Opa, nekome će jubilarni rođendan uskoro!!!
:)))
Eh, moj deda već dugo ore nebeske njive...
Deda je bio 13. rođeno muško dete u porodici. Kako je bivalo tada, nije svako preživelo, ćerke nisu ni brojali jer one ionako brzo odu u druge porodice, ali ih je svejedno bilo previše. Kao tinejdžera su ga poslali od kuće jer za njega više nije bilo hleba. Otišao u CG, radio na građevini, dogurao do majstora pa do preduzimača, skupio silnu kintu i štedeo do besvesti da njegova deca ne budu sirotinja. Oženio se curom iz ugledne Barske porodice (Božović) i s njom dobio 4 sina. Od ta 4 sina imao jednog unuka i vazda govorio da njemu jedna sveća u životu gori. Shodno tom proširenom uvodu, meni su svi gurali pare u džepove celu mladost, i deda i stričevi i kumovi, skoro uvek sam imao više love nego što su ćale profesor i majka tekstilni radnik mogli da zarade. Bačeno na budalu koja je samo kupovala knjige i slatkiše...
Sa 18. odem u vojsku, iz vojske na fakultet, u ratu se vratim u Bosnu da bi tamo saznao da nisam Srbin jer sam po ocu državljanin CG i, sa koferom garderobe i knjiga, doputujem nazad u Vojvodinu ko i svi dođoši. Bilo teško, jebiga, radilo se svašta, od građevine, utovara i istovara, do servisa PC računara i nekih poslova koje ne bih navodio javno. Sad imam svoju kuću sa dva odvojena stana od po 90 kvadrata u veoma mirnom delu grada, dve ćerkice i diplomu. Ima se i pomalo viška za hladno pivo.
I dan-danas žalim za vremenom kad nije bilo bitno šta imaš i ko si, samo je bilo bitno da si oran za zajebanciju i da ti ne smeta ponekad prespavati na klupi u parku u nekom gradu za koji saznaš kako se zove tek ujutro od prve smene skupljača smeća koji dođu da te dignu sa klupe u nadi da imaš kintu za jutarnju kafu i da ćeš i njih pozvati. Par puta su mi smetlari i platili kafu da mogu da progledam :)
прослава пола вијека ? Није ваљда ? :)
Šerloče baksuze, neću valjda da živim "samo" 80 godina? ;-))))))))))))))))
Bruce, tebe sam čekao! Znao sam da me nećeš izneveriti! :))
Moj je deda razvukao 83 ljeta, umro je ko srećan čovek, da je meni da doživim to njegovo i ja ću biti srećan. Al' u svakom slučaju, živio ti meni , RD, još 100 godina :)
Ovo je samo za uvod, da se upišem na temu, inače ima da se priča mnogo toga što još nisam definisao :)
Pre dve godine odem na proslavu 20 godina mature. Jedan ortak šef carine, drugi šef granične policije. Dočeka me ovaj carinik na autobuskoj i kaže: "E, ajde samo do firme da im javim da sam uzo dva dana slobodno." Ja mislio do uprave da ode, a on mislio do graničnog prelaza. Ukratko, probudim se ujutro na graničnom prelazu, nemam pojma ni gde sam ni odakle tu ni u čijem autu sedim, samo znam da mi usta daju efekat kao da se mačka u njima omacila pa posle upišala. Izađem iz kola, priđem cariniku i pitam gde sam, a on kaže: "Jebo te ovaj što de doveo, svu noć hrčeš ko pilana, svi smo noć probdili. Evo ti ovde karton pive, to nam dao neki Hrvat kad te čuo - da se opijemo, da te ne čujemo"...
Gre'ota...
Kažu da se svaki Amer seća šta je radio kad je ubiven Kenedi, a ja se sećam šta sam radio kad je umro Tito. Igrali smo fudbal, kada je druga pozvao ćale pod prozor i rekao mu, a on preneo nama. Svi su javno manifestovali žaljenje (kao u S Koreji), pa su se tako dva klinca uhvatila za glavu. Ja sam shvatio da i ja moram nekako da pokažem tugu, ali sam smatrao da je glupo da se i ja hvatam za glavu pa sam zato stavio šake na usta. Narednih sedam dana sam se smorio ko pašče jer je pičila samo klasika na TV-u. A posle je među nama klincima prostrujala poverljiva informacija da je od sada zabranjeno da se igramo partizana i Nemaca jer je Tito umro. Dotičnog sam inače video dva puta (skoro kao Pinki), drugi put je čak bilo na sletu na JNA `78 ili `79 (plakao sam histerično jer sam se uplašio vatrometa).
Za rođendane sam dobijao ploče (ej, ploče), sećam se da sam dobio dva komada "Sa druge strane jastuka". Uz starijeg brata sam slušao odličnu muziku za koju sam tada kao klinac mislio da je "neka stara" a kasnije sam ukapirao da je uglavnom bila vrlo sveža - strane stvari par godina stare a domaće sve vrlo aktuelno. Sećam se kada mi je puštao "Paket aranžman" čim se pojavio album i sl.
uuu, ti mora da si sin nekog partijskog funkcionera čim ste imali TV '80:)
Preći ću preko suptilne ironije koja se odnosi na namerno pogrešan uvid u tehnološki razvoj 1980. godine i sa ponosom ću reći da je moj ćale partiju demonstrativno napustio još 1967. godine. Inače, kada smo već kod tehnologije, taj prvi TV (sem što naravno nije imao daljinski i što je naravno bio crno-beli) imao je, čini mi se, samo dva položaja za memorisane kanale (ako se to može nazvati memorisanjem) što je naravno bilo sasvim dovoljno za TVB1 i TVB2. Kada smo kupili kolor-televizor sa 8 (osam) memorijskih mesta i pločicama osetljivim na dodir umesto prekidača za menjanje kanala, bilo je kao... pa jebem li ga da li se može pronaći adekvatno porešenje u današnje vreme za taj tehnološki skok.
ma zajebavam se, i mi u to vreme drnadli neki veeeliki crno-beli s nekim aparatom za napon valjda, stabilizatorom fazon. Niški u koloru tek '86 ili '87. čini mi se nabavismo, i to s daljincem naravno. Sa čak 16 kanala za memorisanje. jes bio tehno šok taj daljinac majkumu, čudo jedno.
Moja baba mislila da je digitron, pa stiskala, a TV treperi, pali se i gasi "sam od sebe".
Sećam se kad je moja strina, tih osamdesetih, pri kupovini prvog TV-a u boji provalila: "Jao, pa mi sad treba i novi stabilizator da kupimo!".
Sve to nije ništa, naš prvi televizor u boji (takođe niški) bio je treći kolor televizor u gradu. Stric bio direktor (profesionalni, nije bitno čega) i kupi za firmu kolor TV EI Niš koji je u stvari bio Grundig ili neki takav sa EI nalepnicom. Elem, digresija, ode stric, vidi TV, dopadne mu se i kupi na račun firme tri komada. Firmi, sebi i nama. Mislim, moj ćale sa platom profesora nikad ne bi kupio kolor TV. Bila to neka budža od kubik (da se ne lažemo, dva čoveka su tad nosila TV, minimum) i imao je daljinski. Čudesni, genijalni izum - kutija sa dugmićima stoji na stolu, a iz nje ide kabl do televizora. Suštinski, napravili još jedan sistem za biranje kanala i izdvojili ga žicom do stola. Ljudi mojo, kako je to bilo fantastično u to vreme, ja bio mali deca, televizor lampaš, genijalno čudo tehnike na kom pola emisija nije bilo u boji. Još se sećam programa za učenje ruskog jezika koji nikad nije snimljen u koloru :)
Dopisivanje....
Imala sam vazdan drugara sa mora i Arisa, Grka koji nije pisao nego je crtao čudne sprave. Ličilo je na vodovodne cevi i prilikom sklapanja ili rasklapanja lista su se dobijale različiti prikazi (nekad mašina, nekad robor, kada itd).
Imala sam i Aleksandru, morsku drugaricu. Pitala me da joj nacrtam moju kuću i ja joj na pesku iscrtam naš stan.
Ona mi u narednom pismu (po povratku sa letovanja) nacrta svoju kuću. Spolja : žuta, dvospratna sa svemirskim stepenicama do krova na kome je bio bazen!!!!
Sećam se da sam bila očajna što i moji nemaju makar bazen na krovu zgrade u kojoj smo živeli.
Pre nekoliko godina me put sasvim slučajno nanese do njene ulice (Albanske spomenice). Ulica je malo prostranije asfaltirano sokače, a njen kućni broj je zapravo ruina koja preti da se sruši.
To jeste bila njena adresa u to vreme, to pamtim kao bitan podatak jer sam terala roditelje da me odvedu da vidim ZDANJE u kome živi moja drugarica.
http://www.barinfo.co.me/Vijesti/serif.jpg
Šerif Meklaud
Serija koju sam pratila tek kad sam izmoljakala roditelje "da me puste da gledam".
Inače, TV nam je stajao u spavaćoj sobi. To se gledalo samo ako u novinama nađeš da te nešto zanima. Moji roditelji TV-u nisu pridavali nikakav značaj i smatrali su ga za gubljenje vremena i "odvlačenje pažnje".
Kasnije, kad se pojavio COLOR, nije im padalo napamet da ga kupe. Bacanje para! Nabavili su ga sa enormnim zakašnjenjem (tek kad se crno beli pokvario) i bio je vrlo neobičan : SABA.
A seća li se neko STABILIZATORA za TV?
To su imale moje babe i nisam znala čemu služi.
Stabilizator za struju, odn. tv.............http://static.kupindoslike.com/Stabilizator-za-TV-STABILOVOLT-Tehnika-Kula_slika_O_2209123.jpg
Vreme nedeljnog ručka i dešavanja oko njega nisu se mogla zamisliti bez podloge...http://www.youtube.com/watch?v=PmhnkuzqyLo
Kako ne razumem, ubeležen si mi u stoni kalendar :))