Od danas štedim, da imam tako za sebe.
Jbg kad god idemo u park na pivčugu ja završavam travu pa smećari ništa ne ulete i još kupe piva količine za prosečnog osmaka. Budem u gadnom minusu, i tako konstantno, svaki put.
Za kratkorocnu stednju, najbolji nacin je da se otvori neki racun u banci, al bez kreditnih kartica, platnih kartica i ostalih kuraca. Ako ti daju neku platnu karticu da dizes sa automata, preseci je makazama izvadi cip i baci je. Kazi ne verujem u te nove tehnologije, daj mi papir.
Kad ti stigne plata, ti kazes, ok, ocu da ostavim 20% od nje u stednju svaki mesec. Odes u banku i uplatis, i toliko.
Onda prezivljavas sa ostatkom.
Prednosti su posto nije orocena stednja, pa moz da podignes pare kad hoces, ali da bi ih podigo, ne mozes bas da odes pijan na bankomat da castis drustvo, ili da platis nesto u prodavnici karticom, nego mora da radi banka preko dana, da bi uzeo pare.
Skupi se, posto te mrzi da se cimas do banke za svaku glupost. A i malo vidis - ako me mrzi da se cimam, ne vredi ni da se kupuje.
Ovde banke odmah daju mogucnost jednog racuna kojem imas pristup i jos jednog na koji mozes da uplacujes i skidas pare kad hoces, al ne mozes da skidas novac karticama. Upravo zbog ovog gorenavedenog.
Živim u kurcu, bar 40 minuta od najblize banke, izolovano!
Rupčage sam batalio, iako su tamo pića prejeftina, bude dobar minimal ili neki metal i ima droge uvek za džabaka te sad pijemo po parkovima gde nam treba bar dve crvene, od čega ja dam crvenu i onda opet nemam narednih pet dana dinara.
ne štedim. kad imam pare potrošim ih. kad ih nemam, onda ih nemam i sačekam dok ih ponovo imam. i onda ponovo potrošim.
jer malo mi je retardirana ideja da "štediš" od plate od npr. 500 evra. šta da uštediš? 10 evra mesečno? pffff... onda bolje da se ubijem, ako ću da se odričem stvari poput kafe sa drugaricama, ili malo kvalitetnije hrane... ok je da štediš ako imaš od čega, al brate ako tebi 90% od plate ode samo na račune, hranu, tekuće troškove, jel treba onih 10% da štekam ko kir janja, ili da tu bednu sumicu potrošim na nešto što mi predstavlja zadooljstvo?
Е генерално је проблем што нам много пара оде на глупости које нам заиста не требају, тј. бар већини људи. И ту не мислим на пиће, изласке или тако нешто, него генерално на баш баш баш глупости. Е ја се трудим да ту уштедим, и оно, мање више ми успева.
jer malo mi je retardirana ideja da "štediš" od plate od npr. 500 evra. šta da uštediš? 10 evra mesečno? pffff... onda bolje da se ubijem, ako ću da se odričem stvari poput kafe sa drugaricama, ili malo kvalitetnije hrane... ok je da štediš ako imaš od čega, al brate ako tebi 90% od plate ode samo na račune, hranu, tekuće troškove, jel treba onih 10% da štekam ko kir janja, ili da tu bednu sumicu potrošim na nešto što mi predstavlja zadooljstvo?
a, to takve logike moz da dodjes sa kolko god hoces visokom platom - samo daj malo vremena da se naviknes.
stvar pristupa, ne kolicine.
jbg celt, nije pristup nego realnost. dok sam radila i imala tu realno bednu, al za nas prosečnu platu od 500 evra, meni je oko 200 evra odlazilo na račune, oko 200 evra na hranu, i ostane mi oko 100. za tih sto treba da kupim i stvari koje su mi apsolutno neophodne, npr. zimske čizme, jer ne mogu u jebenim patikama po snegu, treba kupiti šampon, dezodorans i slično. par puta sam htela da štedim, pa sam se ciganisala, nigde iz kuće nisam izlazila, živela kao jebeni isposnik, i tako uspevala da uštedim svega 20 evra mesečno. i šta da radim sa tih 20 evra? da cele godine živim jadfno i bedno da bih uštedela 240 evra? vauuuu. radije ću živeti jedan dan kao čovek, nego ceo život kao miš...
slažem se da čovek uvek može da nađe stvari na koje će potrošiti pare, i da nađe izgovor kako mu baš to treba, ali drastična je razlika kada treba da živiš bedno da bi uštedeo bednu crkavicu, i kada treba da živiš umereno da bi uštedeo za npr. prosečno letovanje. drastična razlika....
edit: ili, zamisli ako neko ima platu 300 evra, a iznajmljuje gajbu, gde taj da nađe računicu da uštedi neki novac kojim će moći nešto normalno da kupi?
jbg celt, nije pristup nego realnost. dok sam radila i imala tu realno bednu, al za nas prosečnu platu od 5000 franaka, meni je oko 2000 franaka odlazilo na račune, oko 2000 franaka na hranu, i ostane mi oko 1000. za tih sto treba da kupim i stvari koje su mi apsolutno neophodne, npr. zimske čizme, jer ne mogu u jebenim patikama po snegu, treba kupiti šampon, dezodorans i slično. par puta sam htela da štedim, pa sam se ciganisala, nigde iz kuće nisam izlazila, živela kao jebeni isposnik, i tako uspevala da uštedim svega 200 franaka mesečno. i šta da radim sa tih 200 franaka? da cele godine živim jadfno i bedno da bih uštedela 2400 franaka? vauuuu. radije ću živeti jedan dan kao čovek, nego ceo život kao miš...
ovo bi bio potpuno opravdan post na bilo kom svajcarskom forumu :)
(razumes me valjda)
ono sto hocu da kazem, za stednju potrebno jebeno strpljenje, vise od bilo cega drugog.
EDIT: i umerenost, da ne postanes kir janja sto kazes :)
ovo bi bio potpuno opravdan post na bilo kom svajcarskom forumu :)
(razumes me valjda)
ma totalno, znam iz svog iskustva. kad sam živela u dubaiju, nikad nisam imala dovoljno novca za sve cipele koje sam htela da kupim! :P zato i kažem, da kod nas ne postoji REALNA mogućnost, nije stvar toga da sam nesposobna da uštedim, nego nemam od čega... i evo, sad sam u situaciji da nemam posao od avgusta, keva i ja živimo od njene penzije od 250 evra, a računi su kao što rekoh oko 200, pa ti vidi šta nas dve možemo da uštedimo... :)
Mora se, neće se pribor za jelo od slonokosti sam kupiti, a bogomi ni kovana ograda za balkone na gostinjskoj kući lolo
Ja bih svoj način štednje opisao kao selektivna potrošnja. Gledam da na neke glupe stvari trošim minimalno para, a za opet druge stvari gde mi je kvalitet presudan ne žalim. Dakle da se plati funkcionalnost na prvom mestu, a ne bren(a)d. Banalan primer: Tipa, kad kupujem peglu, brate tu cena varira od desetak evra do par stotina. Ali jebemga, od pegle ne tražim da ima digitalni časovnik, dual SIM karticu, lasersko raspirivanje pare, kao ni blutut - njena joj je funkcija da pegla, klot, tačka. Ista logika je i za gaće, čarape, odeću za po kući, i kuhunjsko-kućevne džidžabidže i masu drugih stvari. Tu ljudi većinom pucaju pare za marku, ne za ono što je proizvod primarno namenjen da radi. Sa druge strane, za laptop, jakne, kaput, obuću, košulje i majice kvalitet stavljam na prvo mesto, pa onda pokušam da kupim nešto jeftino. Šta god da kupujem, nastojim da lovim sniženja. Zadrigli kapital'sti, nećete me jebat'!
Nikad ne bih štedeo (ukoliko me život ne primora) na piće, kahfu i večeru da drugarima i porodicom s vremena na vreme, tu se većinom prvi mašam za novčanik. Ako ćeš na svemu štedeti koji je smis'o života, što reče Hegel jednoč ispred zadruge. Nemam visoko mišljenje o ljudima koji su previše škrti da počaste u društvu. I dan danas se sećam sutuacije sa jednim jevrejom (nije jevrej, al' se tako kaže he he) koji me zvao na kafu u uber urban novosadski kafić. Kad je došlo vreme da se plati, izvadio po šaku kovanica po pet-deset dinara i platio samo za sebe. Eno ga sad našao neku sponzorušu kojoj plaća letovanja po kojekakvim destinacijama jebla ga ona lolo Prc.
Тако некако. И још једно, за неке ствари ми је просто дебилно да дам те паре које продавац/услогодавац тражи. Остао ми је упечатљив пример футроле за мобилАн. Изречени износ је био 800 рсд. Ок, разумем ја њих, али да л' ми здрав разум дозвољава да за два парчета тканине (или другог материјала) која су зашивена један за други дам 800 динара? Мало ми је глупо. Да имам неки фенси телефон па и ајде, него оно, обичан фон који задовољава моје потребе.
Или рецимо лустер... 3 до 10 хиљада... Узео сам и сам сам га направио, за 600 динара и то, оно, нисам штедео на компонентама.
Ša znam.. Ja sam čovek koji nikad ne potroši sve do kraja, već uvek sačuvam za svaki slučaj. Tako se sećam da sam u osnovnoj od užine baš dosta uštedeo, a jeo sam kifle i jogurt što me je baš zasitilo. Par godina sam tako od užine, rođendana, Božića, Nove godine, kusura iz prodavnice i svih praznika baš dosta uštedeo, čak otprilike preko 1000 evra. E onda, kad je nastupila kriza, polako se sve to rasparčalo, nešto ćaletu na gorivo, nešto za tikete itd..
Od mog ortaka deda je čovek kome se divim. On ode sa 20 dinara na buvljak i kupi dve brave. Dođe kući, popravi ih, ofarba i namesti ko nove. Ima puno caka koje zna. Npr. zvao je majstore da mu krov podignu u decembru kad je bio sneg i onda majstori odugovlačili zbog hladnoće a to je i hteo pa im je spustio cenu za nekih 50-100 evra. Isto tako, Na tavanu je napravio stan, a ne plaća porez na njega kao sprat itd. Umesto armature uzimao gvožđe sa ulice, od dušeka itd.
Od mog ortaka deda je čovek kome se divim. On ode sa 20 dinara na buvljak i kupi dve brave. Dođe kući, popravi ih, ofarba i namesti ko nove. Ima puno caka koje zna. Npr. zvao je majstore da mu krov podignu u decembru kad je bio sneg i onda majstori odugovlačili zbog hladnoće a to je i hteo pa im je spustio cenu za nekih 50-100 evra. Isto tako, Na tavanu je napravio stan, a ne plaća porez na njega kao sprat itd. Umesto armature uzimao gvožđe sa ulice, od dušeka itd.
ako nekad otvorim bilo kakav posao, tvrdo cu da platim ovako nekog coveka da mi vodi finansije i logistiku :)
Mene jedna stvar odlično služi kad je štekanje u pitanju, a to je šverc u busu. Učim u drugom gradu pa je karta u oba pravca 400 kinti dnevno, a od nas koji putujemo, a ima nas 10ak, niko ne plaća, vozači i ne gledaju mesečne i te kurce. + ako mi ostane nešto od troška za školu, ja na kraju nedelje imam minimum 2500 bez ikakve preterane štednje i odricanja, kad dodam ono što mi daju za grad i tako to, ubodem neku kintu i ja i vrlo brzo mogu skupiti za nešto, samo kad oću. Inače obično to subotom u gradu spičkam sve.
+1
Bila reportaža u novinama, kako da preživite sa 200 din. dan. Odeš ujutru probaš malo sira malo kajmaka malo rakije na pijacu, ništa ti se ne sviđa, ideš dalje, kupiš hleb, paštetu, i novine (naravno te koje su pravile reportažu) i ostane ti 100 kinti, za večeru uzmeš raskošno 2 pletenice klinac palac, i odeš da popiješ vode na gradskoj česmi. Ne znam što mi to ostalo u sećanju, ali čisto ciganisanje, pojedem ja kod seljaka pola kg sira i kajmaka, i cugnem rakiju, ima da me umlati ko vola ako ne platim. A i ja bih mlatio drugog, da tako zarađujem na pijaci. Pravi te neko majmunom.
Od danas štedim, da imam tako za sebe.
Jbg kad god idemo u park na pivčugu ja završavam travu pa smećari ništa ne ulete i još kupe piva količine za prosečnog osmaka. Budem u gadnom minusu, i tako konstantno, svaki put.
I SAD RECIMO NEMAM ZA TIKET!
Za kratkorocnu stednju, najbolji nacin je da se otvori neki racun u banci, al bez kreditnih kartica, platnih kartica i ostalih kuraca. Ako ti daju neku platnu karticu da dizes sa automata, preseci je makazama izvadi cip i baci je. Kazi ne verujem u te nove tehnologije, daj mi papir.
Kad ti stigne plata, ti kazes, ok, ocu da ostavim 20% od nje u stednju svaki mesec. Odes u banku i uplatis, i toliko.
Onda prezivljavas sa ostatkom.
Prednosti su posto nije orocena stednja, pa moz da podignes pare kad hoces, ali da bi ih podigo, ne mozes bas da odes pijan na bankomat da castis drustvo, ili da platis nesto u prodavnici karticom, nego mora da radi banka preko dana, da bi uzeo pare.
Skupi se, posto te mrzi da se cimas do banke za svaku glupost. A i malo vidis - ako me mrzi da se cimam, ne vredi ni da se kupuje.
Ovde banke odmah daju mogucnost jednog racuna kojem imas pristup i jos jednog na koji mozes da uplacujes i skidas pare kad hoces, al ne mozes da skidas novac karticama. Upravo zbog ovog gorenavedenog.
Živim u kurcu, bar 40 minuta od najblize banke, izolovano!
Rupčage sam batalio, iako su tamo pića prejeftina, bude dobar minimal ili neki metal i ima droge uvek za džabaka te sad pijemo po parkovima gde nam treba bar dve crvene, od čega ja dam crvenu i onda opet nemam narednih pet dana dinara.
Sad ću ja lepo, malo po malo sa strane
ne štedim. kad imam pare potrošim ih. kad ih nemam, onda ih nemam i sačekam dok ih ponovo imam. i onda ponovo potrošim.
jer malo mi je retardirana ideja da "štediš" od plate od npr. 500 evra. šta da uštediš? 10 evra mesečno? pffff... onda bolje da se ubijem, ako ću da se odričem stvari poput kafe sa drugaricama, ili malo kvalitetnije hrane... ok je da štediš ako imaš od čega, al brate ako tebi 90% od plate ode samo na račune, hranu, tekuće troškove, jel treba onih 10% da štekam ko kir janja, ili da tu bednu sumicu potrošim na nešto što mi predstavlja zadooljstvo?
Е генерално је проблем што нам много пара оде на глупости које нам заиста не требају, тј. бар већини људи. И ту не мислим на пиће, изласке или тако нешто, него генерално на баш баш баш глупости. Е ја се трудим да ту уштедим, и оно, мање више ми успева.
a, to takve logike moz da dodjes sa kolko god hoces visokom platom - samo daj malo vremena da se naviknes.
stvar pristupa, ne kolicine.
jbg celt, nije pristup nego realnost. dok sam radila i imala tu realno bednu, al za nas prosečnu platu od 500 evra, meni je oko 200 evra odlazilo na račune, oko 200 evra na hranu, i ostane mi oko 100. za tih sto treba da kupim i stvari koje su mi apsolutno neophodne, npr. zimske čizme, jer ne mogu u jebenim patikama po snegu, treba kupiti šampon, dezodorans i slično. par puta sam htela da štedim, pa sam se ciganisala, nigde iz kuće nisam izlazila, živela kao jebeni isposnik, i tako uspevala da uštedim svega 20 evra mesečno. i šta da radim sa tih 20 evra? da cele godine živim jadfno i bedno da bih uštedela 240 evra? vauuuu. radije ću živeti jedan dan kao čovek, nego ceo život kao miš...
slažem se da čovek uvek može da nađe stvari na koje će potrošiti pare, i da nađe izgovor kako mu baš to treba, ali drastična je razlika kada treba da živiš bedno da bi uštedeo bednu crkavicu, i kada treba da živiš umereno da bi uštedeo za npr. prosečno letovanje. drastična razlika....
edit: ili, zamisli ako neko ima platu 300 evra, a iznajmljuje gajbu, gde taj da nađe računicu da uštedi neki novac kojim će moći nešto normalno da kupi?
ovo bi bio potpuno opravdan post na bilo kom svajcarskom forumu :)
(razumes me valjda)
ono sto hocu da kazem, za stednju potrebno jebeno strpljenje, vise od bilo cega drugog.
EDIT: i umerenost, da ne postanes kir janja sto kazes :)
Ja štedim tako što kupim galarda umjesto aventadora. Jbg, jer sam tako u mogućnosti.
(razumes me valjda)
ma totalno, znam iz svog iskustva. kad sam živela u dubaiju, nikad nisam imala dovoljno novca za sve cipele koje sam htela da kupim! :P zato i kažem, da kod nas ne postoji REALNA mogućnost, nije stvar toga da sam nesposobna da uštedim, nego nemam od čega... i evo, sad sam u situaciji da nemam posao od avgusta, keva i ja živimo od njene penzije od 250 evra, a računi su kao što rekoh oko 200, pa ti vidi šta nas dve možemo da uštedimo... :)
Ja štedim za aventadora, evo čak sam sad prodao Skočimišu galarda, ne treba mi još mnogo...kupim ga za sledeći vikend!
Mora se, neće se pribor za jelo od slonokosti sam kupiti, a bogomi ni kovana ograda za balkone na gostinjskoj kući lolo
Ja bih svoj način štednje opisao kao selektivna potrošnja. Gledam da na neke glupe stvari trošim minimalno para, a za opet druge stvari gde mi je kvalitet presudan ne žalim. Dakle da se plati funkcionalnost na prvom mestu, a ne bren(a)d. Banalan primer: Tipa, kad kupujem peglu, brate tu cena varira od desetak evra do par stotina. Ali jebemga, od pegle ne tražim da ima digitalni časovnik, dual SIM karticu, lasersko raspirivanje pare, kao ni blutut - njena joj je funkcija da pegla, klot, tačka. Ista logika je i za gaće, čarape, odeću za po kući, i kuhunjsko-kućevne džidžabidže i masu drugih stvari. Tu ljudi većinom pucaju pare za marku, ne za ono što je proizvod primarno namenjen da radi. Sa druge strane, za laptop, jakne, kaput, obuću, košulje i majice kvalitet stavljam na prvo mesto, pa onda pokušam da kupim nešto jeftino. Šta god da kupujem, nastojim da lovim sniženja. Zadrigli kapital'sti, nećete me jebat'!
Nikad ne bih štedeo (ukoliko me život ne primora) na piće, kahfu i večeru da drugarima i porodicom s vremena na vreme, tu se većinom prvi mašam za novčanik. Ako ćeš na svemu štedeti koji je smis'o života, što reče Hegel jednoč ispred zadruge. Nemam visoko mišljenje o ljudima koji su previše škrti da počaste u društvu. I dan danas se sećam sutuacije sa jednim jevrejom (nije jevrej, al' se tako kaže he he) koji me zvao na kafu u uber urban novosadski kafić. Kad je došlo vreme da se plati, izvadio po šaku kovanica po pet-deset dinara i platio samo za sebe. Eno ga sad našao neku sponzorušu kojoj plaća letovanja po kojekakvim destinacijama jebla ga ona lolo Prc.
Тако некако. И још једно, за неке ствари ми је просто дебилно да дам те паре које продавац/услогодавац тражи. Остао ми је упечатљив пример футроле за мобилАн. Изречени износ је био 800 рсд. Ок, разумем ја њих, али да л' ми здрав разум дозвољава да за два парчета тканине (или другог материјала) која су зашивена један за други дам 800 динара? Мало ми је глупо. Да имам неки фенси телефон па и ајде, него оно, обичан фон који задовољава моје потребе.
Или рецимо лустер... 3 до 10 хиљада... Узео сам и сам сам га направио, за 600 динара и то, оно, нисам штедео на компонентама.
Štekam xexe.
http://www.index.hr/images2/cigarete2-230410MarioPusic.jpg
Ša znam.. Ja sam čovek koji nikad ne potroši sve do kraja, već uvek sačuvam za svaki slučaj. Tako se sećam da sam u osnovnoj od užine baš dosta uštedeo, a jeo sam kifle i jogurt što me je baš zasitilo. Par godina sam tako od užine, rođendana, Božića, Nove godine, kusura iz prodavnice i svih praznika baš dosta uštedeo, čak otprilike preko 1000 evra. E onda, kad je nastupila kriza, polako se sve to rasparčalo, nešto ćaletu na gorivo, nešto za tikete itd..
Od mog ortaka deda je čovek kome se divim. On ode sa 20 dinara na buvljak i kupi dve brave. Dođe kući, popravi ih, ofarba i namesti ko nove. Ima puno caka koje zna. Npr. zvao je majstore da mu krov podignu u decembru kad je bio sneg i onda majstori odugovlačili zbog hladnoće a to je i hteo pa im je spustio cenu za nekih 50-100 evra. Isto tako, Na tavanu je napravio stan, a ne plaća porez na njega kao sprat itd. Umesto armature uzimao gvožđe sa ulice, od dušeka itd.
I da.. Nit pušim, nit se drogiram, jedino što ponekad popijem ali ne preterano...I tu se dosta uštedi
ako nekad otvorim bilo kakav posao, tvrdo cu da platim ovako nekog coveka da mi vodi finansije i logistiku :)
bez osecanja, tvrda korist samo.
To je već ciganisanje.
Mene jedna stvar odlično služi kad je štekanje u pitanju, a to je šverc u busu. Učim u drugom gradu pa je karta u oba pravca 400 kinti dnevno, a od nas koji putujemo, a ima nas 10ak, niko ne plaća, vozači i ne gledaju mesečne i te kurce. + ako mi ostane nešto od troška za školu, ja na kraju nedelje imam minimum 2500 bez ikakve preterane štednje i odricanja, kad dodam ono što mi daju za grad i tako to, ubodem neku kintu i ja i vrlo brzo mogu skupiti za nešto, samo kad oću. Inače obično to subotom u gradu spičkam sve.
+1
Bila reportaža u novinama, kako da preživite sa 200 din. dan. Odeš ujutru probaš malo sira malo kajmaka malo rakije na pijacu, ništa ti se ne sviđa, ideš dalje, kupiš hleb, paštetu, i novine (naravno te koje su pravile reportažu) i ostane ti 100 kinti, za večeru uzmeš raskošno 2 pletenice klinac palac, i odeš da popiješ vode na gradskoj česmi. Ne znam što mi to ostalo u sećanju, ali čisto ciganisanje, pojedem ja kod seljaka pola kg sira i kajmaka, i cugnem rakiju, ima da me umlati ko vola ako ne platim. A i ja bih mlatio drugog, da tako zarađujem na pijaci. Pravi te neko majmunom.