plač
Bivši DeBeovac ne postoji brt. DeBeovac je uvek DeBeovac.
Тај рад, хтели они њега или не џД
Кнеза Милоша, а? Буржујчино.
Занимљива прича.
Što je najgore oće i oni njega. Poštuju svoje ljude i u penziji. Što ti je komunizam.
Имам ја комшиницу која је благо кретеноидна персона и целој згради иде на курац неописиво.
ПРВО што залива цвеће као јебени Хуицилопочтли или онај курчеви астечки бог кише па је цело двориште константно мокро, тачно на оном делу кроз који ми из приземља морамо да пролазимо кад излазимо из стана јер наша врата не иду директ у ходник, већ се мора мало дворишта прећи.
ДРУГО што мотор њене ћерке константно блеји наслоњен на врата од наше шупе и наравно мораш да помераш мотор да би их отворио.
И ТРЕЋЕ, колики јебени ментол мораш да будеш да кад ти рикне замрзивач отвориш заједничко сандуче са осигурачима и сјебеш струју у целој згради?
Моје комшије су направиле пожар усред поплаве. За то треба бити таленат
А бацили фен у воду и јбг
Boxer objasnio.
Komšije? Počeo bih rečima nepoznatog autora "Komšije, jebem vam mater baš".
Da bude neka zombi-apokalipsa ili neki WW3, najpre bi trebalo roknuti komšije (a ne zombije ili te neke okupatore). Ili oni ili ti, brt.
Komšije su bugari na nivou zgrade. I ma koliko bio miroljubiv, moraš sa jedno pola njih da ne govoriš i bog. Da vidimo. Uglavnom najveći ekscesi budu sa onima koji su na prizemlju (jer tripuju da je dvorište njihovo i jer svi prolaze pored njih), zatim sa istim spratom, sa spratom iznad i ispod. Znači 4 nivoa (ako nisi i sam na prizemlju ili potkrovlju). Naravno, ne treba zanemariti ni susedne zgrade.
Sa likovima sa prizemlja sam skoro imao frku, jer kenjaju što se deca igraju u dvorištu, pa tu su oni nešto sadili, pa joj cveće, pa neka idu negde itd. Kad smo već kod dvorišta, likovi iz susedne zgrade puštaju rotvajlera da skakuće bez povoca/brnjice uokolo, a ume i da pojuri decu i odrasle. I sa njima smo se raspravljali. Sad neki dan čujem uginuo taj ker. Bi mi žao, jebiga. inb4: ne nemam ništa sa tim, imam alibi, bio sam u banji.
Dalje, gde sam ono stao. Prizemlje. Lik - žena od 50 godina, naizgled sve ok - dobar dan za dobar dan. Znamo i ostale ukućane sve ok. Kad, jedan dan startuje ona ženu mi u fazonu: "eee, znam ja šta radiš". votafak, izvini? "Vi me snimate! Svuda su kamere! Snimate me!" Idupičkumaterinu. Posle čujem prsla načisto, ima valjda te neke napade, ne možeš ništa da joj objasniš. Sad je kuliramo, mimoiđeš se u hodniku i to je to.
Onda su neki likovi gore na spratu hranili neko kuče ispred vrata. I kuče tu bude stalno. I ume i da napadne, kako kad. Malo kuče, ali zubi standardni, jake trojke okuzalno. I sve tako, oni kuliraju, kuče reži, neka žena nam čuvala bebu tad, ne sme da izađe, ko taoci. Zovnemo šintere, uđu i odnesu kera (ne, nisu ga roknuli, čipovali i ostavili u drugom kraju grada). Komšije kao ljute nešto i ostalo to tako.
Baba ispod. Sada smo ok sa njom, ali bilo je frke kad je smarala što galamimo kao. Ceo dan osluškuje i posle smara. Savetovali smo je da kupi vokmen, jbg.
Komšije iz druge zgrade pored. Nadgradnja urađena, izdali stanove nekim narkomanima, pre mi gađali prozor jajetom jebenim. Doduše, sa njima se nije zajebavati, ima ih puno i ludaci su. Bacaju flaše kroz prozor i svašta. Jedan ortak krenuo da ih prevaspitava, ali ne vredi.
Ima tu još ihaj ljubaznih likova, da ne dužim dalje, pržim neki plavi patlidžan, da mi ne zagori sada.
Dakle, komšije.
Komšija najveće govno.
Ja sad u 30 godina skoro da se premestim iz moje ove kuće u zgradu od 50 + ljudi gde živi pa ja ne znam xaxaxaxaxaxax
Komšija, jel možeš da mi pozajmiš bušilicu, treba mi za sutra ujutru?
Mogu, hoćeš nešto da bušiš?
Ne, hoću da spavam...
BV
Staznam dok sam zivejo u zgradi do jaja su mi bile komsije.
Nisam nikako imao frku nisakim.
Jeste ono majmunski busenje u 9 ujutru i to majku im jebem al nista strasno..
Al jednom isao do grada i prolazim pored nekih zgrada.
Tamo lik u jebenih pola 11 busi!
Navece.
Stoka sve u svemu.
BUŠIM TEK OD 11 NAVEČE
https://pbs.twimg.com/profile_images/1518223654/profilka.jpg
KAD PRELADI MALO
Meni je komšinica jednom prebacivala što tipa ne radim i ne zarađujem pare. Bio sam valjda prva faksa, još uvek aktivno trenirao i davao sve uredno. E sad da ironija bude veća, pričala mi je o svom sinu koji se odvojio sa šesnaest godina i rekla kako bih se trebao ugledati na njega. Naravno nije rekla da joj sin nema srednju, da su oni iznajmljivali ne znam koliko apartmana i davali mu novac da živi samostalno. Jebo sam joj mater slatko. Keva se umešala da je brani, pa sam i njoj jebao mater.
MOJ KOMŠIJA DB-OVAC
http://i.imgur.com/eC7qoXz.png
Nemoj majku psovati, Oblače. Bog, država, političari, institucije, praznici, sudbina, voda i vazduh, zemlja, to može, ali se majka ne psuje.
Добар некро, ваљда ће ти опростити.
Ајд' када већ ишчитах две стране а пише ми се нешто до јаја да вас упознам са Чика Жаретом, бившим ДБ-овцем који је до последњег дана свог живота мислио да је у служби, вечно је био у неком распаднутом оделу, и изузетно је креативно претио када му нешто не одговара, а никада му ништа није одговарало. Док смо били мали објашњавао нам је како да се понашамо и како да будемо спремни да дамо и рођену мајку за председника ако затреба (тада је још био нешто код Слобе) и како ће нас "пронаћи ако се кријемо од Комитета". Нешто касније када је почео озбиљно да запада у деменцију почео је да измишља "прописе за ово и оно које је одредила комисија", што му је давало "овлашћење" да потрује све биљке у ходнику зграде, дрва живота, јелке у саксијама и још сто неких кураца, укључујући наравно и покушаје тровања керова и мачака.
Жаре је такође био председник скупштине станара по питај бога којој основи, и био је "тесан са људима из Општине" што смо сви схватили као шалу док се једног дана није појавила екипа са мајсторима да реновира кров, уништивши му изолацију, поставивши два реда полу-трулих летви и неки цреп који као да је од јебеног пластелина (ја сам у том поткровљу и скоро 20 година живим као у шатору због тога).
Нико му није могао ништа, полиција га није дирала, лекари су редовно долазили, курта и мурта су га обигравали и у то боље да не улазим, ни данас ми није јасно. Мене је редовно спопадао да ме испитује шта радим са кровом, терасом и како увек "нешто цури" или "негде пуца зид" уз претње "комисијом", "прописима" и осталом класиком. Ту мени неке ваљда 2002. коначно пукне филм и отерам га у три пичке материне и постанем дисидент у његовим очима, те крене да прича по згради да сам наркоман који окупља друге наркомане да "убацују запаљене згужване новине у ходник зграде после три ујутру". Полиција ми је само једном покуцала на врата, објаснио сам укратко исто ово што пишем и после нисмо имали проблема.
Уз све ово узети у обзир да је стање у згради што се тиче станара било као да је Ларс вон Трир узео да режира "Моје драге комшије", дакле пар екселанс пичвајз, плус су после бомбардовања апсолутно сви полудели јер је зграда на цирка сто метара и од Генералштаба и од МУП-а, тако да нас пар нормалних нисмо имали подршку ни у коме.
Жаре је одлучио да сконча у својој 96-ој години живота и то на слави сопственог сина на којој сам био присутан у трпезарији са још двадесетак људи, укључујући и добар део комшилука као и око петоро мале деце. Пошто је човек већи комуниста од Троцког, сваке године је славу категорички проводио у својој спаваћој соби у друштву супруге која је вечно изгледала као жртва оног измишљеног руског експеримента са неспавањем. У једном тренутку се из те собе чуло ТУФ, и ја зајебанције ради шапнем његовој унуки "хехе можда се Жаре рокнуо", и ми се ту смејемо све док се његов син није блед вратио из собе и замолио нас да у миру напустимо славу, јер се Жаре упуцао у главу кроз јастук. Дан данас држим до неке теорије да га је убила жена, мада је она умрла фазон два месеца касније тако да не видим поенту. Његов син је на родбинској основи преузео титулу председника скупштине станара, али му је титула одузета када су поумирали још неки старци и када је млађа генерација дошла до изражаја. Зграда је у року од годину и по дана реновирана, уведено централно, интерфони, камере, курци, палци, све за годину и по па и краће. Али син је, изгубивши тај јебени мизерни "положај", полако почео да луди идентично као и покојни Жаре, са истим извалама и понашањем и то је да човек буквално истрипује да је зграда проклета. И сада полако почињемо да се јебавамо са њим по истом принципу.
То је био Чика Жаре, Чика Жаре је радио то.