Ја ћу сад само да прекопирам шта сам излупетао на чету на брзину, а сутра ћу да смислим нешто детаљније (или бар лепше срочено):
мене остави риба и онда тумарам скрхан улицама санта монике, кад у једном тренутку спазим заргхту, вукодлака из југославије како напада памелу андерсон. након епске борбе успевам да га убијем и онда ми памела вида ране јуначке бујним њедрима и ЈА ЈЕ ЈЕБЕМ, ЈЕБЕМ, ЈЕБЕМ и после слушамо ђоганија и рибљу чорбу
Ja bih pravio neku porno priču koja prati ugao gledanja osobe (m/ž, nebitno) koja je greškom proglašena mrtvom, ali je ona u stvari živa, tek paralizovana, oči joj otvorene, uši čuju, čula joj prijemčiva za sve čulne utiske, samo što to niko ne primećuje (naravno, osim nje). Ima ta fora kod operacija, i anestezije: seku čoveka koji je svega svestan, oseća bol, samo ne može da se mrdne niti trepne. Ona (osoba) bude odneta u mrtvačnicu, naravno, i eto iznenađenja: osoblje noćne smene voli da pravi bizarne zanimacije sa svojim klijentima, koje se završavaju, naravno, obdukcijom, ali polaganom, meraklijskom). Ceo film bi bio snimljen u jednoj sceni, jednom širokopojasnom kamerom koja bi bila statična i nalazila se na mestu očiju lažno preminule osobe, tako da eksplicitnosti ne bi bilo suviše, pošto bi kamera uglavnom buljila u plafon, tek krajičkom kadra hvatajući sve užase i grozote (a bilo bi ih, naravno).

ПАНОНСКИ ЧЕМЕР
Млади досељеник из Београда са својим вокменом иде улицама неке ушорене равничарске колевке самоубистава и на аутобуској станици прилази младој мађарици којој туга и чемер цуре из очију. Он прилази, скида јој слушке, капирајући да цеди душу слушајући Балаша. Набија јој слушке од вокмена и пушта било шта што не буди суицид и риба моментално влажи, иду у канал који се увек јебено налази по тим сзелендрама и креће да таслачи. Понављати док се не испуни квота.

http://4.bp.blogspot.com/-aIRSG5Pmlsc/TbIeaEg0CCI/AAAAAAAAAHw/82YdjnSN0xQ/s1600/teletabis.gif
http://4.bp.blogspot.com/-aIRSG5Pmlsc/TbIeaEg0CCI/AAAAAAAAAHw/82YdjnSN0xQ/s1600/teletabis.gif
Nešto na tu foru.
MOD EDIT:
Mikron si do banovanja i to debelog
будисавски свињокољ. мртве свиње свуда крв около праве се шваргле песма се ори дебеле лале играју у чакширама са бокалом на шеширу. пуне се кобасице жене са мешинама рибају цревца деца се гађају чварцима. кере лају.
а моје перверзне босанске комшије вровци милка и богдо лазукић све то саботирају сав тај војвођански дух и скрнаве тако што леже у кревету непомично док му је она својим дебелим прстом зачепила чмар.
(иначе се прича по комшилуку да га тако успављује)
после му осуши кобасицу, он њој поједе крвавицу и проџара кавурму
