Нећу ништа више да пишем о Достојевском и Андрићу и осталим писцима. О њима су већ писали и пишу критичари, па што да се ја правим паметна и причам неком да су добри, кад не може свако да капира или га једноставно привлачи другачије штиво. Можда ви видите више од мене...шта знам...али аргументи типа "досадни су" нису по мом мишљењу аргументи.
Мислим да је тешко писати добро и поезију и прозу. И не волим што данас свако покушава и јесте "писац" и што је још горе, књиге таквих "писаца" су најпродаваније. И не волим што свако пљује по признатим и познатим писцима, а нису ни прочитали дела! Мислим, ок, не допадају ти се корице, али бар погледај шта пише унутра, прочитај па размисли да л има неки дубљи смисао или је само глупа фабула. Да не вреде ништа, не би били толико хваљени и вероватно би пали у заборав. А с друге стране, волим кад неко прочита и каже што му се не допада. Свако има свој укус и ценим кад неко ДОБРО аргументује што како зашто. Него, није то тема..тако да ћу о томе да ћутим...
А што се овога тиче
Проза не значи само "прича". Дакле, свуда ти је потребан добар стил. Не разумем како можеш без оригиналности написати нешто што је јако добро? Оћеш ми објаснити?
Nije to što je on ubio babu toliko bitno!To je nešto više,bre!Mogao je on tako da ubije muvu i da pisac od toga napravi istu priču.
Šta si pročitao od Andrića i Dostojevskog?
Видиш да не одговора шта је прочитао, вероватно ништа јер су му, како каже, досадни и глупи.
Prigovor. Nagađanje.
syngrafeas па и написала сам "вероватно". :)
da bi napisao knjigu treba ti da budes pismen, je l' da? sta ja mislim, treba ti jasna ideja o cemu pises, da dobro razmislis o svako liku ponaosob, da odredis kako ce radnja da tece. treba ti ludacka inspiracija ako mislis da napises svoju knjigu a ne da kopiras bukovskog ili selindzera. treba ti ogromna volja. ja sam pokusavao da piskaram, ali losa kratka prica mi je krajnji domet. ne mogu tok radnje da odrzim, skacem sa teme na temu, misli ostanu nepovezane, ubacim neke recenice koje ne kazuju nista, a samo zauzimaju prostor i doprinose smaranju citaoca. i tako dalje, i tako dalje.
eto, o tim stvarima treba povesti racuna, iz mog laickog ugla gledano.
Klara.... ne možeš dati liku ime Klara ako hoćeš da budeš shvaćen ozbiljno... mislim ono, makar ja tako mislim, meni je Klara ime za lika neke jadne djevojke iz scenarija neke sapunice :)))))
al ono, piši za svoju dušu, ako imaš nešto što bi volio staviti na papir, stavi pa i ako ne bude nikada objavljeno
Краљ Карл и краљица Клара су крали кларинет олололо
braco prijatelji, znam ja da je dobar i andric i dostojevski, ono je bilo šale radi
evo vam i poezije moje
Opet jesen,
vjetar isti,
iste kise,
sve je isto,
jeci,
hoces li sjesti,
na cas,
il na cetvrt sata,
s novim odjelom
i omcom oko vrata.
Ne zuri,
ko jos mari,
Oblace
prijatelju stari,
istrosen si.
Pojeli te dani
stari moj,
ljudi,
ko termiti grizli.
Sjedni malo,
da popricamo,
sve je isto,
velis,
iste kise,
vjetar isti,
a lakovane cipele
bljeste,
bljesti
omca oko vrata,
svakog jutra od 8,
pa do 4 sata.
Sjedni prijatelju malo,
da te upoznam.
Ma nemoj, a Duško Radović i gospođa Klara? Osim toga, Kafka je najmanje dva svoja lika nazvao sa K.
a iskreno mislio sam ja Marija, al tog imena toliko ima
Nevenka, odlično ime.
a kako vam se čini aLeksandra
Милутинка је најбоље :Р
rekao sam da se izvučeš, ne da dobiješ Nobelovu nagradu lol.
šta bi sa Džimijevim đedom?
Срање!
Опет је ту!
Зашто?
Зашто сваки јебени пут мора то да ми ради? Не могу један једини лет да одрадим а да ми се Он не испречи на путу! И шта сад? Да се опет повинујем? Да скренем и обиђем Га као сви? Неко би рекао, сви нормални. Не верујем да њима оваква размишљања пролазе кроз главу када Га сретну. Они знају како треба. Лепо, повију реп, и обиђу Га у широком луку. Зашто ја сваки пут морам да размишљам о томе да Га не обиђем? Да прођем, равно кроз Њега, остављајући неред за собом. Шта је то што у мени буди овај осећај среће на саму помисао о томе? Зашто ме весели мирис анархије који осетим све живље што сам Му ближе?
Уради то!
Прођи кроз Њега!
Зашто те је брига шта ће други помислити?
Фак! Ипак ме јесте брига. Не желим да ми родитеље једнога дана погледају и кажу „Да, то су они чија је ћерка одбила да Га обиђе“ или „Да, њихова мала је направила срање ономад“. Не могу им то приредити. Не после свега што су учинили за мене. Одлучила сам!
Обићи ћу га!
Моја кратка прича: "Киша против Крагујевца - Вечита борба"
Da ne filozofiram kao svi ovde...Niko ovde (barem mislim) nije pisac koji ti moze dati dobar savet. Evo ti zato ovo, kao mozda i najbolji savet koji mozes dobiti:
Znači, ti bi da budeš pisac
Ako ne navire iz tebe
bez obzira na sve…
i ne pokušavaj.
Ako se ne pojavi iz čista mira
iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta
iz tvog stomaka…
i ne pokušavaj.
Ako moraš da sjediš satima
buljeći u monitor
ili pogrbljen nad
pisaćom mašinom,
tražeći riječi…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca
ili slave…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato
da bi odveo žene u krevet…
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sjediš
i pišeš sve to iznova i iznova…
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš kao neko
drugi…
zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz
tebe,
onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije,
nađi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi,
djevojci,
svojim roditeljima
ili bilo kome drugom…
nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca,
ne budi kao hiljade drugih
koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan
i pretenciozan,
nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta
zijevaju od dosade
nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše
kao raketa,
ili ako te tvoja tišina
ne dovodi do ludila,
samoubistva ili ubistva…
i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe
ne prži do bola…
i ne pokušavaj.
Ali zato kad dođe vrieme
i kad dođe “tvoj red”,
TO će se desiti samo od sebe
i nastaviće tako da se dešava
sve dok ne umreš TI
ili dok ne umre TO u tebi.
Nema drugog puta
i nikad ga nije ni bilo.
Bukovski
Da...proza kao mnogo obimnije delo jeste teža u smislu da se duže radi na njoj, teško je održati tok radnje i sl. ali problem sa poezijom je što moraš imati mnogo stila i originalnosti, dok kod proze i bez stila sa dobrom pričom moš da se izvučeš. Nekako poezija ima nešto u sebi što jebe. :D Mada po meni, najbolje je kad pesnik piše prozu...to su ubedljivo najbolja dela.
P.S. Neko je ovde pričao o Dostojevskom i babi....ako je neko pročitao "zabeleške iz podzemlja" do kraja, svaka čast, skidam kapu. Eto, takva proza je recimo ubica. To ne valja i mož da mi priča ko šta oće. :D