Vratih se u taksi posle 8 mjeseci pauze. Nije ovo za ljude, bar ne one normalne. A nisu ni većina ljudi da se voze u taksi al koga ćeš vozit, životinje? Jedino pečene, ako se zaposliš kao dostavljač hrane. Jedva sam sklopio 7 radnih dana a već sam pokraden, zamalo silovan. I nemam uslova da slušam svoju muziku no moram radio, qq.
Par puta sam išao iz grada taksijem, od centra do mene ima 4km, i to košta 650 din. Beograd je u pitanju. To je kada ne idem u grad svojim kolima već da se ušikam i pravim haos. A sa 650 din imam 7 puta da odem do grada i nazad.
Inače, rođak mi je taksista, i on to opravdava jer po njemu veliki pritisak vrši grad na njih jer navodno se ubijaju od para, ali nije baš tako, ima ih mnogo, u zadnje 3 godine se udvostručio broj taksista, pa onda te tri vožnje što odrade u toku dana gledaju da naplate maksimalno, da bi išta zaradili.
Pričao mi je kako je vozio neke estranherose sa aerodroma i kad je trebalo da naplati oni pljunuli 100e, jer nisu imali druge novčanice ( jer su tako u mogućnosti), i kao u redu je, a on pošten im vratio kusur ( jes tuki).
Ima i priča kada je odvezao lika sa gitarom na NBG i ovaj mu priča kako će da svira pod prozorom neke devojke koja mu se sviđa, i došli tamo, stali malo, i vratili se nazad, ovaj odustao hahahaha.
Rijetko koristim taksi, osim kad moram, žuri mi se jako, kiša je ili ako nešto ne znam naći, pa mi je najlakši i najbrži način da dođem do toga. Taksi je skup za jednu osobu, ali za dvije je ok, dođe skoro kao 2 autobuske karte na neku malu relaciju, vjerovali ili ne, postoji taksi koji nije prevarantski, ima jedan u mom gradu, čiji vlasnik je najpoznatiji zlatar u gradu, daje ekstra plate, taksimetar im je uvijek uključen, taksisti ne smiju ni da pomisle da prevare, uvijek su uredni... Dešava se kad sam na nekoj lokaciji da taksista sam ponudi prevoz do grada, kada je u povratku, po cijeni autobuske karte, što je ok, pita nenapadno, ispred autobuske stanice, njemu dobro, meni super, e sad jedino mi smeta kad dođem u neki grad, npr. u Beogradu i samo što sam izašla iz busa, nude prevoz napadno, bukvalno u lice se unose. Pošto najčešće je žurba razlog zašto zovem taksi, smeta mi kad nemaju sitno. Premalo je taksista, kad je neko nevrijeme, nema slobodnih ni pola sata.
meśa de niro.
Sedmično bar jednom vozim se taxijem, uglavnom pričamo o vremenu.
Moj ujak radi kao taksista... i tamo negde '96 ili '97 godina, čeka on na Zelenjaku i dođe mu tip koji vuče kantu. Kao, matori, može do (ne sećam se sad lokacije), on kao, 'ajd upadaj. Ovaj mu kaže da nema para kod sebe, već da odu samo do Sarajevske da on pokupi keš i piče tamo 'de je prva lokacija bila. Kao, 'ajd može ionako sam planirao da krenem kući. Ujaku u početku delovao na nekog narkomana, ali kao 'ajde... pare su pare. Tip izađe i ostavi onu veliku kantu. Kaže ujak, vidim ja da u kanti ima vode pri dnu, ali je kanta puna. Poklopac malo oškrinut, a noć, pa ne vidi tačno šta je u kanti. Otvori ujak prozor da zapali cigaru, kad otvaraju se vrata od kola, a njega nešto pomazi po nozi. Ujak se naravno odma' okrene, kao 'de baš mene derpe nađe da mazi po ovom mraku... tip još nije ni ušao, a iz one kanturine izašla neka zmijurina i pravo na butinu se ispela. U tom trenutku ovaj kaže da mu taj od kog je trebao pare da uzme nije kući i da ga ostavi ovde, pošto nema kod sebe. Kaže ujak, brate, uđi vozim te ja kući samo mi skloni ovog monstruma sa noge....
Гледам да што мање идем таксијем, а кад идем, то је обично кад сам мртав после града пошто живим у пички материни.
једном, дајем ја лику 1000 динара лик, он ми враћа кусур, одлазим са рибом и лик ме јебено зове да се вратим ,на мобилни. Дошли таксисти педери, напали ме да сам му увалио лажну хиљадарку, ал приметим ја он мени показује неку другу, прети педер муријом, и имао ја ситно сто динара код себе, дам му, узмем ону лажну и одем.
Кад год га видим каменујем му кола.
И да, има још један педер таксиста, што је целој мојој ужој фамилији препричао како ме је једном возио док сам био мртав пијан.
ЕДИТ: А иначе их увек нешто лижим, једном сам почео лику да блејим, као одакле то снег у јануару
а он као, стварно човече
или кад сам са ортацима причамо о бомби како правимо и то
jednom drugarica i ja na autobuskoj u sofiji, i sad trazimo taksi do aerodroma. ona triper zesci. napricali joj kako taksisti do aerodroma uzimaju i po sto evra naivnim musterijama i tako sve nesto. i sad kao, pita nisekspresovog vozaca (s kojim smo i stigle do sofije) da l on zna nekog sigurnog. covek joj pokaze na neke likove iza coska, u daljini. i krene taj da nam mase ahahahahaha kao neki horor, keve mi. prilazi lik, jedno dvaipo metra, cirka stocetres kila i kaze ja sam stojan, ja cu da vas vozim. ova ga merka i vadi mobilni. i sad mi komentarise, evo, samo da posaljem momku poruku da smo usle u taksi taj i taj, registracija ta i ta, vozac izgleda tako i tako i da idemo na aerodrom. ovaj zinuo. jbt, usro se covek od nas. ulazimo mi, kombi neki, stole drzi stanglu pored sedista i jos uvek se trese i gleda nas u retrovizor. ova ladna. nista. pici stoja s radija, stojan sece trake, prelazi kroz crveno, mislim da nas je za 10 minuta dovezo, mozda ni tolko. i nista, sve ok bilo, uzeo nam 10 evra, cini mi se, odahnuo i tolko. ova se tresla posle toga ceo dan, jer naravno kakva crna poruka, blef bio. mogo stojan da nas umlati od straha. dobro smo prosle. dao nam cak i broj, kad se vracamo da ga zovemo. ko bi reko da su i bugari ljudi... meni je baba oduvek govorila da nisu.
Vozio sam prije neku godinu Bobana Rajovića. Ćelaviji je uživo.
Inače svako malo ispane poneki doživljaj al mi se ne da slušat ko zna kolko glupih priča da bi došao do te jedne koju bih podijelio s vama haha. Ozbiljno, ko vas jebe.
leb je to sa 9 (devet) kora
Mikeli taksiraš li ti više?
smesni su mi golubovi onako kad se uzrujaju i sve
Vozim prije neki dan ženu, ćerku joj i njihovog potomka od nekih 4-5 godina, i dijete ka dijete, svako različito a nerazumljivo priča, i pričali oni iza putem kao sa daunovcem, kako većini starijih priča sa đeco, znači normalno sve, ja ćutim i vozim (ne pričam sa strankama osim ako oni sami ne zapodijenu razgovor, nisam pričljiv) i na kraj vožnje rekoh cijenu, hvala i doviđenja a mali će "On umije da priča"
Jebo taksi.
Bolje pare da sacuvam.
Priča mi drug sinoć crnohumoresku koja mu se desila dok je radio u taksiju: dobije adresu "Distributivni kod žice za Fatmira" (stalna stranka) i ulazi on, pita ga može li da požuri jer mu kuća gori, a ovaj drug počeo neku priču s njim i lagano vozi (to se svima dešava, kroz razgovor se sporije vozi, valjda nas mozak nesvjesno tjera da slabije pritiskamo papučicu gasa jer ga ćaskanje usporava), i dođoše oni to kuće (kurac kuće, dok su došli to je zgarište postalo) i kolko je to pita ovaj, kaže drug 2,20, ovaj vadi iz džepa sitniš, prebrojava, daje 2 i 20, ostaje mu 10 centi, veli evo ti i ovo.
Dao mu lik zadnje pare što je imao, a i što da ne kad u tom trenutku nije imao ništa haha
U principu ne volim da im dajem pare ako ne žurim nigde. Iz grada sam se najčešće vraćao peške ako baš nije neki kijamet, nogu pred nogu laganezi i taman te istrezni malo ladan noćni vazduh, spavaš posle ko mrmot. Najviše što sam išao je s Ledina na Medaković, a najgore je bilo valjda 2000-te za novu godinu, zaladnelo i u 4 ujutro udarila neka ledena kiša a ja se kližem preko mosta ko budala.