U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Што људи Мали принц? Она је баш кратка.
zato sto ne znaju da citaju naslov teme... i dobra knjiga moze da smori kad padne u lose vreme. ovo nije tema za isticanje knjiga za koje mislite da su lose.
Potpisujem. "Na Drini Cuprija", recimo. Citao sam je u srednjoj skoli i ozracila me do jaja. Malo kasnije sam pogledao sebe u srednjoj skoli kroz prizmu starije i formiranije licnosti i video sam degenerika koji nema pojma, pa sam ponovo uzeo tu knjigu. Procitah je tom prilikom i postade mi jedna od onih koje procitam bar jednom godisnje :)
Мени није јасно што људе толико смара Андрић. Јеботе, "На Дрини ћуприја" кида као и "Знакови поред пута", добре су му и приповетке. Мораћу још да истражим његов рад, само кад будем имао времена.
Apropo ranije spominjanih Andićevih kratkih priča na ovoj temi, evo jedna monodrama nastala po Andrićevoj priči "Pismo iz 1920". Nije dugačko, traje nešto manje od sat. :-)
http://www.youtube.com/watch?v=3C2wat4pLJY
"Veronika je odlučila da umre" od jebenog Koelja. Ne znam ni što sam čit'o!
Majkl Krajton "Gospodari gena", tehno triler, pretpostavljam da je nešto u stilu Dena Brauna ali kurac, ne mogah da pročitam više od 5-6 stranica."Rat i mir", ne znam koji tom, mislim da je prvi, nije ni bitno, knjiga ubija u pojam, da kojim slučajem zaglavim na pusto ostrvo i da imam samo tu knjigu, bačio bih je u vatru.
Od Koelja "Anđeo Čuvar". Devojka mi je kupila. Jebo joj pas mater kad mi pokloni tu knjigu, bolje da mi je kintu dala. Jebeni Indijanci i ostali kurčevi i palčevi, na silu sam doćero do 15-e.
Za kim zvona zvone od Hemingveja. Ima 200 strana, ja iz petog pokušaja stig'o do 32. i dig'o ruke. A imam neopisivu želju da je pročitam, ne znam što.
"Portret umetnika u mladosti" od Džojsa i "Buka i bes "od Foknera, mada se nisam pokajao na kraju, samo sto su mi uzele puno vremena
Mihailo Lalic, komplet kolekcija. Kad pomislim na smor knjigu, on je prva asocijacija.
Баш најгора?
Сигурно Чича Горио.
Књигу сам завршио тако што сам прочитао препричавање са неког сајта.
Hamlet.
'Madam Bovari' a na to vežem 'Anu Karenjinu', 'Čiča Gorio' (izgorio dabogda), 'Silmarilion'. Ovo posljednje je toliko smorilo da sam je htio zapaliti k'o nacista. Nikad nisam ni svršio sa tim čitanjem.
Vaskrsenje, Master i Marž, Uliks, Šandor/Ida aaa to ne uzimajte u ruke
Čuo sam da je rimsko pravo baš smor.
"Les Miserables" od Hugo-a, oko 1.000. strana , 5 knjiga, teško sranje, nije toliko smorilo koliko je glupavo...uzaludno bacanje vremena, nemojte to da čitate, ukoliko ste stariji od 15 god! NI POD RAZNO!
Idealizacija i podela likova na beskrajno dobre i beskrajno zle, nemogući zapleti u kojima im se životi nemoguće prepliću, na kojima bi zavideo i sam Siniša Pavić, čitavih 80 strana opisivanja bitke u Vaterlou, čitavih 30 strana priče o pariskoj kanalizaciji, samo da bi na kraju bilo ispričano par scena vezanih za jurnjavu po kanalizaciji.
Negde sam čitao da su u pred objavljivanje 2. i 3. dela pred knjižarama stajali u redovima, (kao za hleb), dakle šundčina teška.
Dakle, preskočite knjigu! Gledajte film, ako baš morate.
Ma niiiiiiiiiije, ko te je to slag'o? :) Ana Karenjina. Smor. Žestok. Mnogo me je mrzelo da je čitam. Pročitaću je sigurno celu, ali kada, ne znam. :)
Ako govorimo o "klasicima", onda "Uliks", "Starac i more", "Seobe", "Zerminal", "Mali Princ"...i naravno gomila drugih knjiga koje nisam dovrsio. Odavno sam uveo "pravilo 50 strana" - ako me dotad knjiga ne privuce, ne zasmeje i uopste nista ne ponudi, ide ad acta. To je najbolje pravilo koje sam dosad izmislio u citanju.
Takodje,
...samo je tuzna prica o trazenju dubine tamo gde nikad nije ni bila, poricanje sopstvene plitkoce. Sublimacijo spasiteljko!
Knjiga je remek-delo, izuzetna u svakom pogledu! Bitka jeste smorila, ali sve ostalo je odlicno.
Karenjina, i manje više realizam kao takav ubijaju u pojam za čitanje.
A u skorije vreme, Pekićeva Atlantida. Nisam se zajebao što sam pročitao, al ima delova u kojima ode u čistu filozofiju koja je naporna za čitanje.