да, то је битна разлика на коју се не обраћа пажња.
Lepo je objasnio jedan hrvatski psiholog. Osnovna razlika je što je postojala nada da će biti bolje. Sada ni te nade više nema.
I tada je na primer Švaba živeo bolje od nas, kao i danas...
Контам да је држава имала неки и утицај и углед у свету, па је то људима будило посебан понос. А и свакако је много готивније кад су све око тебе домаћи производи, ја бих рецимо волео да је тако.
Хахаха ово победило. Ствар престижа у селу брате, рмбачиш ко црњо цео дан, али имаш добар приход од тога, да се не лажемо. А увече кулијана.
Колико год нама ово надреално звучало, истина је.
Pitate se šta je to Jugoslavija? Evo šta je... www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2012/09/sfrj-preduzeca.jpg
Jugoslavija je uz Nemačku jedina zemlja koja je 1989. godine preživela ekonomsku tj, inflatornu krizu, zahvaljujući bogocu nad bogočevima Ante Markoviću i njegovom antEinflacionom programu. Čovek je podigao proizvonju 300% (čitaj trista posto), i uveo konvertibilni dinar. Da nas Amerikanci tada nisu razbucali, Jugoslavija bi u roku od šest meseci ušla u red visoko razvijenih zemalja, vele svi ekonomski analitičari tog doba.
http://www.srbijadanas.net/wp-content/uploads/2012/09/sfrj-preduzeca.jpg
Jugoslavija je popijena, pojedena, popušena, ispaljena, izvezena, izjebena i založena.
to što kaže dog. postojala je nada, i postojala je socijalna sigurnost. nekako si imao utisak da država radi za tebe i ti za nju, a sve u cilju da bude bolje. a i ako si bio protiv komunizma, iako je postojao rizik da završiš u bajboku, ipak si osećao da imaš alternativu i borio si se za nešto drugo. sad, nemaš ni da se boriš za nešto, sad su svi ista govna...
Пре је било боље. Пре смо имали Косово.
Pre smo imali i Albance u saveznoj skupstini.
Evo sad bez nekih istorijsko-političkih analiza,samo ovako kratak lični utisak...imao sam 9 godina kada se Jugoslavija raspala,ono čega se sećam pre toga je odlazak na more svake godine,česti izlasci s roditeljima u bioskop,večere u restoranu,itd itd.
A onda je umesto toga svega došao rat,sećam se prvih sukoba na Plitvicama keva je slušala vesti i plakala,ja sam malo toga kontao naravno...tek,odlaske u bioskop i pozorište je zamenilo čekanje u redu za mleko,i pomaganje kevi da izbroji nule u prodavnici.Al tada mi to ništa nije padalo teško,bio sam verovatno isuviše mali pa mi je sve to delovalo nekako normalno... 'bem li ga,šteta za onakvu državu u svakom slučaju - ovo mi sve nekako ne deluju kao države,već kao neki bedni ostaci.
STIĆI ĆE VAS NAŠA RUKA I U SRBIJIIIIIIIIIII!
За једну половину фамилије су први периоди ФНРЈ и СФРЈ били тешки, док се друга уздизала помоћу партије. Капирам да је до 91' било како-тако лепо јер мој ћале одбио да ради у Сорбони јер су му понудили "недовољно добар" посао за његову стручну спрему и сматрао се увређеним што су му чак понудили посао "неког тамо асистента".. Још увек се изједа што је засрао мотку..
Ih sad. Kakvo bre kenjanje... Činjenica je da se narod ulenjio i samo kuka a iskreno da kažem, nije tolika kriza koliko se kenja jer smo sami sebe uvukli u sranje zbog lenjost. Jeste bilo je do jaja sigurno ranijih godina u doba sfrj jer su nas lepo naklepali ko stoku preko ušiju pa smo u tom ratu istresli svu negativnu energiju. Ta negativna energija se opet nakupila i trebalo bi nas bar jedno 10god držati u ropstvu da nam se ovaj zajedljivi duh uguši i stiša. Lenjost jeben!
Samo kukaju kako je bilo dobro ranije a sada je sranje.
Jeste, situacija današnje Srbije je slična situaciji kragujevačke Zastave.
30god jedan te isti model su proizvodili dok se ostatak sveta takmičio ko će savremenije rešenje da primeni a još gore je to egoističko, licemerno razmišljanje po kome su "konstruktori" uvaljivali taj isti model od pre 30god sa dodatom jednom lajsnom. U fazonu "ko ih jebe, šta oni znaju. Vidiš da je novo", oni budale - mi pametni. VALJDA NIJE! Narod najviše kuka i seća se tih vremena jer im je krivo što ne može jedno rešenje koje je kupljeno pre 30god da se prodaje narednih 30god a da svi sede i češu muda samo radeći rutinski ono što radi poslednjih godina. Jednostavno, lenji smo kada treba da se razmišlja. Šta bi sad po naše mišljenju i mišljenju naših starih da se i dalje voze tomosi, zastave, da se gleda televizija preko crno-belih EI niš televizora, da se obuvamo u nekih 10modela borovo cipela i da nam sve bude do jaja i savremeno. Kako da neeee! Što je najsmešnije, te firme da nisu pukle i dan-danas bi proizvodile jedne te iste modele i pitali bi se što neće niko da ih nosi dok bi državni budžet sekli satarama da bi pokrili troškove svoga poslovanja. Inače, to su i radile do sada. Problem naše industrije a samim tim i ekonomije je to što se ne mičemo. Boli nas kurac da ulažemo sredstva u nove tehnologije i razvoj. Boli nas kurac da se trudimo da budemo iole konkurentni i da ponudimo rešenja koja će biti savršenija i savremenija od tuđih.
To će trajati izvesno vreme dok nam ne stigne naš spas. Spas koji nas je i održao sve ove silne godine i vekove. Spas u vidu čvrste ruke stranog vođe čije uho je gluvo za naše kukumakanje i izmotavanje. Čvrsta ruka i redovni šamari za narod koji odlazi na posao da bi odradio sate bez razmišljanja o tome kako bi mogao da svojim razmišljanjem unapredi svoju delatnost bar malo. Uostalom, dosta je samo pogledati fasade državnih preduzeća. Troškovi održavanja su manji od troškova hrane, pića i goriva koje naprave partijski direktorčići toveći se i nalivajući se po kojekakvim kulturnim manifestacijama tipa: MUDIJADA, KUPUSIJADA, RAKIJADA, SLANINIJADA, KOBASICIJADA, ČOBANIJADA i ostalog...
Мени криво што нисам имао прилике да живим у тој држави, јер како каже овај Минг, Југославија се дигла на ноге економски, а то Запад није смео да дозволи, ионако је дошло време да нам ,уведу демократију' после пада берлинског зида, и да осигурају своју хегемонију после Хладног рата. Рак рана Југославије је увек био хрватски национализам који се темељи на србофобији коју је започео још онај Анте Старчевић у 19. веку. А ни ми нисмо цвећке...
Мислим се сад, устанеш ујутру, нека Јумко пиџама или Први мај, доручкујеш карнекс и хисар еурокрем, пљугаш дрину, на радију лагане песме, седаш у Заставу и идеш на пос'о, где радиш за неког од индустријских гиганта, ЕИ, Застава, Дуванска итд. Да смо имали неког доброг човека који је био ауторитет да ућутка Туђмана, српске националисте и остале говноједице, и мирно нас преведе у неку савремену социјал-демократску државу, 'де би нам крај био...
U toj zemlji sam živeo od rođenja do desete godine, tako da se ne sećam uopšte.
Kažu ljudi da je bilo lepo. Moja sećanja, malo ozbiljnija, ipak tek počinju od trenutka kada je krenuo rat.
Да је овај Анте Марковић имао ауторитета, Југославија би сигурно опстала. Али јеби га, у то време нико није био за опстанак Југославије. По мени је човек највећи цар у том предратном добу.
Evo vam mali uvid: da je ona Jugoslavija još uvek, većina vas ne bi uopšte ni imala računar, od ostalih jedan broj ne bi imao internet, a oni koji bi ga imali ne bi smeli da pređu 1 mega protoka. Sinovi partijskih funkcionera bi imali i pejpal. Moderatori Vukajlije, ako bi sajt uopšte bio i dozvoljen, bi svi odreda bili oficiri DB, a pola vas koji slobodoumno pišete bi provodili po koje leto na krstarenju brodom "Punat" po Jadranskom moru.
U inostranstvo bi putovali nakon provere političke podobnosti i to samo ako postoji "normalan" razlog za putovanje. Kaki kurci šverc kobaja i sira iz Mađarske...
Bravo brus! Sjebala ju je ZATUCANOST!
Džoni bi svakako gulio robiju jer jer 1998. godine sa nekoliko drugova na utakmici nosio transparent "Druže Tito, popušiš na kito" i zbog pevanja pesme:
"O Partizane, O Šampione
Uz tebe uvek smo mi zato pobedi
Pesme se ore
I Baklje gore
Pušite kurac purgeri"
Ja uvijek postavim jedno pitanje.
Da li se živjelo dobro od 45-e do 92-e ili se dobro živjelo od 75-e (ili 80-e) do 92-e?
To postavim svaki put kad baba (i ostali koji hvale to vrijeme) krene da priča kako je prije bilo dobro, moglo se ovo moglo se ono. Pa je podsjetim da je u Tuzli živjela u barakama od po 30-35 kvadrata, njih 5-oro, da su nosili vodu sa neke česme, da nikad nije otišla na ljetovanje ili u banju, da su sklapali kraj sa krajem...
Da su jedva dobili komad zemlje 1973-4 da naprave kuću, pa su i tu živjeli godinama bez vode i čega sve ne. Nekad 77-e im je krenulo na bolje.