KK Partizan
Rekli o sajtu
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Jok, prvo da zavrse 4 razreda osnovne, a zatim i svih 8
децхко ти си дегенерик
Код тебе не утичу, јер си искомплексирани мусавац коме треба одржати предавање о моралу и васпитању. Или почни да упијаш мудре речи гробарских легенди попут Пакла Југа или се пресели на циганску тему. Нашо си овде да ми се правиш паметан...
http://i59.tinypic.com/24neg77.jpg
Žeravica u fazonu, ne sećam se da je neko lošije izvodio bacanja, on zaboravio kako je njegova generacija izvodila ista, iz muda, tu nije bilo ni 25% uspešnosti. On će nam priča nešto.
Ajmo neke vesele teme
замрзли су клуб јер им није ишло. одустали су. створили су други клуб и почели испочетка. не могу очекивати да други то не виде.
то више није исти клуб. просто је.
када кажеш исти људи, мислиш на пар чланова управног одбора који су се поклонили човићу и на 5-6 играча који су остали у новонасталом клубу након фузионисања?
то више није црвена звезда ма какво име клуб носио. то знају и навијачи тог клуба ал им не смета. можда могу схватити и зашто је то тако, јер након толико година тортуре које су дожвљавали њима није толико ни битно да ли је то звезда. битно је да тим игра под именом звезде макар то суштински и не било тако, те да се прекине патња и агонија.
ја никада не бих хтио навијати за такав клуб. можда бих могао, али не и хтио. традиција, пркос, понос, достојанство.
ОК све то, само не знам која је разлика између тога и да је Човић постао председник Звезде са Калемегдана, па заменио све запослене и пола екипе. Је ли једина разлика у тој адреси и пореском броју?
Ja sam 20 godina navijao za Juventus, i kad su odbili da Del Pjeru daju novi ugovor da zavrsi karijeru kao gospodin covek, Del Pjeru koji je ostao u klubu da igra drugu italijansku ligu, uz to u sasvim pristojnoj formi - za mene je Juventus prestao da postoji.
Moram ovde da se ispovedim i da bar 5 godina nisam navijao za KK Partizan, kad je Tomasevic presao iz Zvezde u KKP. Jedva sam nekako presao preko toga, bile su potrebne godine.
A musavci preko noci navijaju za tudji klub, i to ajde da je neka legenda KK CZ napravila klub, to bi jos i bilo u redu - tipa Sasa Obradovic ili neki drugi normalan covek (mada mislim da je drugog tesko naci) - ali jebeni nebojsa covic, govno najgore koje postoji, sljam nivoa vesica, vucica, tadica - pa stvarno moras imati duboke komplekse - ili biti veoma glup - i navijati za TAKAV klub kao svoj.
па није постао предсједник старе звезде, него је фузијом стврио нови клуб коме је предсједник. није поента у новој адреси већ у суштини. кк зрвена звезда је замрзнут, одговарало то мени или не. створен је нови клуб који је преузео име црвена звезда.
исто тако се тај клуб могао звати фмп београд, али зашто, када именовањем клуба у црвена звезда добијаш милионску армију навијача. у овом случају већина те армије слијепо подржава поменутог, за шта човићу треба одати признање. манипулација вриједна одликовања.
исто тако би 95% (лупам постотак) навијача партизана подржавала новонастали клуб у случају да некада дође до сличне ситуације (нпр. са мегом). ја не бих.
хтио бих да прекинемо ову преписку на овој теми.
имам кога да волим, волим партизан. бавимо се њим.
Partizan je u teškom stanju i ko zna šta će biti. Ako ga ikada zamrznu, a prišiju ime nekom klubu koje neće biti član JSD Partizan i adresa će mu biti u Velikom Mokrom Lugu, ja stvarno neću navijati za njega. Mada mi im nikada ne bi dopustili to da urade svakako.
http://juznifront.com/upload/haris_brkic-pogreb.jpg
(Tri dana lekari su pokušavali spasiti život Harisu Brkiću - umro je 15. decembra 2000. godine, sat i po iza ponoći)
Haris Brkić je među najvećim talentima koji su se pojavili na ovim prostorima u poslednjih 30 godina. Uz Damira Mulaomerovića iz tuzlanske Slobode, Brkić je bio najdarovitiji igrač bivše države početkom turobnih devedesetih godina.
Košarci je poklonio dvokorak sa svojim potpisom. Zvali su ga "Harisov ulaz". Taj produženi korak teško se branio. Uspeo je podeliti košarkaške sudije, pa su pravljene analize, kako bi se u konačno zaključilo da se ne radi o "grešci u koracima". Kad god bi Haris krenuo s loptom na koš, dok je jednom nogom dva puta "naskakao" protivnički igrači, ali ni saigrači, nisu znali šta će uraditi. Nekad je asistirao, nekad poentirao, retko grešio.
Brkić: Bosnino dete, Partizanova legenda
Haris je bio Partizanov čarobnjak u sjajnoj ekipi devedesetih godina, s Berićem, Tomaševićem, Koturovićem, Čubrilom, Drobnjakom, Vidačićem, Lukovskim, Radoševićem... Njegova košarka bila je posebna, nekako drugačija. Znali su to u Partizanu, kada su ga doveli iz sarajevske Bosne. Rat je potpuno razbio fantastičnu generaciju "Studenata" s Brkićem, Vukčevićem, Ovčinom, Bosnićem, Glintićem, Abazom, uz koje su stasavali Predrag Materić, Veselin Petrović... Ova generacija, koju su vodili Nikola Radić, Mladen Ostojić i Ante Đogić, važila je za najperspektivniju u bivšoj državi.
http://juznifront.com/upload/22.jpg
Brkić je već sa 16 godina bio na pragu prve ekipe Bosne, spremao se za odabrano društvo: Samir Avdić, Nenad Marković, Mario Primorac, Sejo Bukva, Dževad Alihodžić, Adis Bećiragić, Gordan Firić... Sarajevo je napustio u predvečerje rata. Preko Grčke, gdje je bio s reprezentacijom, umesto povratka u ratom načeto Sarajevo produžio je u Beograd.
Brkić: Bosnino dete, Partizanova legenda
Partizan je dobio poklon. Znali su jako dobro kakav je Haris talenat. Pokojni profesor Aca Nikolić i Željko Obradović - trener sjajne generacije koja je te 1992. godine bila prvak Evrope u Istanbulu - odmah su s Brkićem potpisali ugovor i poslali ga na kaljenje u čačanski Borac.
Pripremali su naslednika Predraga Danilovića. Koliko su Partizanovi treneri voleli Bosnine bekove najbolje govori podatak da je pre Brkića iz Sarajeva stigao još jedan biser - Danilović.
Duško Vujošević je u njemu vidio što u Bosni nisu: ogroman potencijal, pa su ga privukli u Beograd, a onda promovisali u zvezdu Partizana. Ekspresno je Danilović našao mesto u reprezentaciji Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Zagrebu 1989. godine. Sve nakon toga je istorija.
Brkićev put je, za razliku od Danilovićevog, bio teži utoliko što je stigao iz Sarajeva i što se zvao Haris. Koliko god su ga u Beogradu i u Srbiji cenili svi oni koji vole ono iskonsko u košarci, toliko su ga prezirali oni kojima je košarka bila najmanje sport, a najviše poligon za istresanje nacionalističkih frustracija.
Brkić: Bosnino dete, Partizanova legenda
Koliko je bio dobar, siguran sam da je Brkić kasnije poslužio Partizanu kao lakmus za idealanog beka šutera. Videlo se to kada su iz Vujoševićevog inkubatora izlazili redom Uroš Tripković, Danilo Anđušić, sada Bogdan Bogdanović. U svakom od njih vidio sam nešto Harisovo, ali nikad "puni paket". Međutim, Haris je bio unikat.
Dok sam ga gledao često sam razmišljao o tome kako se u tim ratnim vremenima nosi s teškim bremenom svog porekla. Bez obzira na to što je iz mešovitog muslimansko-srpskog braka, njegovo ime smetalo je mnogima. Međutim, na njegovoj igri se nije videlo da ga muče uvrede sa tribina. Doduše, nikad od Partizanovih navijača. "Grobari" su ga voleli, ali su ga navijači Crvene zvezde, "Delije", vređali.
Hrabro je podnosio sve niske udarce. Harisov odgovor mogli su videti na terenu. Tamo je "pričao". On je na svakoj utakmici puštao svoj talenat vani i igrao svoju košarku, pokušavajući učiniti boljim i sebe i saigrače.
Brkić: Bosnino dete, Partizanova legenda
Kad bi ga "krenulo" izgledalo je da su na terenu Haris i devet igrača. Ostali su mogli samo gledati. Radio je to elegantno, s puno stila, lepršavo, u svakom potezu video se veliki trud na treninzima, ljubav i sportski motiv.
Kada je trebao karijeru nastaviti u inostranstvu, da zaradi novac, Haris je u 26. godini života mučki ubijen. Prošlo je, eto, dosta godina od ubistva ispred beogradske dvorane "Pionir", nakon večernjeg treninga, kada je još nepoznati ubica prišao i Harisu ispalio tri metka u glavu.
http://juznifront.com/upload/21.jpg
Javnost je o razlozima ubistva, kao i u sličnim beogradskim prilikama, uglavnom nagađala. Da li je razlog osveta ili to što se zamerio nekim opasnim Crnogorcima dok je igrao u podgoričkoj Budućnosti, to više i nije bitno. Košarkaška Evropa bila je u šoku, jer je stradao sportista, igrač koji nije bio sklon konfliktima.
Brkić: Bosnino dete, Partizanova legenda
Brkić je za Partizan odigrao 290 utakmica i deseti je na večnoj listi. Sa 3.709 poena nalazi se na osmom mestu liste strelaca, a sa 951 poenom je na petom mestu najefikasnijih igrača Partizana u evropskim kupovima. Kad je preuzeo Budućnost, bivši trener Partizana Miroslav - Muta Nikolić poveo je sa sobom Brkića i Tomaševića i oni su mu doneli titulu.
http://juznifront.com/upload/23.jpg
Sećam se da sam s njim radio intervju kada je došao u rodno Sarajevo 1999. godine, prvi put nakon sedam godina. Budućnost je igrala prijateljsku utakmicu s Bosnom u "Skenderiji". Novinari su ga opkolili u "Klubu sportista" sarajevske dvorane, a on je bio zbunjen. Smireno je odgovarao na pitanja, a sećam se posebno jedne njegove rečenice: "Ovo je moj grad, dvorana u kojoj sam trenirao. Ovde sam počeo, ali opet mi je neugodno, jer sam ovde za neke četnik, a u Beogradu sam Turčin."
Brkić: Bosnino dete, Partizanova legenda
Budućnost je te godine domaće utakmice Eurolige igrala u sarajevskoj "Zetri", jer zbog NATO bombardovanja ciljeva, u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, nije mogla biti domaćin u svojoj "Morači".
Jednom sarajevskom prijatelju, bivšem saigraču, otprilike mesec dana pre ubistva, poverio se: "Rado bih se vratio kući, imam nekih problema. Kako ide Bosni, ima li ekipu, da li bi me ponovo primili", raspitivao se Haris.
http://juznifront.com/upload/25.jpg
Bosnin bordo-dres ostao je samo želja. Postao je meta ubice. Tri dana lekari su ga pokušavali spasiti. Rane su, međutim, bile preteške. Umro je 15. decembra 2000. godine, sat i po iza ponoći. Beogradskoj policiji pronalazak ubice otežavalo je to što je Haris bio omiljen. Jednostavno, niko nije mogao pronaći motiv za ubistvo.
Brkić: Bosnino dete, Partizanova legenda
Uspomenu na Harisa Brkića čuvaju još njegovi klubovi. Svake godine igra se Memorijalni košarkaški turnir za mlađe kategorije, na kome učestvuju klubovi u kojima je igrao: Bosna, Partizan, čačanski Borac i podgorička Budućnost.
Za razliku od Harisa Brkića, koji je zaustavljen na putu da postane i zvanično najbolji evropski košarkaš, drugi veliki jugoslovenski talenat Damir Mulaomerović je uspeo. Postao je evropski prvak, zvanično najbolji playmaker Evrope, a poseban trag ostavio je u reprezentaciji Hrvatske. Sada se vratio kao trener tamo odakle je krenuo, u tuzlansku Slobodu.
http://juznifront.com/upload/26.jpg
Ni Brkić ni Mulaomerović nikada nisu zaigrali za svoju domovinu, za Bosnu i Hercegovinu. Kao ni desetine istinskih šampiona u raznim sportovima, što su otišli odavde kako bi sačuvali goli život.
(Autor: Emir Delić)
Jok i ne bi, ajde ne blebeci, nego spremaj kes da vodis Elu u Barsu, dacu ti po ceni po kojoj bi cak i vasi igraci mogli da putuju... :)
Op Op, a kada se može ići?
http://i62.tinypic.com/o784km.jpg
Čitam ovo o Brkiću sada. Bilo mi pravo žao kad sam čuo, sjećam se.. Gotivio sam još posebno i Miću Berića i Čubrila iz tog nekog perioda. Jebiga, čitajući skontah da znam baš masu toga o KK Partizan u zadnjih 20 godina skoro. Istina, brat mi je Grobar, al više sam pratio ja nego on. I sad, kad sam dočekao da Zvezda konačno znači u basketu nešto, igraju ozbiljno Evropu i to, vi ste našli da mi serete kako to nije taj klub, kurac palac... E pa jebi me se živo, ima grb, fino piše , boje su iste, meni dosta. A i vama je, inače ne bi polemisali ovoliko.
Au stvarno je bi Brkić ozbiljan igrač. Nije ono, umro je pa sve najbolje, nego pravi onaj ubica igrač. Nagledao sam se njegovih igara i nauživao u njegovim igrama. A bio je miran tip onako, ćutljiv, al je punio koš kako oćeš. Igračina velika.
видиш џоноване да си индиректно потврдио ово што кажем. не смета ми што си ти навијач тога тима, нисам тај тип човјека. сваком његово право.
ја бркића не памтим као играча али ми је један од најдражих који је носио грб партизана.
gde ste sirotinjo jebem vas usta