep od sujete vidiš
To je privid
Trebalo bi da se stidiš
Gde ti je bio pravi vid?!
Ako ti je zaista stalo
bar malo
Pogledaj i videćeš da smejem se i kad me bol kida
I ekstremno sam privlačna i ekstremno odbojna
Čas sam bojažljiva, čas hrabra i bez stida
Pogledaj, to je moja priroda dvojna
Ako ti je stalo
bar malo
pogledaj sad lice moje i podeli ga dvoje
Videćeš osmeh na jednom, a bol na drugom
A, sad pogledaj u oči moje
Na oba lica su ispunjene tugom
Ja sam te sanjala kao što bi te sanjala
bilokoja druga treća, peta
Ja sam te kroz smeh ganjala
I ganjala bih te i do kraja sveta
I kad si me gurnuo, ja sam se smejala
A, mogla sam plakati tokom čitavog dana
Ali ja sam ipak kao sunce grejala
Baš tebi u inat bila nasmejana
Ja sam odbijala da ti se nadam
I za sve sam ti se svetila kroz šalu
I po ceni da od svoje gorčine nastradam
Napravila sam od tebe sto puta budalu
A, sada videh da sam i ja grešila
Ti si samo bio uplašen koliko i ja
Kada sam te mrzela dušu sam ogrešila
Kada sam te volela, odmah sam to saklrila
Pljunula sam sama sebi u lice
Bacila sebi pesak u oči
Tumaram sada kroz mračne ulice
I pokušavam da izađem iz noći
I uporno se guram u špil
Tražeći utehu u kartama
I uporno sklapam dil
sa pikovim damama
A, znam da to nije društvo za mene
To su sve sami površni ljudi
Koji ne vide dalje od senke sopstvene
Koji se boje da budu bar malo ludi
Smejem se i plačem istovremeno
U ogledalu tražeći lepše lice
I našminkam se povremeno
I istaknem maskarom trepavice
Da ti skrenem pažnju na suzne oči
Da ti diskretno pokažem
Da nisam spavala nijedne noći
A, za ostale me briga, ima da ih lažem
Ja se ne bojim više
Pa, taman nek moja oba lica zaplaču
Neka liju duge kiše
Bog mi je svedok da sad pravu sebe pokazaću
Izdvoji me sad iz špila u kom sam se izgubila
Kad me nađeš biću u tvojoj milosti
Ja te sada volim još više i za ljubav bih ubila
Iscepaj me na komade, ili mi oprosti
Posledica nepuštanja veš-mašine na crveno slovo.
- Mama, aj opera mi ovo za sutra.
- Ne mogu sine, crveno je slovo,
strpi se štrokav bar do jutra!
- Znam mama, ali mašina pere…
- Lepo ti kažem, crveno je slovo!
(I tu već mama počinje da se dere).
Sutradan prljav u hramu
u duksu na koji si prosipao hranu...
- Dobar dan, oče!
- Pa zar u crkvu prljav, bem li ti sunce detinje!
Prodavačica sveća:
- Stidi se, dete, svetinje!
- Pa zbog vaših tripova ja sad ne mogu
da svoje molitve uputim Bogu!
A Bog će ozgo:
- E tako nešto još video nisam!
Prljav si mnogo!
Bež bre od mene! Eno ti hodža! Pređi u islam!
Pijan u školu idem,
i stalno sam redar,
kad me profesor prozove,
opalim mu šamar.
"Pesničar
Kao i kod fotografije, nekada se pogrešno smatralo da je za pisanje potreban talenat. Na svu sreću, savremeno doba izbacilo je naderenost iz jednačine i danas imamo više ljudi koji poeziju pišu nego ljudi koji poeziju čitaju. Poezija je postupak kojim se na nerazumljiv i i iritantan način svetu saopštava nešto nebitno. Ipak, nekome može da se desi da sve to uradi na odličan način, to jest da mu "uspe" pesma. Odmah na početku moraš da odlučiš da li pišeš poeziju za čitanke ili da bi se ogrebao za snošaj kod bledunjave tabletičarke sa ofarbanim makaronama oko vrata. Retko kad se desi da postigneš oba. To je zato što u čitanke idu pesme o domovini, godišnjim dobima, prirodi, ljubavi ali bez guženja, dok su ove za luzersku kopulaciju uglavnom o čežnji za luzerskom kopulacijom. Danas se tuberkuloza uspešno leči, pa moraš umreti mlad od nečeg drugog. Ubij se. Najbolje odmah."
CKM (neprejebeni) u tekstu o tome kako biti umjetnik, ja sam izdvojio dio o pjesnicima.
Genije samoće
..Teško mi je s ljudima
U ove čudne sate
Kad zatvorim se u orah,
Ili prazna sam kora narandže.
Ispao sam, tvrde,
Iz vaze sa nevenima
Kad prosuli su vodu iza kuće,
Sluteći na sreću.
Javilo im sde jedno vrcavo ništa,
Utrnulo i pospano,
Proteglo se, skupilo
Pa opet zaspalo.
Od tad mogu da me vode tamo i vamo,
Prodaju il kupe,
Uzmu pa me vrate..
A od sebe da ne pustim ni glas.
Vele - pusti ga u majčinu:
Rodio se u sedmom mesecu, čudak mali,
Od crnog je oca i crne majke.
Vidiš - vazda je od zemlje,
I prozori mu gledaju na senovite šume.
Ptica mu je selica
Njena krila tebe neće poneti.
Nemoj ga ni gledati -
Samo da se čudiš.
Traže mi odveć mnogo,
A ja sebe nezgrapno delim -
Traže mi adrese reči
Što pune ustreptalih strasti
Viču Ho ka hej!
Dok pletu se vešte
I prigrle u duši.
Teški su mi danas ljudi..
Bodu štapovima moju načetu ludost
Što diže bela jedra
I razumu još služi, dok ovih čudnih sati
Ja bih samo jedno hteo:
Da budem svoj, sopstveni
Genije samoće,
U beskraju da se skučim,
U ćutnjama i čežnji.
Ne tražim vam mnogo -
Samo ovih šaku sati,
Obećajte
Da nećete mi zuriti u oči.
Evo jedne moje... Ja sam inace prva srednje, pa i nisam mnogo obracao paznju da brojim slogove, delim na strofe i tako to...
...Magla
Tajanstvena je.
Nesto nevidljivo u njoj zivi.
Moze da te sakrije od ociju.
Oko nas je.
U nama je. To je istina.
Ne poznajemo sebe. To je istina.
Nesto u njenoj dubini sija.
Zlato?
U glavi je.
Ne moras je razbiti da bi do njega dosao.
Plasimo se da rasteramo maglu.
Ko zna na sta cemo naici iza.
Demoni?
Svuda su oko nas.
U nama su. To je istina.
Dosli su od roditelja. Oticice deci.
Ne borimo se protiv njih.
Smatramo ih nepobedivim.
Plasimo se. To je istina.
Strah je ono sto nas deli od Bogova.
Strah od buducnosti.
Demona.
Same smrti.
Zivimo u granicama ovog zivota od straha.
Granice nam lome ledja.
Plasimo se da se oslobodimo granica.
Da zivimo iznad zivota.
Plasimo se bilo kakvog materijalnog gubitka.
Nismo ni svesni koliko time gubimo.
Ucimo decu da ce ih novac uciniti srecnim.
Pricamo im o obecanoj zemlji.
U njoj ne kaplju med i mleko.
Ne raste novac na drvetu.
U njoj samo ne zivi strah.
Ona je blizu.
Pred nasim ocima.
Ali mi je, od magle ne vidimo.
U nju nikada necemo otici.
Mozda nekad.
Kad nestanu demoni i strah.
Mozda nikad.
Mi zivimo u magli.
Stojimo u mestu od straha da cemo pasti.
Magla je oko nas.
Magla je u nama.
To je istina.