Penetracija u psihu
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Valsinarbe, evo, hoces sa mnom na porciju cerealija? Htela sam da te zenim, ali resih da idem korak po korak. Znam da moj intelekt i moja informisanost gnjave kao puz u odnosu na tebe, ali verujem da bismo dopunjavali jedno drugo. Da se hipi izrazim: kapiram te, covece!
Autor uvodnog posta je izrazio antipatiju prema svojoj viziji sebe, malo mi je neukusno bilo da nakon toga odgovorim ovako:
Nikad mi se ne dešava da pomislim "Zašto sam ja-ja?", naročito ne ujutru kad nisam ni svestan ko sam to "ja". Prilično sam zadovoljan svojom ličnošću, plus smatram da napredujem u svakom pogledu u zadnjih par meseci. Iako sam svestan činjenice da sigurno postoje ljudi inteligentniji od mene, još uvek nisam naišao na nekog pred kojim sam bio intelektualno inferiorniji toliko da se razlika osećala. Imam razumevanja prema ljudima svih sposobnosti, sem kada su budale i mogu da zapodenem razgovor sa skoro svima. Iako znam šta znače cerealije i taj izraz koristim kada pričam sa porodicom i prijateljima (moram li napomenuti da sam iz fakultetski obrazovane porodice koja se bori da ostane viša srednja klasa), i možda bi mi se omaklo da ga upotrebim u prodavnici i ako bi reakcija prodavačice bila "CEREALIJE?! ŠTA TI JE TO?", smatrao bih sebe glupim, a ne nju jer to prosto nije izraz koji je u širokoj upotrebi i glupo je od mene da smatram da će me prodavačica razumeti.
Ne živim život kao pomenuti devetnaestogodišnjak sa reddita, ne jebem, ali zapravo nemam problema, sve mi ide relativno po planu, znam od prve godine srednje škole šta želim da upišem i kako, izborio sam se za odličan uspeh, po pitanju devojaka mi ide nikad bolje, čak volim da odem na selo kod rođaka jer mi je internet tamo 6 puta brži nego kod kuće.
Iako jesam introvertan, i prepušten sam sebi bih sigurno sedeo u sobi, bio na Tumblru, Twitteru i slično tome, skroz isključen iz svog okruženja čitajući knjige i učeći programiranje i veb development, ipak volim da idem napolje i zabavljam se i primoravam sebe na isto.
сем неких актуелних тема и генерално дешавања, теме су истрошене још 2010... све даље подсећа на џој и козмо који нпр. сваког лета имају чланке о дијети, сунчању, да ли су пруге ин овог лета, да ли му добро пушиш или има огерботине на главићу ко твој деда на рукама оне зиме кад је цепао дрва па му је буква одскочила и ударлила га у подлактицу јер је прејако ударио секиром коју је унук заборавио да наоштри па се самим тим проценат одскакања пања повећао за 15.6 процената него да је била исполирана тоцилом ко курва код моста што полира пичку "палмоливе спа" гелом јер јој дневно уђе више курчевине него странака у рајфајзену да подигну кредит јер је економска политика срање а људима треба пара макар да купе нову машину која је цркла услед некуповања калгонита а вода је поприлично пуна каменца, ако већ не могу у паралију ко њихов комша миле који тамо води своју ванбрачну сапутницу и клинца из првог брака јер му је кева отишла за водоинсталатера па немају за море.
Id'te u persun, zatrpacete mi post,a bivam konstruktivna!
Само заменити прва два слова у имену и то је то.
http://www.youtube.com/watch?v=VpYX99977Vk
А што се тиче тебе, лепо неко рече, иди бре напиј се, заспи у жбуњу, потуци се, узми буксну, искулирај, нађи екипу, нађи рибицу и то је то. Иначе...
Можеш да завршиш као твој имењак у ''Чекај ме, ја сигурно нећу доћи''.
П.С. Јебале те цереалије, да те јебале цереалије!
Branislave, ti si jedan jako nesrećan mladić.
Zvučiš ko Dr. House. Ne želiš da budeš Dr. House. I nemoj da misliš da si pametan jer si nesrećan (Baš tako, a ne suprotno), uglavnom je ono drugo u pitanju.
Što se tiče toga da li je pomaganje drugima sebičnost, neka i jeste, pa šta onda?
Ako već moramo biti sebični, možemo onda da izaberemo da li ćemo malo pomagati drugima ili ćemo svoj egoizam usmjeriti isključivo u ugađanje sopstvenom dupetu.
Bez obzira na to što neko možda nekome pomaže iz sebičnih motiva, da bi se bolje osjećao, i bla-bla-truć-truć bolje je i to, nego ne pomagati ljudima uopšte. I najbolje pošteno priznati, jeste, pomažem drugima između ostalog i zato da bi se i ja bolje osjećao. Ali ipak pomažem. Čak se ta teorija o egoizmu može, paradoksalno, upotrebiti u cilju PROMOVISANJA, recimo volonterizma i humanitarizma.
"Pomozite drugima, učinićete dobro, a i Vi ćete se osjećati ljepše!"
Ljudi bre, šta se tripujete, sebičnost je najveća vrlina. Svi smo rođeni sebični. Svi su bili rođeni sebični. Da nisu ne bi bilo nas.
Јашта. Да нисмо били најсебичнији сперматозоиди, неки други би стигли тамо пре нас и улетели у јајну ћелију, а ми би га издували и исцурели би напоље.
Da, jebote. Kad tako pogledaš onda uvidiš da je zaista sebičnost sasvim prirodna i za sami opstanak neophodna stvar, nedostatak iste može odvesti u propast.
Samo ja vjerujem da ipak treba naći neku mjeru osim u situacijama gdje je život u pitanju. A i tada opet zavisi od situacije do situacije. Mnogi roditelji bi npr. rizikovali vlastiti život da spasu djecu svoju.
Budizam o tome ima da kaže mnogo zanimljivih stvari. Dugo sam se pitao isto, ali prestao sam kad sam saznao da je JA iluzija. Pogledati: budizam. Sad znam da u stvari ne postojim, i mogu nastaviti da obogaćujem svoje nepostojanje dobrim provodom, alkoholom, poezijom, muzikom, druženjem, sado-mazo seksom, i svim ostalim što me čini živim.
http://en.wikipedia.org/wiki/Anatta
Ovo nije nesebičnost. Saću bacim kobjasn. Ovako:
Greška je što se kao osnovna jedinica evolucije uzima jedinka. Trebalo bi da je to GEN.
Gen koji sebi stvara telo koje služi da ga zaštiti od okoline. U početku ta tela su bila veoma jednostavna, poput opne na primer. Nakon dugo vremena, zbog opasnosti od novih oružija okoline, te opne su postajale složenije. Danas postoji mnogo vrsta tih opni, na primer ljudsko telo. Da, ti nisi telo. Ti nisi čak ni mozak. Ti si gen, ili geni, a telo je robot za preživljavanje.
E sad, pošto je osnovni cilj svakog gena da se razmnoži, tj. replicira, onda je razumljivo zašto roditelj žrtvuje svoj život zarad detetovog. Roditeljev gen se već replicirao i sada je glavni cilj zaštiti kopije. Toliko o nesebičnosti.
To je tačno sa genetske tačke gledišta, ali nije sa psihološke. Ili možda jeste, ali ne potpuno. Jer ipak se mi identifikujemo više sa svojim ja, nego sa svojim genima koje prosleđujemo u narednu generaciju. Da je suprotno, onda niko ne bi mogao biti donor sperme, jer bi stalno bio opterećen sudbinom svojih gena, tj. biološke djece, sa kojima nije u kontaktu.
Ja sa se toliko navikao da me jebu u mozak da kad nema ko onda moram sam.
ja se nikad ne tripujem zašto sam ja ja, jer ja znam da ja nisam ja i da negde u nekom paralelnom univezumu egzistiram ja koja sam ja. al jebiga valšinar, 'naš kako kažu: mladost - ludost...
nego, de je jovičić, vake teme su njegov fah... on bi te sigurno mogao lepo posavetovati...
Јовичић је два поста изнад твог.
jova?! jebote, što svi menjaju nikove, to je tako konfuzno...
Izgleda da autoru teme neobično imponuje činjenica da svi ovde vrše njegovu psihoanalizu, ali nije to poenta teme. Razlog što se ista razvila u tom smeru jeste što je on previše ugradio sebe u objašnjavnje stanja za koje ga zanima da li postoji i kod drugih.
Uopšte, loše je na internetu izložiti bilo koji svoj problem, jer ćeš uvek, ali uvek ispasti slabić koji nije u stanju da se nosi sa životom. A pošto svako misli da su baš njegovi problemi,najveći, nastaje konflikt sa "životnim snagatorima" interneta.
Inače, mislim da je tvoja ključna briga apsolutni nedostatak sreće i mlako zadovoljenje blejanjem na internetu.
Ja se u ogromnoj meri poistovećujem sa tobom, s tim što nemam taj o-samo-kada-bi-svi-videli-koliko-sam-sjajan trip, naprotiv.
Lično smatram da čovek nikada nije srećan, samo da u određenim trenucima sebe isprogramira da zaboravi na to koliko je nesrećan, a ljudi poput tebe ili mene nisu, već se samo kiselo smeju površnim stvarima da ih ne bi smatrali baš kompletnim ludacima prerano smorenim životom.