Upoznao sam se sa jednim likom koji je doziveo klinicku smrt. Bio je par minuta mrtav. Za to vreme je, kako tvrdi, bio u raju i video je sve. Nakon sto se vratio medju zive nije mogao da se pomiri sa tom cinjenicom. Isao je po gradu unezvereno, ne znajuci gde ce. Na kraju je usao u jednu crkvu i naisao na monaha koji ga je uveo u veru.
Covek izgleda izuzetno smireno. Kad su mi ga opisivali, mislio sam da lupaju gluposti, ali covek je bukvalno onakav kakvim su ga opisivali. On sad zivi mirno i spokojno, ceka trenutak kad ce umreti i otici tamo gde je vec jednom bio...
Ово се десило мени и ортаку фебруара прошле године. Били нешто у граду преко дана и враћали се око 10-11 увече кући у село, радан дан је био. И мало пре села на једном правцу видимо једног лика како иде сам ка селу, матори један који је ноторни алкохоличар и константно је одваљен. И стане друг да га повезе јер је била баш брутална зимчина, све је то било после оних великих снегова, пред крај месеца. Уђе он, трезан скроз, овај друг и ја први пут у животу да га видимо таквог а знамо га цео живот. Причамо тако са њим нешто безвезе и лик стално понавља како је хладно у пичку материну и да су му се коске смрзле. Онда нас питао да га одбацимо до куће које је скоро на крају села, даље од куће овог ортака где смо ишли, иначе је живео сам. И одвеземо га и изађе лик и оде ка кући, ми се окренемо и вратимо назад.
Близу куће од тог друга пролази се поред гробља, на неких 300 метара од његове куће је то гробље, и возимо се ми туда када је овај лик одједном закочио у месту и пребледео и каже ми "Јеботебог је л' знаш ти да је Гури умро прошле године?".
Е, Гури је тај лик што смо га возили. Тада нисам могао да поверујем, овај лик пребледео и уверава ме да јесте а ја убеђен да се истриповао нешто, сад смо возили човека. И каже он да одемо на гробље да проверимо пошто смо већ ту а он као зна где се његови сахрањују па ће тамо и гроб да буде. А мени све то преко курца јер сам се смрзао већ био као пизда али ајде да му учиним. Оставимо кола ту и одемо тамо, он је имао ону нокију са лампом и тражимо ми по гробљу и дођемо до споменика "Радосав Гуровић Гури 1943-2011".
Ја и сада не верујем да се то десило а овај друг се дуго триповао и ишао нешто поцрквама итд. јер је сујеверам.
Sad za Srpsku novu godinu, okupila se ekipica kod ortaka (nezavršena kuća inače, izgleda ukleto do bola) i blejačimo tu, slušamo ziku, dernjamo se, igrali poker, ovi se tu napijali (ja nisam hteo, jer sam dan pre toga preterao, a duvke nije bilo, tako da manje zabave za mene). I ništa, negde oko 3 ujutru, mi se smorili i sad, šta ćemo, počeli da pričamo neke strašne priče, usrali se živi. I na kraju, uzimam ja one karte što su nam ostale i kao pitam ih : '' Koliko ljudi će ovde noćas umreti?'' vadim jednu kartu, kad ono desetka, a tačno toliko nas je bilo tamo. Mi se pokenjali, ortak me lupa po šaci : ''beži bre budalo da l' si normalan'', drugi ortak počeo da muca, a mi se ostali smejemo i kao : ''Ajde još, ajde još!''
Sad, bio je tu jedan lik koji je znao nešto malo više o tome, spominjao neke 'medijume' kao oni mogu da pričaju sa demonima ovo ono i ja tu pristanem da budem taj medijum i reko aj još.
Postavljao tu neka pitanja, sve nešto jezivo, tripovali se, ovaj 'demon' pogađao sve, sve zna, mi izneverovali. Posle nekog vremena, počelo da lupa sve po kući, otvorila se vrata, roletne one starinske udaraju po prozorima, meni suze na oči, ne znam šta ću, grabim neku vilu da ga probodem ako uleti, ortak drži flaše, ovaj jedan sekiru, ma idi, tarapana. I sad ništa, smirimo se mi tu, zaključimo da je bio vetar, neko ostavio otvorena vrata pa se ova druga otvorila itd, itd, smejemo se i aj kao da spavamo.
Legnem ja, sve fino ušuškan, toplo mi, al' nema šanse da zaspim, prođe tako pola sata možda, ja najzad sklopim oči. Budim se u jednom trenutku, gledam okolo, svi spavaju, boli ih kurac. Ja opet ne mogu da zaspim, zabodem tako, gledam kroz prozor, kad jebem ti sve na svetu u pičku lepu materinu majko kud me rodi, VILA!
Rek'o, šta je ovo krv ti jebem, usro se, ne mogu da se pomerim, ne mogu da je ne gledam. A onaaa, ih, prelepo biće, stoji ispod nekog ogromnog drveta, igra, vijori joj se plava kosa, a beo ten, pa neka haljina, ne mogu da opišem boju, al' najviše vuče na ljubičastu. Gledam ja tako u nju, ni sam ne znam koliko, kad odjednom, ustajem, hodam ka prozoru, krećem dizađem dodem kod nje. Otvaram onaj prozor, kad fljus sunce ti jebem žareno, opali me ona roletna u glavu, gledam napolje nema vile, okrećem se i derem se ortaku : '' PILE DRŽ ME, NE DAJ, POLUDEO SAM ''
Boli njega kurac, on se smeje. Smirim se ja tu nekako, vratim se, legnem, zaspim, ustajemo svi negde oko 7-8 i kao, ajmo gajbi. Prolazimo pored tog drveta, ja se vatam za ortaka, jeza me neka uvatila, ne puštam. Normalno pička se smejao tad, kad je lepo odspavao, zove me na mobilni, počeo da mi priča neke priče u fazonu HEIL DEMONI DEMONI KLANJAM VAM SE. Narkomani, svi do jednog.
To moze biti i san, kao sto sam jednom ovde napisao, i ja sam tako navodno sanjao (sad jebem li ga) budim se ja a nesto mutno me drzi za noge i polako osjecam tezinu po tijelu dok ide prema glavi i kad je doslo do glave samo sam video nesto belo i cuo vrisak, sad da li sam se ja u tom trenutku probudio (mada je meni delovalo da nisam ni spavao) uglavnom 3 noci posle toga nisam spavao...
A ta roletna me verovatno i spasila, osećam da bih pao kroz prozor na neke izlomljene crepove što su bili ispod njega i izginuo. Jebeno brate, baš jebeno.
ja sam vido tošeta, noć kada me je šutnula riba. Zajedno smo pevali pratim te.
A jebte se. Ziv je tada bio.
Sad sam video gresku to je bilo 2004.
Kapiram da je ovo bio pleonazam.
Upoznao sam se sa jednim likom koji je doziveo klinicku smrt. Bio je par minuta mrtav. Za to vreme je, kako tvrdi, bio u raju i video je sve. Nakon sto se vratio medju zive nije mogao da se pomiri sa tom cinjenicom. Isao je po gradu unezvereno, ne znajuci gde ce. Na kraju je usao u jednu crkvu i naisao na monaha koji ga je uveo u veru.
Covek izgleda izuzetno smireno. Kad su mi ga opisivali, mislio sam da lupaju gluposti, ali covek je bukvalno onakav kakvim su ga opisivali. On sad zivi mirno i spokojno, ceka trenutak kad ce umreti i otici tamo gde je vec jednom bio...
Ово се десило мени и ортаку фебруара прошле године. Били нешто у граду преко дана и враћали се око 10-11 увече кући у село, радан дан је био. И мало пре села на једном правцу видимо једног лика како иде сам ка селу, матори један који је ноторни алкохоличар и константно је одваљен. И стане друг да га повезе јер је била баш брутална зимчина, све је то било после оних великих снегова, пред крај месеца. Уђе он, трезан скроз, овај друг и ја први пут у животу да га видимо таквог а знамо га цео живот. Причамо тако са њим нешто безвезе и лик стално понавља како је хладно у пичку материну и да су му се коске смрзле. Онда нас питао да га одбацимо до куће које је скоро на крају села, даље од куће овог ортака где смо ишли, иначе је живео сам. И одвеземо га и изађе лик и оде ка кући, ми се окренемо и вратимо назад.
Близу куће од тог друга пролази се поред гробља, на неких 300 метара од његове куће је то гробље, и возимо се ми туда када је овај лик одједном закочио у месту и пребледео и каже ми "Јеботебог је л' знаш ти да је Гури умро прошле године?".
Е, Гури је тај лик што смо га возили. Тада нисам могао да поверујем, овај лик пребледео и уверава ме да јесте а ја убеђен да се истриповао нешто, сад смо возили човека. И каже он да одемо на гробље да проверимо пошто смо већ ту а он као зна где се његови сахрањују па ће тамо и гроб да буде. А мени све то преко курца јер сам се смрзао већ био као пизда али ајде да му учиним. Оставимо кола ту и одемо тамо, он је имао ону нокију са лампом и тражимо ми по гробљу и дођемо до споменика "Радосав Гуровић Гури 1943-2011".
Ја и сада не верујем да се то десило а овај друг се дуго триповао и ишао нешто поцрквама итд. јер је сујеверам.
au lebtejebo...ako ne trolujes ( a to bi bilo totalno bezveze s tvoje strane) ovo je jebeno iskustvo...
ahhahaha koji mi je kurac, čitam ovaj covpašev post, stignem do pola i sve mi se suze skupljaju u očima, i čekam da mi iskoči nešto hahahahah
Krvtijebem istripovo si me opasno.
ovo sa suzama je najjače, uvek kad pročitam nešto paranormalno naježim se i one mi krenu...
inače, imam jednu priču kad sam video vilu, na nekoj drugoj temi je... 'oćete c/p il' da ne tražim bezveze?
Ma meti ga,sta kurac.
metni odje...da imamo uvid u svacije tripove i iskustva :)
Sad, bio je tu jedan lik koji je znao nešto malo više o tome, spominjao neke 'medijume' kao oni mogu da pričaju sa demonima ovo ono i ja tu pristanem da budem taj medijum i reko aj još.
Postavljao tu neka pitanja, sve nešto jezivo, tripovali se, ovaj 'demon' pogađao sve, sve zna, mi izneverovali. Posle nekog vremena, počelo da lupa sve po kući, otvorila se vrata, roletne one starinske udaraju po prozorima, meni suze na oči, ne znam šta ću, grabim neku vilu da ga probodem ako uleti, ortak drži flaše, ovaj jedan sekiru, ma idi, tarapana. I sad ništa, smirimo se mi tu, zaključimo da je bio vetar, neko ostavio otvorena vrata pa se ova druga otvorila itd, itd, smejemo se i aj kao da spavamo.
Legnem ja, sve fino ušuškan, toplo mi, al' nema šanse da zaspim, prođe tako pola sata možda, ja najzad sklopim oči. Budim se u jednom trenutku, gledam okolo, svi spavaju, boli ih kurac. Ja opet ne mogu da zaspim, zabodem tako, gledam kroz prozor, kad jebem ti sve na svetu u pičku lepu materinu majko kud me rodi, VILA!
Rek'o, šta je ovo krv ti jebem, usro se, ne mogu da se pomerim, ne mogu da je ne gledam. A onaaa, ih, prelepo biće, stoji ispod nekog ogromnog drveta, igra, vijori joj se plava kosa, a beo ten, pa neka haljina, ne mogu da opišem boju, al' najviše vuče na ljubičastu. Gledam ja tako u nju, ni sam ne znam koliko, kad odjednom, ustajem, hodam ka prozoru, krećem dizađem dodem kod nje. Otvaram onaj prozor, kad fljus sunce ti jebem žareno, opali me ona roletna u glavu, gledam napolje nema vile, okrećem se i derem se ortaku : '' PILE DRŽ ME, NE DAJ, POLUDEO SAM ''
Boli njega kurac, on se smeje. Smirim se ja tu nekako, vratim se, legnem, zaspim, ustajemo svi negde oko 7-8 i kao, ajmo gajbi. Prolazimo pored tog drveta, ja se vatam za ortaka, jeza me neka uvatila, ne puštam. Normalno pička se smejao tad, kad je lepo odspavao, zove me na mobilni, počeo da mi priča neke priče u fazonu HEIL DEMONI DEMONI KLANJAM VAM SE. Narkomani, svi do jednog.
i sad se naježim kad se setim...
AHahahhahahaha,narkomani,svi do jednog!Koji komentar.
To moze biti i san, kao sto sam jednom ovde napisao, i ja sam tako navodno sanjao (sad jebem li ga) budim se ja a nesto mutno me drzi za noge i polako osjecam tezinu po tijelu dok ide prema glavi i kad je doslo do glave samo sam video nesto belo i cuo vrisak, sad da li sam se ja u tom trenutku probudio (mada je meni delovalo da nisam ni spavao) uglavnom 3 noci posle toga nisam spavao...
Ma znam da sam bio budan, čim me bolelo kad me pukla roletna. I otkud ja tamo? Nikad nisam mesečario.
Jebeno stari moj...neke stvari jednostavno nemoguce objasniti, a i kada bi znali sta sve ima i sta se zapravo desava vjerovatno bi se odmah roknuli :)
A ta roletna me verovatno i spasila, osećam da bih pao kroz prozor na neke izlomljene crepove što su bili ispod njega i izginuo. Jebeno brate, baš jebeno.
Ја и даље не верујем да се оно десило а овај другар неће да прича о томе.