Књиге које су вас смориле током читања
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Lektira: Gorski vijenac, Vreme smrti (naravno, pokušala samo prvi deo).
Pokušala da čitam, verovatno nisam bila raspoložena: Tvrda ljubav, Ćirić; Uspon i pad Parkinsonove bolesti, Basara.
Smorio i Bukovski.
Poezija Pere Zupca, Ljubivoja Ršumovića, Dobice Erića i onog Dragana Lukića (u detinjstvu naravno, a posle tek nije bilo želje da se cimam oko ovih autora). Jedva sam poeziju i zavolela kasnije jer sam zbog ovih stekla predrasudu da je to neka tupava delatnost.
Овакви твоји ставови су последица најмање два феномена. Први је средина у којој живиш, са свим својим крајње извитопереним системима вредности, средина која те је самлела, сажвакала и прогутала (па ја тебе у ствари посматрам као жртву и саосећам с тобом). Други феномен је неки твој одбрамбени механизам. Ти се осећаш угрожено, угрожавају те ''хипстери, алтернативци и педери'' (које помињеш, потпуно неосновано и безразложно), па имаш потребу да их у сваком свом исказу нападнеш, иако сам ниси нападнут. Не ради се ту о физичкој угрожености, већ о твојој несигурности; вероватно си у неком тренутку схватио да има људи који СЕ више од тебе разумеју књижевност, више РАЗУМЕЈУ књижевност, могуће је да су ти људи били хипстери (или нису, али их средина (она која те је самлела) назива хипстерима), а онда си се, уместо да кажеш себи ''ако могу они, вероватно могу и ја'', одлучио за лакшу варијанту, да се тако стручно психолошки изразим, реакциону формацију, тј. брањење сопственог незнања нападом на туђе знање.
Одмах да ти кажем, уметност није за свакога. Не постоји особа на свету која је у стању да разуме апсолутно сву уметност која настане. То не могу ни ја, не можеш ти, не могу најбољи теоретичари књижевности и књижевни критичари, те стога:
Мени се много пута десило да нешто не разумем, па онда оставим за касније, прочитам коју годину након првог читања и тек тад почну да ми се назиру први обриси значења. Понекад сам сам долазио до сржи дела, понекад уз туђу помоћ (пошто сам књижевност, између осталог, и студирао). Типичан пример, тај Хамлет кога је неко горе поменуо, тј, да се прецизније изразим, попишао се по њему -- први пут сам га читао у средњој школи и, наравно, скоро ништа нисам разумео, а и тупава професорка се није потрудила да то приближи својим зиљавим ученицима. Онда сам тек на факсу научио нешто о том делу, неко ми је објаснио да неке појаве у том делу заправо имају значење (које ја раније нисам никако могао да опипам из НЕЗНАЊА), па сам тек тад спознао праву вредност дела и због чега сви говоре да је Шекспир највећи енглески књижевник. Раније нисам могао то да спознам, јер нисам имао знање, то признајем, и зато ти кажем --
Кад смо већ код Хамлета, опет, препоручио бих брилијантно урађену позоришну представу која се, између осталог, бави и проблематиком неразумевања уметности, зове се ''Хамлет у селу Мрдуша доња'' -- у којој полуписмени сељаци касапе Шекспира да би направили представу за забаву пучанства. Сјајни глумци -- Марко Николић, Миодраг Кривокапић, Бранко Видаковић, Предраг Ејдус итд. Топла препорука од мене за све љубитеље добре глуме.
Да се вратим на кич и шунд који сам поменуо. Као што рекох, уметност, самим тим и књижевност, није за свакога. Уметност треба да пробуди она најдубља, понекад најплеменитија, снажна осећања и да потакне интелигентног човека на размишљање. Да пробуди емпатију, испумпа снажне емоције из човека, да натера човека да доживи катарзу, да се, конзумирањем уметности, прочисти и очисти своје погледе на свет. Био је један енглески песник, брилијантан уметник с краја шеснаестог и почетка седамнаестог века, заиста феноменалан песник, звао се Џон Дон. Е, он је конзументе своје уметности звао ''understanders'' -- они који разумеју, јер само су ''разумевачи'' могли да проникну у његове алегорије, интелигентно конструисана кончета (која су иначе обележје метафизичке поезије) и да појме оно што се у то време називало ''wit'', a за шта не постоји адекватан еквивалент у српском.
Па има једна његова песма, зове се ''The Flea'', у преводу ''Вашка'' (она стидна):
by John Donne
MARK but this flea, and mark in this,
How little that which thou deniest me is ;
It suck'd me first, and now sucks thee,
And in this flea our two bloods mingled be.
Thou know'st that this cannot be said
A sin, nor shame, nor loss of maidenhead ;
Yet this enjoys before it woo,
And pamper'd swells with one blood made of two ;
And this, alas ! is more than we would do.
O stay, three lives in one flea spare,
Where we almost, yea, more than married are.
This flea is you and I, and this
Our marriage bed, and marriage temple is.
Though parents grudge, and you, we're met,
And cloister'd in these living walls of jet.
Though use make you apt to kill me,
Let not to that self-murder added be,
And sacrilege, three sins in killing three.
Cruel and sudden, hast thou since
Purpled thy nail in blood of innocence?
Wherein could this flea guilty be,
Except in that drop which it suck'd from thee?
Yet thou triumph'st, and say'st that thou
Find'st not thyself nor me the weaker now.
'Tis true ; then learn how false fears be ;
Just so much honour, when thou yield'st to me,
Will waste, as this flea's death took life from thee.
''Неразумевач'' уметности би ову брилијантну метафизичарску песму доживео врло површно, плитко и буквално. На скаредан начин би карактерисао ову песму као ништа до перверзне стихове о некој тамо животињи микрископској. ''Неразумевач'' књижевности у ккњигама Буковског и Хенри Милера види само голо јебање. ''Неразумевач'' књижевности мисли да је ''Старац и море'' књига о пецању рибе. За такве људе, ''неразумеваче'' књижевности се производе кич и шунд -- надри-уметност лишена индиректно испољеног значења, дубинске лепоте и интелигенције, ''уметност'' за испирање глибавих уста. За ''неразумевача'' уметности ништа не значи ако му кажеш да је права уметност као ледени брег чију само једну седмину која је над водом можеш директно да перципираш.
Faust Gete, jeb'o ga oni ljeb jes' dosadna knjiga, a ja kont'o biće zanimljiva. Svi Rusi, Sofijin svijet, Borba prestola ili kako već, i serija bi bila da nema jebačine.
A Autostoperski vodič kroz galaksiju je knjiga koju najvolim, Gospodar je interesantan prva tri puta kad čitaš, a Točak me je smorio posle treće knjige.
Чекај шта фали Мостарским кишама?
Мене је сморио Буковски кад сам прочитао причу о матором перверзњаку који седи, цирка и онда из чистог мира силује дете.
Лукс, ти као да више пљујеш сликарство него књижевност. Фотографија је довела до тога да сликари теже одступању од форме, обзиром да не могу ни изблиза верно преносити као фотографија.
Јбг, зајебана је тема. Ем што уметност свако доживљава другачије, ем што су укуси различити. У сликарству нпр, реалиста гарант добије епи напад од неког апстрактног сликара, док овај мисли да је отишао на село ако оде на изложбу неког реалисте. Оба ће се сморити, али ајд сад ти тврди шта је ту кич а шта шунд.
Мене су убиле дефиниције о политици.
http://gifstumblr.com/images/oh-no-you-didnt_1530.gif
Što bi rekao Višković: SJAJNO!
Свима којима се није допао Гетеов Фауст (ни ја се нисам одушевио) бих препоручио неправедно запостављену ранију и бољу верзију, Марлоовог Фауста (Christopher Marlowe).
Мени се Гетеов Фауст баш допао. Поготово почетак и она сцена у Ауребаховом подруму.
Đimi što moreš srat' za sve pare. A šta si ti završio pošto pomenu da si studirao književnost?
Ništa, ali hiperbolisana osećanja nisu za svako dete. :) I nisu za Luksa Učitelja. Luks je i kao odrastao čovek shvatio i potvrdio sumnju da su izjave tipa "umetnost traži angažovanje" samo marketinški trikovi onih gej kritičara sa brčićima koji hoće nešto dobro da prodaju. I ti si, Borko, obmanut, pominješ tu pesmu jer misliš da ti se svidela, i kao ložiš se da uživaš u umetnosti, fol unosi ti lepotu u život. A to ti je hipsterluk, ništa drugo. :)
Луксу би било најпаметније да почне да чита рандом азербејџанске писце прозе типа махмуда јусуфа па да онда почне да продаје причу како су то одлични уметници ван свог времена који додирију суштину живота коју мало ко разуме, једино тако може да не буде затуцани сељак.
Ана Карењина - прочитао сам само једну половину, нисам могао више...
Чак и кад откуцаш њено има на гуглу прво ти излазе семинарски и препричана књига на разним сајтовима...
Пропоручујем вам "Труп".
Треба умети у овако кратак текст сместити толико глупих предрасуда и буђавих стереотипа.
generalno, (komentar na dzimi-luks pricu), mislim da je potrebno ceniti svako delo za koje je bio potreban neki trud da se uradi, pa makar ga ne razumeo ili ti se ne svidelo. proza generalno sva spada u ovu grupu.
poezija vec moze da ne bude tu. vec haiku postaje upitan po meni i mora da probudi bas neko osecanje ili da me zamisli da bi mi se dopao. tu vec dozvoljavam sebi i da popljujem neko delo.
kod slika, ne mogu da stojim i da se divim platnu ofarbanom u crveno, kad moler moze da odradi to. na takvu umetnost se serem.
Hahaha, kobedijo - a šta misliš u kojoj ja sredini živim i čime se bavim? Al' me čovek nasmeja.
Totalno sam uplašen pedera - svuda sa sobom nosim poster Šešelja, M48 i šubaru i glogov kolac, ali sa druge strane veoma zadovoljan što ste naseli na običnu sprdnju. Ali da mi beskompromisno forsiranje na urbanost, liberalizam i prosvećenost ide na kurac, ide, ali pri tome mi ne idu knjige, slike, fotografije i skulpture na kurac, nego oni koji forsiraju, po svaku cenu drve i palamude. Od što se tiče književnosti, eno u ormaru prva nagrada za književni rad, a što se tiče likovne umetnosti - imam lepo uokvirenu posvetu za osvojenu prvu nagradu. O, matero mila, ko sve ne ide po forumu, procenjuje ljude na osnovu par postova i objašnjava im suštinu života i bez dinara daje lekcije iz književnosti. Toliko od mene na ovu temu ;-)
;D koje vađenje
postovi ti previše odišu nekakvom frustracijom za jednu običnu sprdnju, al ajd:)
meni je derviš i smrt na prvo čitanje bila smorčuga neviđena i novi zavet sam počeo pre 2 godine al stadoh negde posle dvaes strana koji rsmo
Ни је нисам баш нешто убеђен да си се зајебавао.
Ал' небитно, у сваком случају су се много више испалили ови што су стали у одбрану, него ови што су ушли у расправу и објашњавање.
Па, тај рад. Кад покушаш да ислуструјеш нешто користећи се ваљаним примерима, одма' ти пришију титулу сероње. Заправо, чим напишеш више од два пасуса нечега што није ''Пујо шотка кобјашњава'' или ''кацам расан'', одмах ти кажу да сереш. Иначе сам англиста, нисам завршио, остао ми неки изборни страни језик и два испита која треба да откачим. Али искрено ме мрзи, а и посао ми је у првом плану.
У којој год. У сваком месту на свету мањкају штоваоци праве уметности. У који год град на свету да одеш, увек се малтене исте књиге продају и читају, а иста багра пиша по ономе што не разуме, уместо да проба да разуме или да једноставно дигне руке.
А то чиме се ти бавиш ме не занима, нити је битно за ову причу.
О, ти си као трол неки, а? Хехе.
Вау. Свака част. Требало је то да урамиш и ставиш на зид, да сви твоји гости виде како си добар књижевник.
Ne, Džimi, za razliku od tebe, mene boli kurac da li ću da ispadnem pametan ili ne, a još manje da li ću naći na divljenje i mega-svrš prihvaćenost u probranim krugovima neke urbane raje. ;-) Dok se ti sav ubi postujući kilometarske prosveteljske postove, napinjući k'o da imaš zatvor da u svakom ispadneš pametan i prosvećen koliko god možeš više. Ne, nisam književnik uopšte, stoga ne mogu ni ući u kategorizaciju da li sam dobar ili ne, ja se sprdam i udaram opoziciju vama što "forsirate".
Какво је ово Валсинарбљење који курац?
Ја само да кажем да ме сморио Мали принц, јер је досадан и смарачки, јер ја тако кажем, а ја сам Бог. Уместо читања Малог Принца читајте Малог пирата, то ми је једна од најдојајнијих књига икада.
И да подржим Луксе, нисам читао све постове ал' знам да је у праву. Дакле напред Луксе!