Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Лик је, уморан, легао да спава. Било је око 7-8 увече, још увек није пао мрак. Лежао је 20-так минута, тренутак пре него што је заспао зачуо је куцање на прозору. Прозор је био смештен преко целог зида поред његовог кревета. Помислио је у себи: "Ма, то су само гране дрвета." Али куцање није престајало, заправо било је толико равномерно да никако није могло да буде дрво. Помислио је: "Деца се играју па кад буду видела да се не окрећем престаће да лупају." Али куцање није јењавало. Прошло је 10 минута откако је куцање почело, почео је да се зноји од нервозе. Како је био тешки скептик помислио је да се неко напио и да је дошао до његовог прозора и почео да лупа. Соба му је иначе била у приземљу. Тешио се тиме што је знао да ће куцање брзо престати и да ће пијанцу досадити кад буде видео да се овај не окреће. Након још 20 минута куцање није престајало и у њему је почела да се, поред страха, буди и сумња. "Шта ако је то неки лудак?" помислио је, "Ако је стварно лудак он неће престајати да куца. Али докле год је стакло између нас потпуно сам безбедан." Куцање је постајало све јаче и све учесталије, лик је почео видно да се врпољи али и даље није хтео да се окреће. Одједном, куцање је престало. Након 10 минута још увек није било ни трага ни гласа од куцања и наш јунак је помислио да је све готово и таман у тренутку пре него што је заспао опет је зачуо куцање. Помислио је да се лудак вратио и да ће наставити још сатима да куца. Помислио је: "Докле год је стакло између нас не може ми ништа, потпуно сам безбедан." Куцање се наставило још 10 минута и лику је коначно прекипело. Окренуо се и погледао ко куца. Видео је два огромна бела ока и белу силуету која је личила на човека.......Са унутрашње стране.
Напомена: препричавање ваља испратити звучним ефектима куцања...
Mmm bakar, mmm toplo, ali zašto je ovako mračno? A! Rame! Iskuliraj, koji kurac, ne mogu da se pomerim... Sneeeg i jebena škripa brisača i AAAA pući će mi bubne opne:
- ...tenu! Majmune dlakavi! Hoćeš da me ubiješ stoko pijana!? Živ si!? E ubiću te!
- Ćuti, molim te... Jebeni zub mi je ispao.
- Bole me tuki savršeno za tvoj zub! Mogao sam da umrem! Vidiš gde smo bre!?
- Znam, u snegom zavejanoj vukojebini, znam, nema šanse da pozovemo šlep, moraćemo da ostanemo u ovoj vuk...
- Šta ti je sad koji kurac!? Nemoj da mi baguješ! EEeej! Ee...
... oči u mraku sa jasnom namerom - nađi, budi svrsishodno oruđe smrti. Oči su se ugasile, ostavljajući za sobom tanki trag svetlosti u sve bržoj senci. Senka. Senka, toliko crna, toliko velika, tako živa i svakom svojom linijom sve opasnija... Vozim prebrzo, sneg je već visok. Kako uspeva da me prati? "Brate, je l' vidiš ti ov...", škripa guma, tup udarac, par mahinalnih treptaja ka jasno obasjanim očnjacima senke... Crno.
- Opet si se vratio iz živih...
- Nemoj da si sisa, šta plačeš, evo ti smotaj.
- Istripovao sam se brate mislim da sam video...
- Ćuti i motaj! Znam šta si video. Odjednom mi je izleteo ispred auta. Kočio sam, slupao se, pogledao... Stajao je vuk. Gledao me je, kezio mi se u facu, sneg je padao po staklu a one prokletinje od očiju su me gledale, žedne krvi. Daj sparvu... Auuu jebeni vuk, brate.
- Nije to bio vuk...
- Ćuti... Bio je vuk.
- Nije, ustao je na dve noge, zažmurio sam...
- Evo, povuci, iskuliraj se. Bio je vuk.
- ... Nemoj da kenjaš! Samo kenjaš!
- Znam, nije bio vuk.
- Ja ne idem odavde pre zore. Evo, mislim da ima dva metka.
- Spavamo na smenu.
- Ja neću spavati. Evo ti završi xnu.
Greota da bude zadnji post. :)
Id' u pizdu materinu, priča moje majke i dede, on ga je dvaput video za četrdesetak godina, plus je težak skeptik.
Ja sam isto tako noću gledao svetleći objekat koji se kreće neverovatno brzo levo-desno-napred-nazad da bih na kraju provalio da je u pitanju mušica koja se presijava i koja se nalazi pola metra iznad mene.
То су неке лоптасте муње.
da ponovim priču što sam već pričao ovde negde.
Navodno je istinita priča, pre nekih 30-40 god umrla mlada žena od nekih 35 godina, i umrla je u svojoj kući, doktor nije ni dolazio da konstatuje smrt i sahrana je bila odmah sutradan.
Naredne dve nedelje je jedan kompija svaku noć sanjao tu devojku kako ga zove da joj pomogne i da je spasi. Nije mogo više da izdrži počeo da ludi i rekao njenoj porodici da je otkopaju da vide šta je u pitanju i kad su iskopali grob videli su po sanduku sve tragove od noktiju kako je grebala da izađe.
Navodno doživela je kliničku smrt al nije bila mrtva i oni je maltene živu zakopali
Zato su i izmislili ovo: http://en.wikipedia.org/wiki/Safety_coffin
јебла вас тема, синоћ сам ишчитао све па сам скако у сну, јутрос моји кадили кућу како сам се драо.
Kako se obradujem kad vidim da je neko postovao na ovoj temi. :)
http://creepypasta.wikia.com/wiki/The_Expressionless
Fina pricica ...I daj da zivnemo malo temu :)
Ovu Petrovu sam i ja negde pročitala.
Moja tetka je sanjala bila svog dedu kako joj kaže: ''Živećeš do tad i tad, a posle kako bude.'' Taj dan joj je umrla majka. Imala je isto neki san, isto joj se deda javio i mrtav ozbiljan rekao: ''Ne valja puno jesti.'' I onda je njene majke sestra bila hospitalizovana od šloga.
Sećam se neke situacije, baš mi je ostala u glavi, tu je bila jedna mačka, znam da sam kao pokušavala da je aktiviram da se igra pokazujući joj ogledalo, i nju u njemu, ali nikad nije fermala ni pet posto, kada je umro tu čovek, ja sam je zatekla da stravično reži na jedno u kući, ako to uopšte ima veze sa nečim. lololo
Čitam postove po celoj temi i samo čekam da mi nešto izleti na ekran.
http://www.kip.ba/?p=191972
Ja sam doživio susret sa drugom stranom. Jednostavno takvu jezu imam kada se sjetim da neželim pisati u postu događaj. Šupičkumaterinu naježih se.
Ajde komsija, istresi dusu nama, nije ovo trolerska tema...mi smo ljubielji upravo tih prica :)
http://vukajlija.com/pazduh/637000 evo price o duhovima...
Ja isključio zvučnike za svaki slučaj.
Imam i ja jednu... 2007 supruga i ja bili nesto poslovno u Skoplju. E sad Skoplje ima onako poveci park, zgodan za vecernje setnje. Elem, setamo tako jedno vece i nemam pojma koji kurac nam je bio te smo skrenuli sa glavne staze u neke budzake, i nabasali na nesto... Nemam pojma sta je niti kakav je oblik imalo, znam samo da kao da se sva moguca tama ovog sveta koncentrisala ispred nas, i pokusala da nas zdrobi. Mozda smesno zvuci ali imao sam osecaj da napravim li jos jedan korak napred necu jutro docekati. Malo je reci da smo se usrali i zazdili nazad. Nije bilo sanse da ja tripujem jer je i supruga osetila isto. Takodje nije bilo alkohola niti opijata kojima bi mogao da pripisem dogadjaj. Danima smo imali nocne more... Nisam sujeveran i u principu ne verujem u nadprirodno ali znam da to nismo umislili.
To vam se manifestovao pokojni Toše Proeski.
Riho počasti nas, sad me baš zanima.