Ovo se skoro desilo. Imao ja razredni čas, rano ujutru. I pošto je pravilo da mora da se ide na svaki razredni čas, jer se u suprotnom dobija neopravdani ja sam morao da idem. Ali pre nego što sam pošao, ja se zajebem i pojeden neko pecivo što je ostalo od sinoć i sve to zalijem jogurtom. I idem ja tako polako i sve dobro, i na 50ak metara od škole mene preseče nešto u stomaku, hteo sam odmah u cugu sve da pustim u gaće, jedva sam se izdržao. Do kuće ne bih mogao da izdržim, jer živi daleko i jedina opcija je bila da serem u školi. Ja lepo odem ko gospodim čovek iserem se lepo, imao neke maramice obrišem se i pošto sam se duže zadržao ja potpuno zaboravio na prečas, i ulazim pred kraj časa i razredna me upisuje i tako sam ja dobio najgluplji neopravdani do sada.
Takodje mi se desilo pre neko jutro da celu rolnu tolet papira zakačim i ubacim u wc šolju punu govana, nego na svu sreću imao još rolni u rezervi pa se sve dobro završilo.
edit: Pacov je postavio najbolji post u zadnjih nekoliko meseci, definitivno. Bravo +1221
Ja se sećam kad sam bio u predškolskom, i ukenjam se, niko nije ni provalio. Kad sam došao kući vidi otac i stavi me u kadu, i krene da istresa i sve se stvrdnulo već i leti po kadi a on peva: '' Zvončići, zvončići...''
Naravno, rispekt za pacova.
хахахахаха ова пацовова прича киииида!!!!11 ТО СЕ ТРАЖИ БРЕ
Ја био једном тако код ортака, купио човек вајдскрин неки са дијагоналом да се усереш, па да пустимо нинџа асасина на блу реј дуживамо. Завршио се филм и ја кренем кући, близу ми кућа кад се мени прикења онако зверски, мислим, кад стигнем кући исраћу павијана. Сигуран у себе корачам, има неких 400 метара до куће, и није нешто далеко. Е сада, како то бива обично у селендри коју бог заборавио, недеља поподне и сељаци седе на клупама пред кућама и причају. А обично се сви познајемо и онда мора човек да се сваком јави са Добардан да неби после причали ћалету па ћале да смара. Кења се мени и на пола пута ме лик заустави да пита нешто за ћалета. ај се сморио, слушам о томе како је он са ћалетом био на ратиште деведесет и прве и није га дуго видео, има једно недељу-две, и тако да ја осетим да ћу да се укењам. НЕ знам како осетим, тако неки филинг прође кроз мене, ознојим се. Кренем, станем. Јбт, око 20 пари очију ме тренутно гледа. ма ко га јебе, ово је озбиљна ствар. Потрчим и зајебем се ту. Е сада да је неко друго време ја бих смирио ситуацију. Сео бих на неку клупу, искулирао бих мало и наставио до куће лаганица. 200 метара трчања, ни у средњој нисам толико трчао, улећем унутра, купатило слободно, већ осећам да ми говно у гаћама, паника, ЈЕБОТЕ ИМАМ 20 ГОДИНА а ћу да се укењам. Шта после, кад будем ћале, да кажем детету од 3 године кад га грдим што се укењало? И таман на време!!! Скинем се, седнем на ону шољу и пустим га са олакшањем и схватим да сам сео на спуштен заклопац од шоље. На моју срећу говно било тврдо па се нисам измазао сав, али сам после морао да се туширам и осећао сам се ко муслиман док сам стругао говно са даске и са буље.
Пацове, ако смех стварно продужава живот ти си ми продужио живот 10 година. Елем, да испричам и ја, ошо ја на плажу сортаком, задњи дан на морету па ај као да се окупамо још једаред. окупали се ми, кренули у камп, једно 2 км далек. Буљарице, јебига. И присере се мени, куд ћу, немам где. и морам у камп, журећи. на пола пута су ми очи испадале, дупе нисам мого стегнем. зовем преко мобилног ове што су у кампу да спремају што више тоалет папира, све што нађу у кампу, кој ће им курац кад одлазимо за који сат. то је био најдужи пут у мом животу, чини ми се да ми је брже прошао пут од Буљарица до Јагодине. Кацам стиго у камп истоварио сам се ко нечовек, дваес минута сам брисо буљу.
Ha ha, Džonovane, hvala ti na ovom edukativnom linku!!!!
Ne znam koliko vam je poznato, ali WC šolja ima specifičan zvuk kada se razbije. Osim toga je jako opasna. Pošto keramički delovi postanu jedna velika oštrica poput giljotine. Zato ja izvršim vizuelni pregled sernika, pre nego što spustim dupe na dasku.
Bejah ja osnovniškolac, kada se desio taj incident. Ta devojčica se zvala Olivera i bila je lepa. WC u školama je bio prljav preko svake mere, a devojčice su imale običaj da čučnu na obod od WC šolje. E jedne prilike Olivera je čučnula i ispod nje se raspala WC šolja uz specifičan zvuk. Na svu sreću Olivera se dobro dočekala, pa se nije povredila u incidentu. Kasnije je zahvaljujući kreativnim drugaricama pazarila nadimak Olja-wc-šolja.
Jedno desetak godina kasnije sam čuo od bolničara da je u Vrbasu pukla WC šolja ispod lika. Ovako. Lik je imao 120 kg i popeo se i čučnuo na WC šolju. WC šolja je pikla ostavivši levak pštar poput skalpera. Nesretni lik je svom silinom seo na to i isekao se na dva dela. Da priča bude bizarnija, ostao je živ. I dok su ga vozili u bolnicu, ponavljao je: "Hoću li ostati živ?" I tako dok nije stigao do hirurga. Hirurg ga je gledao minut, dva i posle toga je pazario Darvinovu nagradu.
Naravoučenije, nemojte se peti na napuknute WC šolje.
http://www.youtube.com/watch?v=8Qt95KUOX_8
Stavio sam to u neku defku, sada ne mogu da se setim koju.
Nadimak koji je drugar dugo nosio na svojim plećima je Vucigovnarević. Zašto?
Zato što smo se naduvali kao konji i on nam ladno ispričao da kada je bio klinac, otišao je sa školom na more. Ušli svi u vodu i njemu se prikenja. On šta će, brzo se iskenja u vodi, kad ono isplivalo gore. Uplašio se da će svi da vide i on uzme govno i povuče ga dole u vodu. Kada je izronio on izronilo opet i govno. Tu je već skapirao da mora nekako da ga prihefta za dno, pa ga je opet povukao u vodu, zaronio do nekog kamena, i razmazao govno po njemu.
Bolje da nam nije pričao. Ja ga i dan-danas tako zovem.
Moram još jedan.
Malo je poznato, ali kvasac, ovaj običan "za leba", gljiva čudnovata, reagju sa govnima. Jedan kilogram svežeg ili suvog kvasca može da uveća sadržinu septičke jame od 20 kubika i do 8 puta. To puno govana mladi moji prijatelji. Nisam siguran da li se ista reakcija može postići sa TOITOI kabinom. Uglavnom ovaj eksperiment ne treba pokušavati kod kuće, da ne bi bilo "Kad ja pogledo... Bašta puna vode!"
http://www.youtube.com/watch?v=63MHwyhzpnM
каже као иду двије бабе каже трећа у фазону као десте пошле као каже средња не сери да смо прошле као
Vracamo se ortak, ortakinja i ja sa Birfesta, i resimo on i ja da ortakinju otpratimo kuci (na Dorcol) pa da mi lagano odemo svojim kucama. I krenemo tako mi, prelazimo Brankov most, a meni se prikenja. Kuku, duz keja do Dorcola jedno sat vremena onakvi treba da idemo. Al, ajde, mislim se, izdrzacu. Nismo presli ni 200m posle mosta, kad ovo dvoje sedose na klupu grom ih sprzio! I gledaju reku! Stomak pocinje da me otkida. Sednam ja na klupu u fetus polozaju i molim ih da krenemo jer sam se satro smrz'o. Mislim, jesam se i smrz'o, ali to sam mogao da izdrzim.Posel 10 minuta krenemo, i do Sonetove kule prduckam pomalo na svakih dvadesetak koraka. Kad tamo... Stisne me stomak, otvori se cmar, zabole, govno vis enije cvrsto, oce da iscuri! Boktemazo, jedva prezivim... Vise se ne sme prduckati. Pitam ja ortakinju da li bi bio problem ako kenjam kod nje, jer sada ne mogu ni napolju da kenjam, a do kuce necu stici. Kaze ona ok. Stignemo mi na 500 metara od njene gajbe, ja i dalje cutim, koncentrisem se na stomak. Kontrakcije sve cesce, sunce ti jebem, ima da se porodim! Stizemo pred ulaz u zgradu, stomak stiska mene, ja stiskam cmar, osecam kapljica je pobegla, sutra bice neki tarzancic. Ulazim kod nje u stan i ulazim u prvi vece (odmah u dnevnoj sobi, u kojoj su ovo dvoje ostali) Sva sreca pa je solja bila kao pripremljana za mene. Svucem sve sa sebe i dok sam sedao KRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRRK KR RR R R R RK! Prdim pola sata i prskam proliv po solji ko prskalica na Old Trafordu! Pola sata tako, i onda... stane. Ali stomak i dalje boli, krenem da se klatim napred nazad i u jednom trenutku kada sam se nasao nagnut napred izlete brabonjak ko metak. I to je bilo to. Popizdeo sam bio! SVA TA MUKA ZBOG JEDNOG BRABONJKA! Izlazim iz vecea a njih nema u dnevnoj sobi. Oden do njene sobe a ovaj vezan lizisama iza ledja i pogleda me kao da je to normalno za njega i kaze: "Brate, mnogo si glasno prdeo, morali smo ovde da dodjemo..."
Sat i po kasnije, ista situacija kada sam stigao kuci. Pola sata mucenja zbog jos jednog brabonjka...
Aa so vezan lisicama?
Ortakinja ga vezala cito da mu pokaze sta ima u svojoj fioci. xD
A je l' jebo bar?
Jok, nisu oni 'into each other'...
Jebiga onda!
Pacove, brate ulepšo si mi narednih tri dana, u skorije vreme ne pamtim da sam se ovako lepo smejao.