Prijava

Обично плачем кад се сетим покојног деде.

Идем вечерас на трчање, ако се не улогујем до 23, значи да су ме нахватали и бачили на муке.

:oštri jatagan:

Ja plačem samo kad suze teku.

http://www.youtube.com/watch?v=VhZoTGmE4cQ
Сузе ми крену на лице кад чујем ову мелодију, жмарци ме обузму, ВОЛИМ РУСКИ НАРОД!

Каква пичкетина ова на 1:10
ма како бих је женио одма`

Хаха, лепа нека жена , ал ја то пустим па пратим лирикс на википедији.

Ja plačem samo kad serem, a imam težak zatvor, po pola sata sedim na šolji i suzim. Nema većih jada.

U zadnje vreme mi se jako plače kad vidim božiju nepravdu tipa da dobrim ljudima uvek dahće užas za vratom a šupcima ništa.

Ja nisam, al za malo. :)

Ja ne pamtim da sam plakao. Nije to losa stvar, doslo bi mi kao neki reset. Al sta cu kad ne mogu.

Ja ne pamtim da sam plakao. Nije to losa stvar, doslo bi mi kao neki reset. Al sta cu kad ne mogu.

Ja retko, al što umem da ispadnem pičketina, da sama sebe iznenadim. :)

Заплако два пута у животу, кад сам сломио зубе у 2 основне и кад сам имао 41 температуту, па сми спичили онај коктел коњски у дупе. 6 ињекција, аналгин,бруфен, пеницилин, аминофилин, урбазон и још једну. Тад су ме и изнјели из болнице :)

Zadnji put sam plako kad mi je uginuo pas.
Ih, al sam ruč'o k'o dijete....

Rambo nije plakao ka je vadio štap iz sebe a potom palio ranu barutom.

Није ружно плакати, не знам што се ложе људи да су мачо ако никад нису плакали...