Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
ispricaj
Jedan stariji lik iz komsiluka jedno vreme imao fazon da stavi drugara u orman i da mu strunu dvaesticu koja je privezana za zavese i plasticne case/flase. Onda zove par ljudi kao da prizivaju duhove i u odredjenom trenutku ovaj kroz rupu na ormanu ugasi svetlo, krene da lupa vratima ormana i da vuce strunu, case i flase popadaju a zavesa se njisu sireci kroz sobu svetlost mesecine.
Neki su se bacali na kolena i molitve, neki su se izbezumljeno kocili a najstabilniji odmah pobegli.
Idemo večeras nova runda :D
najjace su mi one price-srusio se leteci tanjir..mada su sve price o vanzemaljcima debilne ali kad kazu da se srusio nlo, letelica koja je toliko napredna i srusi se na zemlji posle nekoliko minuta voznje.neki kazu da se to desava zbog vazduha,znaci nije problem dostizanje svetlosne brzine nego vazduh..koliki imbecil moras da budes da bi uopste citao ovakve price..
Vracao se tako Milan sa neke igranke koja je bila u jednom selu kraj Doboja i kada je bio na kilometar od kuce zacu neke lance. Stade.. Tisina nista se necuje. Krenu on kad opet lanci ali sad se cuje i galama. "BRZE, AJDE NEZAOSTAJ JEL CUJES STA TI KAZEM TI TAMO NA KRAJU KOLONE"!
A onda ih Milan ugleda. Bila je to kolona od nekih 20-30 ljudi. Svi su bili povezani lancima, a oko njih su isli neki vojnici. Na celu kolone bio je jedan na crnom konju. Isli su dosta sporo. Nisu ni najmanju paznju obratili na Milana. Cak sta su ga svi ignorisali, samo mu je jedan vojnik koji je prosao kroz njega rekao "MICI SE DECKO DA I TEBE NEVEZEMO". Milan je samo stajao tu i cutao. Usta su mu bila suva. Nastavio je tu da stoji, nakraju ga je negdje sutradan oko 10h viknuo jedan komsija. Od te veceri i dan danas ima problema sa pricanjem. Glas mu nekako drhti
Ima ja strašnu, al sad kenjam pa nebi da se zajebavam dok sam bespomoćan. Pisaću večeras.
Sa njime u kuci zivjeo je i njegov djed. Kada je djed umro ostala je soba u koju niko nije ulazio. Unutra su ostale pokojnikove stvari, odjeca i ostalo. Posle 40 dana kada su se vratili kuci sa groblja culi su neku buku u pokojnikovoj sobi. Svi su se zacudili time jer niko neulazi u sobu. Kada su otvorili vrata vidjeli su upaljen televizor. Nakon toga se u kuci nista nije desavalo. Kada je dosla godina dana od smrti pokojnikove, negdje oko 11h uvece vrata pokojnikove sobe se naglo otvorise i u kupatilu se upali svetlo. Mladenov otac Cedomir ustade ugasi svjetlo i zatvori vrata na sobi. Kada su dosle zadusnice u sobi se cu skripa vrata od ormara u pokojnikovoj sobi i paljenje televizora. "E NECES GA VALA MAJCI" povika Mladenov otac uleti u sobu uze televizor iznese ga napolje uze sjekiru i rasturi televizor. Vrati se u sobu a tamo stvari uredno slozene. "MOZES DA IH SLAZES KOLIKO GOD HOCES SAD TO SVE LETI NAPOLJE, DA ZNAS." Uze stvari i sve ih u dvoristu zapali. Iznese i ormar u dvoriste i njega iscjepa na komade. Sutradan je zovnuo popa da osvesta kucu. Kada je to ucinjeno sve se smirilo. Kada su preminuli i Mladenovi roditelji i on ostao u kuci sa zenom i sada mi prica kako nekada cuje kako skripuce parket u djedovoj sobi. preuzeto sa neta
Priča moga zeta. Ozbiljan čovek, nebi me slagao a i mnogi ljudi znaju šta se sve dešavalo u toj kući. Dal postoji nešto... nisam siguran.
Zet je bio mali kad se to desilo, možda sedmi, osmi razred. Imao odličnog druga, nerazdvojni bili. I tom drugu je valjda umro otac, ne sećam se najbolje svih detalja. Bio je jedinac. Živeo je sa majkom i očevom majkom nakon smrti oca. Posle nekog vremena život se kao vrati u normalu, koliko je to moguće, jbg smrt tog čoveka ih potresla, teško su živeli. Njegova baba zanemoća, starost, bolest i smrt sina, sve se skupi. Po ceo dan je ležala u krevetu.
Vraća se taj dečko iz škole jedan dan i vidi mrtvu babu u krevetu. On izleti napolje, vrišti uplašen i ugleda majku kako obešena vidi sa vrha drveta koje se nalazilo u dvorištu. Drvo četinar neki valjda, baš visoko. On otrči kod mog zeta. Policija došla i ustanovila da je ta žena ubila svoju svekrvu, popela se na vrh drveta nekako i probola, PROBOLA drvo nekim dugačkim muževljevim nožem, nožetina neka, kao mačeta i za njega vezala kanap. Kako se ona žena popela i još čudnije kako je koristeći ruke probola celo drvo, vrh te kao mačete vireo je sa druge strane drveta, niko nije znao. I što je uopšte to uradila. Kanap je bio stavljen na nož i balčak noža ga je držao. Policija proglasi ubistvo i samoubistvo i to je to. Dečak naravno nije mogao ostati sam u toj kući, pa je otišao kod tetke ili strine neznam ni ja, i tu nastavio život. Svu stoku rasprodaju.
Završi on školu, krene mu život jbg nekako. Čak se i oženi i treba da postane otac. Ljudi su noću viđali senke i čuli zvukove kad su prolazili pored te kuće. On ipak odluči da se vrati sa ženom, tu je odrastao, dedovina mu je to, ima sređeno koliko toliko i za stoku i zemlje okolo. Nije verovao u natprirodno i te gluposti ali opet i da ima nešto, majka mu je i još čeka dete, misli i da ima drugi život i duhova njima kad se vrate neće biti ništa. Skupio on para i krene sa renoviranjem te kuće, nije niko živeo tu dugo pa se moralo popravljati štošta. Uloži prilično novca, dolazio svaki dan da radi sa ljudima i ništa čudno. I dalje živeo i spavao kod te tetke, strine a preko dana renovirao. I završi većinu poslova, sve stvari baci, kupi nove, udari nov pod, premalteriše ponovo, okreči i 90% poslova urađeno a ništa čudno da doživi. Odluči da pre kraja radova ode tamo sa ženom, useljivo je bilo. Žena trudna, bliži joj se porođaj. Prvo veče kad su zanoćili probudi ga buka iz sobe gde su spavale majka i baba. Čuje on njih dve pričaju. On uplašen krene da vidi šta je, kad nešto poče da lupa, tutnji, razbija sve po sobi njegove majke. Lupa i lomi hoće kuću da sruši. On ženu za ruku i beži odatle. Nije se vraćao više. Sve je uložio propalo, sve ostavio tamo i damo pobegao.
I moj zet je skoro prolazio pored te kuće i video neku osobu u tamnom kako stoji u dvorištu pored kapije. Ništa se ne razaznaje ali se vidi silueta osobe.
Možda se nisam svega setio al jbg davno mi je pričao. Pitao me da prođemo kolima pored te kuće ja naravno nisam hteo. Niti smeo, jbg šta znam, ne želim da se zajebavam sa tim kad nemam potrebe.
Soče, nije ti loša pričica. Inače, Ssmo da kažem da su Bohorove priče potpuno autentične, a pod tim mislim da su to vrlo tipične priče za njegov i moj rodni kraj. Tako da nemojte se sprdati, ništa on nije izmislio, to su sve priče koje sam i ja slušao od "pouzdanih svedoka". Da ne pričam o tome da su neke priče "naslonjene" na stvarne događaje za koje i ja znam i osobe koje i ja poznajem (što, naravno, ne znači i da su priče istinite ali ih ne izmišlja već prenosi).
Evo me sa kompa. Saću da vam ispišem nešto, Advokado budi tu poznaješ sve te ljude
BOXOR ZAVRSI ONU PRICU STA JE POSLE BILO KAD SI PISAO SA FONA
Pa dobro, nemam razlog da lažem. Mada ljudima ni ne treba razlog da bi lagali. Ko hoće nek sumnja, sumnjam i ja ali pričam šta su mi pričali. Ako pričam šta sam čuo, uvek napišem od koga, ja šta sam video napišem da sam ja video, mada samo jedna dve stvari ima da sam video. I sam sam veliki skeptik i ateista, ali opet... jbg puno sujeverja ima kod nas, dosta paganskih običaja i verovanja, dosta mitova, legendi, dosta krvavih ratova i sranja je bilo i sve to kad se pomeš, još smo i neobrazovani... ali opet se ne bih zezao sa tim, šta znam, strah je normalna stvar.
Soče, ni najmanje nisam sugerisao da izmišljaš. Upravo ono što sam napisao za Bohora mislim i za tebe.
Onu nemam šta posebno da završim. Kaluđer kaže da je imao i ranije u nekim drugim patrijaršijama posla sa tim isti simptomi sve isto. U suštini sa grobljima starim nema igrana. Iz fazona napraviš kuću na starom groblju gde je nekad bilo pritiskaš duše mrtvih i oni izlaze da pritiskaju tebe kad legneš. Prosto je. Ovi ljudi su se navikli da žive sa tim. Nije ih od te crne mrlje pritiskalo ništa ali lomljava u potrovlju i kršenje po kući su gotovo svakodnevna pojava.
Pa po toj logici većina kuća se nalazi na grobljima, jer ljudi žive na ovim prostorim stotinama i hiljadama godina.
Ima manastir u blizini Valjeva, veoma poznat po jednom popu koji kao leči bolesti i pomaže opsedniutim ljudima. Sestra moja, veliki vernik, je bila mnogo puta na tim službama i pričala mi dosta stvari. Da je videla nepokretno dete koje nije moglo da govori kako prohoda i progovori jer je godinama dolazilo na te službe. Prosustvovala je i egzorcizmu, ali nije bilo kao u filmovima. Tog lika držalo četvoro njih i jedva ga sadržali. On vrišta, bežao, dobio neverovatnu snagu. Htela i mene da vodi nakon što smo diskutovali u vezi religije nešto, ja nisam išao.
brate ja ne znam vise
ahahahahah
Sve likove znam, u sve upućen i bio na svadbi lepi.
Evo, svečano obećavam da ću ovu Bohorovu priču da proverim i potvrdim ili demantujem jer mi je ćale iz Ivanče a rođena strina odrasla u kući u tom istom sokaku od mosta ka crkvi (nema tu mnogo kuća pre crkve). Inače je Velika Ivanča dospela u žižu tih priča o prokletstvima posle onog masakra od pre par godina a te priče su sve samo ne budalaštine. Pisali smo Bohor i ja o tome na ovoj temi.