Косово је Србiја!
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Sumatra, ako vidiš sitnog čovečuljka riđe-plave kose i brade da nosi tablu protiv Tadića pitaj ga da li me poznaje. Ne znam gde su otišli, to Dveri organizuju. :)
OP, je l' može neki TL;DR? Ko će da čita sve ono?
Nema problema, mi volimo te luckaste goste.
Брус, ко финансира Звери?
Nemam ja pojma Murinjo, nemam kontakte sa strankama, samo sa malim ljudima. Ovo slučajno znam jer mi je čovek stvarno dobar prijatelj.
Dobra ti je poenta, ali nemoj da generalizuješ. Nisu svi prodavali svoje kuče i ognjišta Šiptarima po višestruko većim cenama, ali ima ih podosta koji jesu. A Elek izgleda opasno istrolovao. Čemu to decxko? Svaka čast za temu, stvarno je jako emotivna. Nisam nikad bio na KiM-u, a kako trenutno stvari stoje, izgleda da ni neću skoro ići...
Zato što su im Šiptari nudili da otkupe njihovu kuću i dvorište i šta sve već ne za višestruko veću cenu od realne. I kako mi da se masovno naseljavamo dole kad nam stanovništva nema ni za kurac? Mogli smo možda za vreme ovog prokletog jugoparajućeg rata, ali jebiga, nismo.
Ma njima se sviđa sve osim onih njihovih kamenčuga. To su ljudi bez mozga i mnogo podsećaju na nekadašnje komuniste, odnosno na sadašnju Severnu Koreju po tom fanatizmu, da se tako odrazim. Ali glavnu ulogu tu igraju Ameri i Evropa. Oni njih kontrolišu i oni misle da će stvarno stvoriti veliku Albaniju i da će biti moćni. Pa sjebaće ih Ameri čim im ne budu trebali. Ma neće ni morati da ih sjebavaju. Prodaće im one priče k'o što skoro prodaše onim jadnim Libijcima i ćao.
Рекох да знаш, зато што мени ово много млако... Нисам кретен
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/ko-finansira-dveri.php
А Краљево ми полепљено плакетама ЗНАМ ЗА КОГА ЋУ ДА ГЛАСАМ, ЗА ДВЕРИ
Џедит: Мој 2000-ти пост на форуму!
Dok su se siptari prcali i pravili decu vi nostalgicari ste svoja imanja dole za veliku kintu prodavali, zato sikter, nemojte prodavati vise patetiku
Mogo si da me ispostujes toliko da procitas bar uvodnipost, pa da onda napises to sto si napisao. Napisao si podosta i bas mi je krivo sto si omasio poentu teme.
P.S. i mozda bi tad shvatio da u mom postu pise "moji koji zive dole" i dan danas. Sto znaci da nit su prodali svoju zemlju nit ja prodajem ovde patetiku
Murinjo, ovoliko sam znao i ja, mislio sam da možda imaš neku insajdersku informaciju od Tadića i Dinkića o čudnim tokovima novca pa nisam hteo da ovde pokrećem takvu vrstu rasprave... Ovde rade tri čoveka, jedan od njih vadi lovu iz svoje firme i plaća za sve.
Fejse,
koliko god ime ove teme delovalo kao Kostunica u transu, vidim da si se u uvodnom postu ogradio upravo od tog uzavrelog patriotizma i proseravanja. To je lepo. Lepo je takodje sto si emotivac covek i sto zelis to da podelis sa ljudima.
Ipak, koji ce ti kurac to ovde? Znas i sam koliko ljudi povrsno gledaju na stvari i da ce devedeset posto autora ovde bez citanja uvoda krenuti da pise svoj sud o celoj situaciji. To vodi ka prepucavanju, a prepcavanje vodi kao neopisivoj smaracini gde svaka od strana zauzima stav koji je ispao iz kalupa koji je napravljen jos pre petnaest godina.
Nista novo neces procitati na temu i cela prica ce se svesti na tvoj uvodni post, jer ni 1 posto autora nece napisati neku svoju uspomenu odatle niti nesto sto si naveo u postu. Ovi koji dole nikada nisu bili ce se prepucavati i jesti govna, a ovi koji ipak i imaju neku uspomenu opet nece pisati jer im je smor da citaju proseravanja iz kalupa iznad i ispod svog posta.
Moj stav nije vazan, jer pre svega nisam kompetentan da serem o Kosovu. Ja sam beogradsko dete i nikada dole nisam krocio. Samim tim bih bio neverovatno glup da krenem da se proseravam o Kosovu na ovaj ili onaj nacin.
Politicki stav imam, ali opet kazem, nisam kompetentan da ga iznosim jer nikada dole nisam bio i samim time bih bio licemer kada bih rekao da imam emocije preterane ili da ih nemam.
Zato kapiram da treba da batalis ovu temu, jer i sam vidis u kom smeru ide. Ne treba sebi bez razloga da stvaras nervozu i druge emocije, iz gore navedenih razloga.
Drz se.
а када ми се спомене косово, одмах се сетим похлепне родбине, деобе имовине, продатих имања, најгорег менталитета на који сам наишао, косовара који су продали имања, милионе које сада имају, бахато понашање, сви се знају одоздо, повезани као црева, запошљени у државним установама, бахати.
кад је албанац требао да вади документа доле, прво је морао да да сто марака. речи моје рођаке која је доле радила на издавању.
@replika za narod.Nisam ja mislio na ovu saku jada koja je dole i jedva prezivljava, mislio sam na one koji su od 80ih prodavali imanja za skupe pare a sad se kurce po okolini i puna im usta patriotizma.Fejse, nije se to odnosilo na tebe i na tvoju rodbinu dole, vidim i da me neki Faustino napusio da sam glupa nula, neka sam, bar sam jednog isterao na cistinu.Za koju kintu si prodo dedovinu faluse?Mrzim vikend patriote.
Једино што у последње време иритира више од ликова који се ложе на патриотизам и тај "Косово је Србија иако никад нисам био доле ал' знам да имамо цркве и да смо се тамо клали са Турцима", став су они који иду около и причају како је то доле продано, отето, није српско више блаблабла и сад као сви који по нечему добром памте Косово или из неког разлога мисле да имамо шансе да бар узмемо тај северни део су будале. Тако видим испљувасте Фејза, а човек лепо написао. Ако је био озбиљан, надам се да није трол.
Како сам ја разумео, тема није за расправке о политици, већ једноставно да ако памтите то доле по нечему лепом, да напишете коју. Опет, на четири стране теме, тек неколико људи написало. Остали гурају своју причу која нема везе с темом.
Елем, што се тиче Косова и онога што је доле, провео сам у Косовској Митровици 9 месеци у периоду октобар 2010. - јун 2011. Студирао, завршио прву, пребацио се у Ниш. Косово не памтим готово по ничему добром. Менталитет људи је очајан. По мојим искуствима, Косовари су далеко најгори људи које сам видео и упознао. Надрндани, непријатни, ма све уз курац, што се каже, јебем ли га. Клинци основци који се понашају као разбојници, ликови мојих година који могу да ти одвале флашу о главу на сред улице и да не одговарају ником. Радници у продавницама који само што ти не јебу матер, иако му дајеш 150 кинти за свежу кучетину, иако за те паре у Нишу добијем гурманску од, веровали или не, правог меса. Особље факса које не може потврду да ми изда недељу дана, које не зна како са факса да ме испише и неће да ми да документа на реверс. Ма чудо. Све најгоре.
Е сад, да не буде да тролујем и причам против теме, некако кад одеш доле, осетиш све то, прођеш кроз шиптарске делове, па се запиташ како је ипак то некад било српско, није ти све једно. Погледаш подељен град, погледаш тај дркошки менталитет. Буде ти бре криво некако. Гледаш пензионере који се вуку по улицама, који су ко зна шта све проживели доле. Јесте да је гомила њих за шестоцифрене суме марака продавала куће Шиптарима и куповала станове по Београду, НС-у, Нишу, ал' опет, видиш људе који бре неће да иду одатле. Има их. Пре неколико месеци, док сам још био доле, гледао на некој локалној телевизији снимак са задушница. Снимали оне који су организовано под пратњом отишли у Ђаковицу (где готово уопште нема Срба) да посете гробље, људи који су тамо одрасли, па протерани. Не они који су продали куће и побегли, већ који нису хтели да иду, а морали су. Показују човека у педесетим годинама, лик лије сузе пред камерама и показује кућу иза себе, прича како је била његова, како га отерали Албанци. Плаче и каже да му је једина жеља да умре ту. Има таквих.
Немам доле родбине. Немам ни друштва, немам ништа, као да никад био нисам. Али опет, довољно је да одеш доле, само да осетиш то, па после можеш бар да даш став о томе. Патриота нисам "ПатриЈота" још мање, али опет, не могу да кажем да треба да се одрекнемо тога, ни да треба да га чувамо. Паметан нисам, као ни они што су Косовом управљали. Само кажем, довољно је одеш доле, и нећеш остати равнодушан.
Где год да живиш, колико год дуго то било, заволећеш то место. Тако сам ја заволео то доле, иако сам мрзео сваки дан проведен доле, и једва чекао да идем кући. Ето, бар да одговорим на тему. Волео бих некад опет да одем до Митровице, иако не планирам и немам разлога, али бих волео. Био је ту један матори, из Лесковца, куповао сам пљеске и вешалице код њега, лик ме након што сам први пут куповао код њега да једем прихватио као сто година да ме зна, причао ми о сину који је погинуо у саобраћајној несрећи, и о томе како није сео у ауто после тога. Волео бих ето да некад одем опет до њега, наручим вешалицу и седнем да проћаскамо. Сумњам да ће се то десити, ал' ајд'. Волео бих да се среди то доле некако, па да може да се оде некако једног дана, што да не.
Marmelada se vratio!
Никад нисам био доле, нити имам неку потребу да одем, док сам био млађи, жестоко ме је дрмало неко патриотско осећање према Косову, ал' сад ништа, ваљда сам га прерастао. Не знам како би ми било да одем доле, вероватно не свеједно, али тренутно јесте.
Што се тиче саме територије, Срби су то усрали, наше вође, док нам је ћопави Загорац трпао девизе у џеп, болео нас је курац за Косово и Шиптаре, док су се они котили, ми смо ишли на летовање у Истру. Елем, пуца ми курац за територију, једино ми је жао српског народа који пати доле, који нема хлеба да једе, који чуче на оним усраним барикадама, док државу у којој живе, боли курац за њих, док на голоруке српске сељаке, грађане државе Србије, пуцају до зуба наоружани КФОР-овци, док јебени преговарачи српске нам владе, серу о подели Косова, а баш тај јужни део који би они тако олако да препусте, највише страда и има највише енклава са преко 60% читавог косовског српског становништва. Проблем је у власти. Да не разглабам даље, Косово је изгубљено давно, уставом из 1974, дати су му дефинитивни предуслови државе, и тешко да ће моћи бити враћено, на миран начин.
Apsolutno nemam nikakva osećanja prema Kosovu,ali poštujem one koje vezuju neke emocije za tu teritoriju.Da se ja pitam,pušto bi to niz vodu,ali ovo nije tema za post te sadržine.Meni su malo nejasni ljudi koji su ostali tamo,jer ja bi radije imao kakav-takav normalan život u mestu za koje me nikakve emocije ne vezuju,nego nemao leba da jedem i gledao hoću li dobiti preko pičke,možda i metak u čelo,a eto kao živeo u mestu koje mi je u srcu.No,svako o svom životu odlučuje i snosi posledice tih odluka.Toliko od mene,nadam se da nisam (previše) omašio temu.
Још патиш од тога да сам тролчина :)9 Био сам озбиљан, стварно. Мртав
:)
И ја сам емотивно везан за Косово, само штета што то нису лепе емоције.
Кад чујем ''Косово'', мени се приповраћа, али буквално ми се баца пегла.
Зашто? - одговор је једноставан, развио сам условни рефлекс, јер, кад сам био мали, кад год бисмо ишли на море у Црну Гору, ишли бисмо преко Косова и то аутобусом. А ја сам до своје 14. године интензивно патио од морске, тј. аутобуске болести.
И тако, кад год се сетим Косова, сетим се неке магистрале, стајалишта поред исте, пиче кола са приштинским и гњиланским таблицама, лето је, жега, вришти онај одвратан мирис аутобуса, а ја се осећам на јебену бљувотину, јер сам од морске обале до Гњилана већ 9 пута исповраћао црева.
Ево, и сад ми се приповраћало. Јебем ти Косово и сећања.
Ето, да и ја кажем нешто овде.
Рођен сам доле. Живео тамо до првог основне, кад сам се из школе у Пећи пребацио у Београд. Већ тад је могло да се начује да ће да буде срање, па се моји преселили. Следећи пут кад је ћале ишао доле то је било за време рата, и то је последњи пут да је заблејао у родној кући. Срушеној и запаљеној до темеља, додуше. Стајао је на пепелу те гајбе и размишљао о претходних 40 година свог живота које је провео управо на том месту. Шта мислите, какав ли је осећај?
Мене за КиМ вежу много лепа сећања. Она којих се сећам, наравно.
Врт Пећке патријаршије ми је у глави нон стоп.
http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/9/2/118765/0201-fonet.jpg
Ово, само што је било мнооого, мнооооооого лепше.
Сад чујем да је обновљена, али не знам како изгледа.
Хтео сам да идем на сахрану једног старог породичног пријатеља, која је одржана у патријаршији, али јбг, могле су само жене да иду. Мушкарцима забрањено. Као - не гарантују безбедност. Жене ваљда неће да бију, јебем ли га..
Онда, врт Марине Рајевић Савић (жена Дулета Савића). Ту сам провео исто доста времена, не готивим цвеће, вртове и тако то, али сам тамо обожавао да блејим.
Пећки кеј, такође. Додуше, био је подељен, са једне стране Шиптари, са друге Срби, колико се сећам.
Сећам се кафића ''Порта''. Иако сам био нацкли, моји ме ту водили редовно, а ја свако вече кљуцао од умора, и увек заспим за столом.
Има много сећања, ал' ме мрзи сад да куцам.