Perom Daviteljem, tj Taskom Načićem.. I dan danas se naježim kad vidim film..
I ono klasika, cigankama koje odnose decu i onda ona rade za nju, prose i tako..
U stvari sećam se svog prvog straha, tada sam bio jako jako mali. Plašile su me pište. Ko zna gde sam čuo reč pišta i kako mi je palo na pamet da su to gušteri sa dugačkim repom i krivim šeširima koji im prekrivaju celu glavu. Brzo trčkaraju, uvek prema meni i bojao sam ih se u pičku materinu. To sam par puta sanjao. Kakve nadrealističke fobije trogodišnjeg deteta.
http://www.youtube.com/watch?v=U-y4D-D6CJM I ovog jebenog robota koji neće da umre.
Ђеком и његовом бритвицом коју стално носи са собом и рекли су ми да ће да ме ошкопи.
Овакви поступци родитеља ми никад неће бити јасни. Мислим, шта је дете криво што си ти неодговоран, па си оставио порњаву надохват? Друго, и да је криво, што је то толико лоше ако дете види снимак где се људи јебу? Јака ствар. Није ми јасно то триповање око порњаве -- као кријеш порњаву од деце, а овамо слободно гледају Леу Киш или Дневник 2. У наше време беше Миља Вујановић Регулус, боље да сам порњаву гледао сваки дан.
Или ово је као боље од порњаве, вероватно је више чилдрен-френдли, јер се види мање кураца:
http://www.youtube.com/watch?v=-Y4TUvT-TRg
Шта који мој?
Да се разумемо, мислим да је емисија кул, али је трагедија што се декларише као ''програм за децу и младе'', а не као психолошки хорор.
--------------
Eлем, нису ме никад експлицитно плашили ничим, али је кева користила неке изразе и изговарала их на тај начин да сам једноставно морао или да развијем фобију, или некакав трип. Нпр. кад год бих имао прехладу, она би триповала да ћу да умрем (иако ја у животу нисам ни упалу плућа имао, а камоли нешто озбиљније, али пошто је здравствени радник, има професионалну деформацију и у свему види најгоре), и увек би рекла ''Идемо сутра у дом здравља''. То ''дом здравља'' ми је било тако језиво и увек би ме асоцирало на неке унесрећене пензионере који кашљу по сивим ходницима некаквог санаторијума у коме раде неки зли дебели доктори и докторке, питао сам се зашто једноставно не користи термин ''болница''. И кад год би требало да одем код лекара, имао сам трипове. И дан-данас имам некакву трему кад треба да идем код лекара, додир хладног стетопскопа ме сети на дечје трипове. Срећа, па не идем често.
Или на пример, кад год бих се нешто зајебавао по дворишту и пентрао по дрвећу и кад би постојала опасност да паднем и поломим се, говорили су ми да ће морати да ме воде код Тисе ако се поломим (зна Влатко о коме причам). Тиса је наиме био надри-лекар и живео је у неком селу 15 километара далеко и једном су ме водили код њега да ми ''намешта'' руку и сећам се да ме је јако болело то намештање и питам се за који курац ме нису водили код нормалног ортопеда у нормалну болницу, него код неког сељака богу иза ногу који се школовао код свог ћалета, а овај код свог, и тако преносили ''знање'' с колена на колено. Јебени Тиса. Данас кад је мртав, његов син се бави надри-ортопедијом.
Ništa babaroge , ništa Pere Davitelji , ništa jezivi klovnovi.. Pušte mi ovu kasetu i userem se istog trenutka
http://www.youtube.com/watch?v=944cPciN-kw
I dan danas mi je jezivo , a ne kacam imao 5 godina. Jebao ih Dizni , a i kad stavim ruke na oči da ne gledam ne mogu da pobjegnem od usrane muzike..
Isti slučaj. Moja majka je kada god neće nešto da radim rekla "Opasno", ali na takav način da ja zaista ZNAM da je to nešto strašno, strašno opasno i da ne smem nikako da radim. Tipa, da ne guram prst u struju, za to se konkretno sećam da mi je rekla. :)
Nikad nisam provalio kako je moguce gurati prst kroz one male rupice na uticnici...
Bilo kako bilo, kad god zaserem dobijao sam po tamburi
Пеки, ај' ископај неки футиџ Миље Вујановић, ал' да буде она њена емисија на 3К, нема тога нигде на Јутјубу, а било би хит. :)
Тај рад. Никад нећу да упозоравам децу да не гурају прсте у утичницу, јер је јебено немогуће да те ухвати струја од гурања прстију. Једино нешто метално да гурнеш у обе рупе, ал' која је вероватноћа?
Ahahaha, koji win, ali nemam ništa od nje. :/
Dosta je u jednu al odgovarajuću
Doktorima su me plašili najviše ... u stvari nisu imali zašto da me plaše, sam sam ih se plašio ... :)
Keva priča da sam jednom (imao sam oko 2 godine) zgrabio najveći kamion igračku u robnoj kući u Podgorici i krenuo ka njoj na kasi. Nije imala nameru da mi ga kupi, naravno, i našla se u nevolji kako da me vrati nazad. Igrom slučaja prodavačice u robnoj kući su nosile bele mantile, i znajući da se bojim doktora, keva je samo pokazala rukom na jednu od njih i ja sam momentalno zaždio nazad i vratio kamion na mesto.
Nisam ni ja gur'o prste u struju, al' ono, za slučaj da ostanem sam kući da mi ne padne na pamet. :)
A i deca imaju baš male prste, možda i mogu da gurnu. Doduše, nikad nisam probao. :D
Sas ogledalo.
Ja sam bio dobar, retko kad sam batine dobijao.
Najviše me je plašila ona njihova rečenica: ''Smiri se, pokupiće te cigani!''
I dan danas je se plašim olololo
Ničim konkretno, osim onim čuvenim:
"Prestani da se kreveljiš, ostaće ti tako..."
Doživeo sam deža vu .. Ova tema već postoji i Džimijev post ili je to bilo u nekom prošlom životu..
Био би голем проблем да су ми касније пријетили пуштањем порнића, а ја се штрецао хехе.
Није баш он топик, ал' мож да се провуче :)
Da nije to razlog što si se upopio? :)