Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Boxer ko da zivi na vrhu stare planine bogtejebo vile samo pice, demoni i necastive sile :D ali su price totaly valid tbh
sve on vraceve zna, vidovite babe, a nikako hrvate da ubodemo ha ha hg
prevara ja kazem, sa dozom straha
Evo jednog događaja koji mi se desio pre 2 ili 3 godine. Uzmem ti ja knjigu iz istorije (čudo Mr. Green ) pošto smo trebali da imamo kontrolni sutradan. Čitam, čitam i odjednom puče nešto u prozor. Jedanput, dvaput. Pogledah i nastavih dalje ne obraćajući pažnju. Treći put je prsnulo staklo. Ustao sam sav usplahiren. U prvi mah pomislih da je neko od dece. Na ulici nije bilo nikoga. Sve tiho.
Mesec dana kasnije sedeo sam za stolom u dnevnoj sobi crtajući skice za jedan projekat iz informatike. Baba je sedela preko puta mene na svom krevetu. Bilo je baš toplo, negde oko tridesetak stepeni. Odjednom, kroz sobu je prošla senka. Moguće je da su kola prošla. Pet minuta kasnije započe lupnjava na prozoru. I to isti ritam kao ona mesec dana pre toga Shocked Jedanput, dvaput, pa stane. Uplašio sam se da ne bude kao prošli put, to jest da ne popucaju stakla (jer baba bi najverovatnije doživela šok), priđem ti ja prozoru i ugledah lice nekog čoveka kako me posmatra. Bio je bled kao vampir, upalih očiju i sa podočnjacima. Bio je u nekom vojničkom odelu. Baba se nagnula da vidi u šta ja to gledam, ali lice ubrzo iščeznu.
Istraživao sam malo o kraju i o kući i saznao da je gazda pre 1943. godine (kada je kuća preuzeta u vlasništvo) bio jedan mlad oficir koga su streljari okupatori u to vreme , kada su u kraju živeli Nemci i Hrvati. Kažu da je bio siroče i da nije imao potomka. Ubrzo smo saznali više o njemu i baba je otišla na groblje da mu upali sveću. Do danas se to više nije ponovilo.
znam samo da kad igram rulet i kad ne pogodim nijedan broj taj dan...da tada iz jedne susedne prostorije gledaju me koje brojeve popunjavam na kameri i rucicama riktaju rulet da ne padnu ti brojevi..
jedi govna
ucutao nam sev bokser haha maca pojela jezik hihih
Ima ona poznata priča, izmišljena verovatno jer sam je čuo od dosta likova. Kao to se desilo baš u njihovom selu, pričali im baba/deda, znaju ljude koji znaju ljude. Meni je ćale, kad sam bio mali, pričao tonu ovakvih priča. Neke je izmislio, neke nzm.
Neka devojka živela u selu i pričala sa drugaricama strašne priče. I priča kao kad neko umre ako mu se zabode ono govno što se plete valjda... što se zlatokosa ubola, vreteno valjda, u grob čoveka koji je skoro umro kao duša mu se zarobi valjda. Ona nije verovala u to i kladi se da će zabosti vreteno u zemlju na grobu kad neko umre i ništa se kao neće desiti. I umre neko u selu, ona ode u ponoć na grob da zabode vreterno. Sutradan je nema da se vrati. Ljudi iz sela odu i na grobu je vide mrtvu. Vreteno ubodeno u zemlju, ali kroz rub njene haljine. I ona kad je ustala haljina je cimnula, ona pomisli da je pokojnik i umre od srčanog udara.
ta prica ima 1000 verzija
to ti je jedna od prica u Pulp Fictionu
klinci mi 16-17, neka zuraja kod ribice iz ekonomske, gajba blizu varoskog groblja, tipa 50 metara, kroz prozor gledas kako dogorevaju svece. zurka dobra, ribe OK, pije se vec uveliko i kao aj zovemo duhove. nas 5-6 ortaka znamo se ceo zivot, ostale znamo povrsno. mene znaju samo po nadimku, tek kao krenulo to neko druzenje sa tim fuficama. i sad tu nas 20 kao zovemo duhove, neke dve drze plasticnu casu od jogurta i tako kao duh sklapa reci od onih slova. ne secam se koga smo zvali, uglavnom taj duh nesto nije kao bio raspolozen za pricu. i sad razna pitanja, nesto traljavo ide, uglavnom ova jedna od dve pametnice sto drze casu se seti da pita kao dal mu smeta neko u sobi, i duh kao da. i ona kao ko? bemutita, ladno ispisa moje ime. i sad ove trebe se smeju, kao pa nema taj ovde bla bla. ovi moji ortaci u mene, ja pobeleo ko onaj astal (beli astal bio, razumete). nelagodan osecaj. posle smo povracali ono jagodinsko pivo i kiflice sa sirom, ali nista neobicno mi se nije desilo, mada otad ne ucestvujem u tim zajebancijama.
auuu jebo te
I pomeraju se čaše same? Ja mislim da je moja drugarica to pokušavala, samo se čaše nisu mrdale. Možda bio punosmasan jogurt a duh na dijeti.
mnogo sjebano
Treba zaspati sad. Sutra samo do uveče sme da se piše, pa nek zaključaju preko noći. Volim da se plašim, ali ko zna... šta nosi dan šta nosi noć... BUAHAHAHA
Budaletine, duhovi ne postoje, osim u ljudima i njihovim lošim potezima, zlim namjerama i lošim navikama. Meni je najgori ovaj san na javi koji traje već 20 godina :-)
i ovo ste vrv culi: bio neki najkulji baja u selu, lola, bekrija, volu rep discupa, lep ko Kraljevic Marko, hrabar ko Obilic. i sad u kafani sedi ekipa, leto, prica se ovako nesto o duhovima, pijano vec, i pomenuse groblje, neko rece da ne bi u ponoc proso pored groblja ni za milion (tadasnjih) dinara. svi se sloze da niko ne bi smeo, osim hrabrog lole koji im predlozi da skupe lovu a on ce da ode na groblje u ponoc, ima da zabode kolac u najsveziji grob kako bi se sutra oni uverili da je on bio tu i isplatili ga.
i stvarno ode dasa na groblje, mrak, nista se ne vidi, samo cuk, sova buljina i gugutka iz daleka se cuju.
nadje svez grob, opkoraci, i zabode kolac iz sve snage. vec poce da misli o najlakse zaradjenim parama u zivotu.
kad on dustane, oces mojega! frka, panika, opet dustane, ne moze, nesto ga vuce dole.
ujutru su ga nasli mrtvog na tom istom grobu, prepuklo mu srce od stra'a.
kolac je bio proboden kroz kraj neupasane kosulje.
Nisam imao njeka direktna iskustva zduhovima, ali evo šta je bilo sa babom, vrlo zajebano je bilo.
Baba i deda bili mladi, zaposlio se deda u rudniku, pa se preselili u to rudarsko naselje u jednu zgradu. I deda ode u rudnik, baba sama pokući kuva i ostalo. I sad, plot tvist - tu bilo isto neko groblje valjda ispod zgrade. I neki je duh bio tu u stanu. Pretura vešalice, lupa vratima, pravi nered ukratko. Zove babu, jebenti, viče "Dragiceeee" i tako neko vreme. I kad im dođu gosti, krene da ih povlači za noge, vuče prekrivače i smara opasno.
I kae baba, noću kad tako drnda ih taj duh, ona skoči i uključi svetlo i u sobi bude kao neka izmaglica, kao neki prah.
Objasnio sam babi da je to ektoplazma.
Kasnije deda dobije transfer u drugi rudnik i odu odatle.
nije strašna priča, ali pošto nemam objašnjenje šta se tada desilo, evo da ispričam:
bili na vikindici kod drugara nas šetoro dva dana, bleja neka šta ja znam. druga noć, neka žurka je valjda bila negde, ne sećam se tačno i kao oćemo da idemo, nećemo - njih troje hoće, pa se vraćaju posle. kreću oni oko pola 12, ostajemo nas trojica i lagano cirkamo, sprdamo se. e sad, vikendica je mala, ima dve prostorije, nas trojica smo u jednoj, vrata između su otvorena, dok su u drugoj prostoriji spoljna vrata, velika drvena sa namaknutom gredom i zatvorena, ne mogu se otvoriti spolja, ne postoji način. u jednom trenutku, bilo je možda pola jedan, nešto udara u vrata, to je grunulo ko da je neko krenuo ovnom da ih razvaljuje. nas trojica naravno, posle trenutnog cima, pretpostavljamo da se ovo troje vratilo pa se sad zezaju šta već tako da ne obraćamo pažnju, čekamo kad će ući. međutim, prolazi pet-deset minuta, ništa se ne dešava, bacamo pogled kroz prozor, slabo se šta vidi ali opet vidiš da nema nikog, ni auta, ništa. drugar zove ovu jednu - de ste? muzika trešti u pozadini, kae ona evo smo na žurci, što? kae oratk, ništa, opušteno. e sad je već malo prpa, znamo da nisu oni, ali neko mora da bude. uzimamo sekire, ko šta dohvati i lagano izlazimo napolje - nigde niko, pusto sve. i ništa, vratimo se unutra zbunjeni. posle se ovi vratili u neko doba, mi im ispričali, ali nisu pokazali neko interesovanje za odgonetanje problema. i tako, jebem li g ja šta je to moglo da bude.
ja inače živim pored groblja, i išao sam noću tamo x puta, ništa nikad nisam video niti osetio, ali me je do sigurno 16/17 godine uvek bilo strah kad bi se vraćao noću kući
Ja sam se jednom vracao kuci oko 2 sata sam nocu i prolazio pored groblja ali nisam se ni setio da je tu groblje nesto sam se bio zamislio, inace bi se usro :D
Znate li onu pricu o haremskom cuvaru?