Ваш жешћи трип
Rekli o sajtu
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Ovo je prva tema sa 5+ strana da sam pročitao svaki post od A do Š. Plačem!
Imao sam 15 godina. Bila nedelja, pa spavao malo duže, jer sam legao kasno noć ranije. I sad, ovi moji svi kući, ja spavam i sanjam da mi keva umrla. Kao sanjam da se prisjećam šta je sve radila, totalno realno bilo. Kad sam se probudio, onako sanjiv, nisam svatio da sam sanjao, počeo sam da plačem, lio suze četvorostruke, i odma otrčao u dnevnu đe su ovi ladno gledali TV, a ja ko lud potrčao, sjeo joj u krilo i plakao još 2-3 minuta dok se nisam dovoljno rasanio. Posle kad sam ispričao, njoj bilo žao, a tata i sestra mi nisu mogli da dođu do daha od smijanja. I dan danas mi pomenu to, lol.
Inače, imam često de-žavu, uglavnom se tripujem da sam već sanjao ono što se dešava. Niđe veze. A volim taj osjećaj.
Imam brata od tetke koji studira u Beogradu i kad dodje ovde nas dvojica smo kao pupcanom vrpcom vezani. Sedimo jedne veceri u pivnici i padne nam na pamet da varimo. Zovnemo ortaka i odemo. Iscurili mi i mene momentalno opali neki trip (citaj paranoja strasna) da moram da idem da se setam.Sve pocelo da me plasi.Krenemo mi.Setali se dva i po sata,brat se smori i resi da ide kuci. Ja ostao sam,ali moram da se vratim u centar po auto. Idem ulicom i sve me plasi, idem ubrzano, a jos imam trip da sam se usrao, sve mi kao nesto mokro oko bulje. Stizem u centar, 3 i nesto ujutru. Ima jedan klosar u centru koga svi znaju u neretko mu daju neki dinar kad trazi. idem ka autu i trudim se da me niko ne vidi (valjda da me ne provale da sam navaren,Bog ce ga znati zasto) i prilazi mi taj lik i pita me: ,, Nidzo, imas 100 dinara? " . Ja u tom momentu dreknem: ,,Nemam,stekam pare za Exit!" i to kao majmuncina glasno i krenem da trcim ka kolima,a do kuce sam vozio 30 na sat. Zasto sam tad toliko isparanoisao ne znam,ali ne bih voleo da se ikad ponovi.
vracam se napusen oko 23h kuci, idem kroz neku ulicu gde sve ludaci zive i slusam ovo na sluske http://www.youtube.com/watch?v=-0EYQ9b1slo
i brate toliko sam se jebeno usrao pocetka pesme da sam pomislio da je neko iza mene pa sam poceo da bezim
EDIT:
trip. 2
jaoo ovde sam se tako usrao.
sedimo mi u dvoristu skole, varimo, pijemo, i tako, a ja celo vece paranoisem da cu da naletim na matorog. Stize meni poruka na telefon od sestre ''sta je sa tatom?'', koji inace ne zna da varim, odjedom staju neka kola ispred skolskog, ono farovi svetle kao svetlo plava boja bas ko na kolima matorog, izlazi lik iz kola i krece da ulazi u skolsko, i lik brate šeta ko moj ćale, malo naginje na levu nogu jer mu je kraća za pola cm, valjda,i lik još uvek ide prema nama, ja se ukenjao ko prvi put u yabavistu da prethodno nisi išao u obdaništ, vikenem eno mi ga cale ee i počnem da bežim ka drugom ulazu u školsko sa sve pesmom vudu pipl, i tako stignem do 3eg ulaza u školu u punom šprintu kad stiže od ćaleta poruka. ASAM SE USRO LOLOLO. Pitao me gde sam ključ ostavio. i bog zna ko je onaj ludak bio
ja sam jednom isla nocu navarena kroz ove nbg blokove, da li je bio sedamdeseti... i pedeset puta prolazim kraj iste zgrade, ne mogu da izadjem, sednem i popijem pivo ispred piljare, slosi mi se, zazmurim, otvorim oci, ja u cetres petom... a u picku materinu. jedva se vratila na cerak
Smicalice jebote :D
Sanjam ja nesto, i budim se ustajem ,idem u wc, perem ruke, kad ono prc, budim se ponovo , al ovaj put bilo stvarno. Mislio sam da to ima samo u filmovima.
Nekoliko noci otprilike u isto vrijeme cujem iz sobe kako skripi komoda na kojoj je TV. Ne bas da skripi, nego se vjerovatno cuje zbog pritiska televizora. I svaku noc zaboravim da vidim u koliko sati skripi, ali mi se cini da je oko 12 i po. Onda kada taman udjem u krevet. I cini mi se da se nikad ne cuje osim tada, taj jedan put u toku dana. Mozda je tisina, pa se jedino tada cuje.
vesnam, ako ti treba neko da te štiti, greje i odagna sve tvoje strahove računaj na mene.
U zdravom telu, zdrav nacionalizam.
http://www.blic.rs/data/images/2013-10-30/394703_vozdovac-1_f.jpg?ver=1383127662
Dabe koji kuvac ? Ajde sad iskupi se napiši kaj si tripovo
Ja tripovala da ce sad Milos Obilic da nas uci kako da dizemo tegove, a Toplica Milan macevanje.
У мензи у дому Карабурма радиле су, пре 2 године, близнакиње. Стално сам јео тамо, али их никада нисам видео обе у исто време, мислио сам да је то једна иста девојка. Једном ја остављам послужавник, и гледам кроз онај отвор тамо позади стоји једна од њих и пере тањире. Одједном излази она друга и даје ми жетон. Ја оно, кој курац јеботе, шта се дешава, требало ми 10 секунди да скапирам да су близнакиње.
Haha, džamper radi u menzi :D
Otvorim forum na vukajliji i pročitam medju poslednjim temama "pšenično ćoše", kontam hlebovi neki, peciva i pičke materine.. pročitam malo bolje kad ono pesničko ćoše.
Биће их познаје.
Period kad su se tek pojavili plazma televizori.
Mi klinci, negde srednja škola, bili kod drugarice na rođendanu. E, sad. Pošto ona živi na suprotnom kraju grada, krenuli da neke drugarice ispratimo na poslednji bus i usput da kupimo cigare, pošto nema ni jedna trafika u blizini koja radi posle 00, već samo ta na okrenici, kurac-palac i da se vratimo kod nje da prespavamo.
Njoj tu ostali dečko, njegov burazer i njegova devojka, ortak i ja. Naravno, nas šibnu u dnevnu sobu, oni po ostalim i sve u full-u.
Televizor, onako šmekerski okačen na zidu, tik uz prozor. Malo blenuli u TV, divili se čudu tehnologije i u međuvremenu zaspali. Pošto smo spavali na ugaonoj garnituri, meni su oči bile u tom položaju da mi je ona lampica kad se ugasi TV bila pravo ispred očiju. Probudim se ja negde u noći, pogledam, "snajper" nišani u nas, ja pretrnuo. Gledam, ma pravo laser u nas nišani. Jebote, šta ću sad? Preturim se ja sa kreveta direkt na pod, odma' kod nekog jako nadrkanog stočića. Reko' "Kul, super zaklon, veliki sto, ne vidi me.". Dopužem do ortaka, stavim mu ruku na grudi, probudim ga. Reko' "Baki, ne diži se. Nišani nas snajper!". On zanemeo. "Brate, šta ćemo sad? Je l' nišani baš u mene?". Tu se ja već rasanim i vidim kako svetli lampica od jebenog televizora, počnem da se smejem i ispričam mu šta sam istripovao. On me zavali pesnicom u rame, najebe mi se majke i ustane da zapali cigaru. I dan danas se krivimo na tu priču.
Ono Pujino "JTŽM" sam čitao kao "Ja tužim" neko vreme...predugo mi je trebalo da provalim za šta je to u stvari skraćenica...
Peri to nije trip to je glupost. Pišite pišite još malo pa nestalo
Jebotesumpor, sanjao sam pre nekog vremena da padam, samo što sam dočekao da tresnem od zemlju, ustao, otresao prašinu sa sebe i nastavio da sanjam kao da ništa nije bilo.
Гори сијено неко као такав мирис осјетим.
Долазим у школу очи ми се затварају, душа ми у образима. Причам са собом, први знаци шизофреније. Треба да одговарам српски тај час. Покушавам да се концетришем на то како да питам професорку да ме не пита. "Професорка, могу да одговарам за следећи час, стварно нисам стигао да научим". Глас ми није мутиро ко да сам појео балон пун хелијума. Ћутим. Осјећај као да полијећем. Нешто ме спушта и притиска на земљу. Трипујем се да професорка прича са мном. Ћутим, гледам у њу и климам главом. Лош трип. Нисам свјестан да ли сам је уопште питао да не одговарам. Живот ми пролази пред очима. Јазавичар свира виолину. Врата перцепције. Узимам ментол да ме прође мирис сијена. У глави трипујем како ми се језик топи. Видим неке скијаше. Није ни дан ни ноћ. Нешто између. Слалом. Нема оних штапића. Спуст ваљда. Сијалице око стазе. Романтика. Десет минута траје све то.
Каква је роба питам се?