Pubertetsko ludilo
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Сви испадамо сисе некад. Фора је опростити то друговима, ако сконташ да схватају да су погрешили. Шта год је било, не може се променити, ал'друга кад изгубиш - зајебано је то. Јако. Знам да патетишем, ал'кажем ти да сам био у сличној ситуацији, пре једно 3 године. Идаље ми је криво што нисам решио то, иако нисам ја био крив у том нашем неспоразуму.
Onda ti je vrijeme da ga prestaneš zvati "najbolji ortak" Murinjo. Meni se to ne bi moglo desiti...Godinu dana, ej!! Jednom sam imao opasan konflikt s dvojicom baš dobrih drugara. Prvo su krenule da lete flaše i stolice po kafani, posle šaketanje ispred. Kad smo popadali od umora, fino sam im reko: "Aj sad da poričamo, da se ne razilazimo ovako." Sjeli na zidić, otvorili pivo i pričali do jutra. Već preksutra se oplavljeni sprdali na kafi. Da napomenem, ovo nije bila pijanska svađa i tuča. Al niko nije imao problem sa sujetom.
Ja sad i ja u pubertetu - razlika nebo i zemlja. Kao klinac, pa onda osnovna, pa srednja uvek sam bio onaj što voli da dominira, nekako ludo hrabar sam bio (mož se reći i glupo hrabar), vrveo od samopouzdanja, baš sam voleo sam sebe i bilo mi mnogo kul. Boleo me tuki što verovatno je gomila drugih mislila da sam uobražen i tako to.
I čudo jedno kako je kad si psihički mnogo jak možeš da utičeš i na one fizički najjače.
Nekad mi je i smetalo recimo kad se svi zajebavamo, i sad ja hoću i na svoj račun da se skrnavim, i hoću da me i neko drugi malo zajebava, al kurac. I tako, od dečka punog samopouzdanja, druželjubiv, poznavao baš baš mnogo ljudi u gradu, pretvorio sam se u nekoga ko se stidi da progovori pred nepoznatim ljudima. Pred strancima se jedino sigurno osećam ako ima pored mene neko iz osnovne od tih najstarijih drugova, pošto se do dana današnjeg i družimo samo mi iz osnovne.
Dok sam pre uvek gledao da idem u najveću gužvu da budem primećen, sad izbegavam sve to u velikom krugu. Baš sam postao onako, smarač teški. Al jbg, sto puta kažem sebi, bolje što sam se malo kurčio kao klinac, a sad kad sam stariji da sam se skoro totalno smirio nego da je obrnuto, da sad posle 20 i koje izigravam neku dileju po ulici.
I da, do skoro 18este godine nisam pio, tj. možda malo od 17e sam počeo al ništa naročito. Jebiga, bio sportaš pa sam bio veliki protivnik toga :)
Inače zar pubertet kod muškaraca ne traje do 40. godine ? A onda ponovo počinje oko 45 ?
Prošlo relativno bezbolno po mene i okolinu.
U osnovnoj školi sam bio smarač, mnogo sam se selio i menjao škole tako da sam svugde morao da se uklapam u već formirana društva. Elem, svi znamo kako ljudi ne vole kad se previše trudiš, i ono da se istakneš nekako, pa da budeš dobar sa svima i tako dalje. Nije pomagalo ni to što sam kasno počeo da se fizički razvijam pa sam tada delovao kao neki beznačajan lik.
U srednjoj sam se mnogo promenio, postao ćutljiv, počeo da gledam svoja posla i izgleda da je to ljudima leglo, tih par godina je brzo prošlo. U školi se ionako vidiš svaki dan tako da ispada da smo se najviše družili posle srednje, kafane, pijanke, roštilji, kotlići, reke, jezera, basket... potrajalo je prilično dugo dok se većina nije poženila ili našla neki usran posao gde ne može glavu da digne. Čujemo se i sad al nije to - to, jebiga, ništa ne traje doveka.
http://vukajlija.com/forum/teme/32170-pubertetsko-ludilo?strana=2#post_1538065
Mrzi me sad da citiram,al' pronašao sam se i ja.
Generalno, devedes posto ljudi iz moje osnovne su bili govna.
Od preostalih, njih četvorica ide samnom u srednju, pa nismo imali problema sa druženjem.
Inače, mene je rano počeo da drma pubertet. Već u petom osnovne sam počeo da se brijem, u šestom mi je naraso' palamar, u sedmom sam već bio toliko dlakav da sam se gadio sam sebi.
Ista situacija,dvije drugarice sa kojim sam se družila non-stop od prvog razreda postale su takvi ološi i krivo mi je što sam to kasno shvatila,jer sam mogla imati mnogo bolje društvo a ja se uvatila za njih dvije.Obično one glavne face u školi su čiste fukare.Ali sad u srednjoj školi je mnogo bolje,jes da ima i ovamo ološa,ali imam svoje društvo.Naravno da ne mogu da se družim sa svima,ne odgovaraju mi svi,ali sam sa svima u dobrim odnosima.
Uh, grozan period! Najgori u mom dosadašnjem životu i potrudiću se da tako i ostane. To je period pojačane osetljivosti, koji je u mom slučaju bio "dopingovan" i lošim porodičnim okolnostima, što je rezultiralo mojom krajnjom izolacijom u odnosu na spoljašnji svet. Jedini prijatelji su mi bile knjige, kućni ljubimac i još jedno dva osrednja asoca. Razvila sam skoro do perfekcije umeće pravljenja sopstvenog sveta i naučila da ne primećujem okolinu. Tek kada sam izašla iz puberteta, i pod uticajem prijatnijih ljudi počela sam da se otvaram i da komuniciram. To i dalje učim. Danas imam i potrebu da činim sve što mogu da poboljšam svoje okruženje, kao i da svaku okolnost vidim u što je moguće pozitivnijem svetlu, jer posle onakvog mraka svaki vid svetlosti i lepote mi je neophodan. Nažalost, i dalje umem da "odlutam" i da previdim bitne stvari, ali valjda ću se popraviti.
Što se fizičkih odlika puberteta tiče, visina mi je jedino smetala jer mi je odmagala u potrebi da budem nevidljiva. Dobro pa nisam bila bubuljičava, inače iz kuće ne bih izlazila! :)
Ja ne još uvijek i nadam se da neću,inače toga se mnogo bojim.
Ja imadoh par bubuljica po čelu, pa šta? Mada, keva mi kupila neku kremu i više nemam, ali to je toliko trivijalna stvar. To zavisi mnogo i od ishrane i to da li radiš neki posao u prašini itd. Ne zavisi tolko od puberteta, ima tamo neka fora oko tih masnih tkiva, šta već, pa možeš da ih imaš i u 30.
Kaže moja baba da iskaču ako se jeden previše slatkog,sad ne znam...ima sigurno mnogo faktora.
Imala sam i ja Murinjo 2-3 na čelu,ali ne po čitavom licu,toga me strah.
Nemoj da se bojiš, od stresa samo još više izlaze :)
Сетио сам се трипа из основне, нервирао сам се што ми не расте брада.
:))
Ma ne mislim ja na to mnogo,nego neko kad pomene,onda se sjetim kakva bi to muka bila.:)
Ja imao svakakve bubuljice po licu, bio je to pravi šumski požar od malih mitisera do čireva... A jedan čir buknuo iznad oka na dan slikanja u školi, zalizao sam se ko emo da sakrijem...
Za vreme puberteta sam pravio kuću, to jest bio šegrt majstorima jer matori nikad nije bio tu.. Imao sam te čibulje, ali sam ih se rešio nekim čudima (Hvala gospodjo Božen)..
Kad nisam radio igrao sam fudbal i basket, pio i zajebavao... Jedino nisam jebavo, al sam zato drko ko lud..
Имам 15 и за сад се мање-више добро држим. Имао сам страшне бубуљице до пре једно 4 месеца а онда су се нагло повукле (?)... Мало ми смета што до сад у основној није било много нас који су слушали рок, носили дуге косе и старке и сл, па смо од стране ових ћелавих дизелаша са торбицама називани пичкицама зато што се нисмо често тукли. Дуго нисам имао девојку (ево прву сам смувао пред крај осмог разреда), углавном зато што сам био низак, сад сам 'скочио'. Уписао сам десету београдску гимназију, после планирам правни факултет, а онда... ко зна, да се присећам која сам све срања правио као мали.
A onda polako da bataljuješ dugu kosu i starke. :)
И да их заменим краватом, црним оделом и наочарима за сунце. Ето ми кад оћу да будем правник, ко они из 'Бостон легал'.
Код мене је све нешто наопачке.
Био сам баш мица док сам био у пубертету, с тим да сам мало енергичније одговарао и да сам се мало мање бавио спољним активностима него сад.
Изгледа ме тек сад, кад ми је пубертет охохо отишао, вата неко закаснело лудило и промене расположења. С тим да сада знам како с тиме да се изборим.