Шта данас ручавате?
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Moram na proleće da probam (čitam neke dekadentne-snobovske postove, pa ajd' i ja das' pridružim, heheh :))) pohovan cvet bundeve; kaže mi kuma da to u Italiji jedu ko ludi. Sad- da li sa pršutom ili bez (ja ću bez), al' ima da probam pa da puknem. Nemam pojma kako se to "jelo" vabi, al' za mene -sadašnju vaku kuvaricu- nema zime! :)
Danaske za ručak samo prebranac troprdac,pržena riba, čorba od barenog povrća. Istresla sam kreativnost na slavi, danas samo regularno.
Gogo, ja sam pohovala cvet bundeve pre par godina. Na nekoj televiziji je bila neka emisija o kuvanju koju je vodila neka Italijanka, ona mršava skroz kratko ošišana, ne sećam se kako se zvala. E, kod nje sam to prvi put videla. Emisija je bila u sred zime i nisam mogla da dočekam leto da to isprobam. Cvetove sam punila sirom i nekom pršuticom, bilo je baš MLJAC!
Eee, to, Nato! Ima da puknem dok ne probam, al' to traje već par godina-uvek zaboravim kad treba to čudo da se bere. :)
Prvo mi bilo ono-phahahahaha, pohuješ cveće, ahahaha!! Međutim..sad sam totalno drugojačija po mnoooogim pitanjima, tako da... :))
Sutra pravim nešto što dugo nisam načinio za Božić. Mater u mene je Irkinja; Irci ovo prave pretežno za Patrikdan, al evo za raju odmah:
Gicina krmenadla (čitava komadina mesa, bez rebara, a ne ona šniclovski izrezana na komade) se izbuši nožem, kroz nju provučeš suvu domaću kobasicu, staviš to u vatrostalnu posudu.
Preko toga nabaciš po kile napola skuvanog graška i pravac u rernu po sata na 220 celzijusa. Isječeš i serviraš, a u svakom odresku imaš kolutić kobaje koja se napila soka od pečenja. Služi se s jogurtom ili kiselim mlijekom, može se zalediti i koristiti i nakon mjesec dana.
Nadam se da sam približio kako sve izgleda i da mi se neće štucati materi zbog navedenoga poguziluka.
Е, а знате шта је ирско добро? Сад ће можда селтик да каже како није то то, али ја имам овај рецепт за ариш стју. Прво узмеш сецкане крупније коцкице телетине па их оставиш да стоје пола сата у уљу, а затим их уваљаш у мешавину брашна, соли, бибера и туцане љуткасте паприке. Затим их бациш на врело-врело-врело уље и пржиш, али тако да мало загоре, да се по шерпи одоздо ухвати помало загорели слој. Кад је полуготово, убациш велику исецкану велику главицу црног лука и неколико изгњечених ченова белог. То се онда динста на тиханој ватрици, и кад је лук напола издинстан, додаш мешавину пелата парадајза (ако немаш, онда ставиш кечап, или бланшираш парадајз па га исецкаш) и воде. Кад је и парадајз готов (а то је брзо), извадиш све из шерпе, а шерпа остане загорела мало на дну, од оног почетног брашна и меса (али не сме да буде много, само мало). Ставиш месо, лук, парадајз у ватросталну чинију, а загорелу шерпу натраг на ватру. Лукавство: сипеш четврт литра црног пива у шерпу и на благој ватри чекаш да се пиво карамелизује, а истовремено покупи оно загорело са дна шерпе. Наравно да је најбољи Гинис, али и никшићко чини посао. После неког времена стварно се направи нека полужитка смеса. Кад више нема трагова загорелог, са смеса почне да баца оне бућ-бућ мехуриће, скинеш то са ватре. Оно месо и лук и парадајз у ватросталној помешаш са две-три шаргарепе, исецкане на ситне колутове, да се равномерно распореди. То све прелијеш карамелизованим пивом из шерпе, и ако нема довољно, долијеш још мало црног (мада сувише пива може да загорча цело јело, мораш бити пажљив). Све то утуткаш алуминијумском фолијом и спакујеш у рерну на двеста степени да се крчка неких два до два и по сата. Резултат: келтски оргазам. Али занимљиво, кад изнесеш то на сто, не иде црно пиво уз то. Ваљда је сувише пива у њему већ.
Едит: Наравно, солиш и бибериш по жељи. Може и вегете, мада је чистији укус без ње. Може се ставити и першуна по површини пре сервирања, али мени першун убија онај фини мирис белог лука.
И нисам сноб. Волим да једем.
Neću kritikovati; kad bih gledao original recepte i 'je li to to', cijelu platu bih potrošio na jedan ručak. Jedino što obavezno oba luka idu prije mesa i oni treba da malo zagore, a ne meso. Ipak, probaću i ovu varijantu, ne zvao se ja Lorimer (a i ne zovem se tako).
Pa više zagori ono brašno okolo nego meso... A sad, to za zagoreli luk ne znam... Učio sam od posrednika, a ti na izvoru... Ako imaš link za neke dobre irske recepte, pošalji mi, ja redovno spremam nekoliko irskih jela, naročito često keltsku čorbu sa vinom, želeo bih da proširim jelovnik.
Puno jela znam onako iz glave, a detaljnije recepte šaljem čim nađem nešto dobro iz olinjalog starog kuvara (recepte ručno pisala prabaka Siobhán, prije nekih 100 - 120 ljeta).
Uuuuu, Siobhán... Right from the source!!!! Možeš i fotografisati pa poslati, ako je na engleskom.
Ne znam za vas, al ja danas ručavam PRASE!
Naravno da nisi, nego si gurman. I ja sam. Ali, bilo je malo nekog finog, namernog preterivanja i sprdnje u tom postu, koje me navelo da se tako izrazim. :)
Praštaj ako te uvredilo. Nisam imala nameru da izazovem negativne vajbove.
Naravno, ta priča je u sebi imala pola ozbiljnosti i pola autoironije. Bez veze, šalim se na sopstveni račun pred ljudima koji me ne znaju, a i bez velikog izgleda da će shvatiti šalu... Važno je da je meni smešno :)
Имам срнетину неку, ено је спава у пацу, сутра правим гулаш има да се обнезнаним.
Nemam pojma. Idem na rođendan kod zeta, valjda će da bude nešto...
Nemam pojma. Idem na rođendan kod zeta, valjda će da bude nešto...
Ostalo je valjda nešto od božićne trpeze, lolo!
Danas neki kupus. Ako bude slatki, bežim iz kuće urlajući, ako pak bude sarma verzija, ima sve sam da pojedem.
Grah iliti pasulj.
SARMU
zakuvava se neki pasulj.bice robije.ne jedem pasulj od nove godine.prestao sam.kada jedem,puno bara u meni zeli napolje.kuvacu neke spagete,a prelicu ih bogtepitajcime.
Ko jede svinju u sate sitne, rizikuje da zove telefon hitne. Nisam živ...