Izbjeglice
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
čače, svi vi koji ste izbegli iz hrvatske ili bosne u ono vreme, ste najgore i prošli. i sam si reko da ste tek pre par godina skrpili pare sa SOPSTVENI stan, a do tada ste živeli ko podstanari, kolko sesećam priče.
ovi 'izbegli' sa kosova (one koje znam) su u roku od godinu-dve nabacili fine poslove,napravili full-on višespratnice i vozikali se taze izašlim golf peticama s KM tablicama.
opštinska vlast kod mene, pa i država srbija vazda je favorizovala 'prognane' s kosova. ubedljivo najveće glasačko PALMINO telo su upravo doseljeni kosovari ovde
http://vukajlija.com/reakcije/109678
Ma Kosovari su govna, zaštićeni ko beli medvedi, imaju plate super, nisu ništa plaćali, sve pare skoro štekali, primali razne pomoći, i onda sa svim tim povlasticama dođu, sagrade kuće, uvale se u poslove i još seru.
Druga je priča za Krajišnike i Bosance, oni su došli, radili ko stoka i sagradili kuće. Retko ko je imao para od prodatih kuća i imanja, jer su stvarno proterani i zapaljeno im je sve. Na Kosovu nije bilo Albanske/Šiptarske vojske koja je išla i redom palila i proterivala kao što je bilo u Krajini. Zato su imali šanse da se pokupe na miru i prodaju sve.
Па о томе и причамо упорно.
Eto rešenja.
Живео сам 9 година у највећем избегличком кампу у Србији, знам гомилу Косовара и морам да признам да јесу већином лоши или бар чудни људи. Тек понеки је добар. Само са једном породицом је моја породица остала у контакту, страшно добри људи.
Сећам се кад ме је један клинац, мањи од мене, из чиста мира спичио каменом у слепоочницу. Ја га појурим, он отрчи у бараку, изађе његов ћале и ја њему описујем шта је било, он ме гледа ко теле, скроз незаинтересован. Ни а, ни бе. Бар да га је реда ради, шатро изгрдио или мени рекао да ће га изгрдити... Ништа. А ја бесан ко лептир :) И шта ћу, видим каква је ситуација, окренем се и одем.
Stevane, to onaj u Rakovici? Rakovički put, ako se dobro sećam?
Jebiga, ko radi taj i gradi, kad pogledam kako posluju moji zemljaci privatnici a kako ovi ovde tu poređenja nema.
Neki rođak drži podrum pića na ledinama, nema gazdaškog spavanja do kasno, ustaje u cik zore, rmbači s radnicima čitav dan, pazi da ko šta ne bi sjebo, ukrao ili ne daj bože odmorio se, ugrabi vremena da jede i uveče leže premoren čim se smrkne, kao kokoška. Al zato podrum i dve prodavnice posluju ko TC ušće a gradi i stovarište pored, krenuo je tako što je prodao kombajn i samoutovarnu prikolicu koje je uspeo da izvuče i takođe pošteno zaradio, imao pre rata farmu goveda i sve mu gavrilović otkupljivao.
Ima još jedan lik što ga znam, još gori od onog prvog, isto krenuo s to nešto malo love što je izvukao pa prvo pijaca, pa otvorio dragstor, pa stovarište drvene građe dok je moglo s bosancima, pa pekaru, pa štampariju. Al jebote svi rade ubiše se, on, žena, deca, deda, baba...
A ima i jedan drugačiji primer, baš jedan što je muljao u ratu, švercovao benzin i došao ovde pun ko brod, al kurac, kupao se parama pet-šest godina i na kraju mu jedva ostalo za plac i kućerak u Rumi, sad živi standardno ko i ostali, sirotinjski.
Nego, ako je neko slučajno išao tamo prema avali pored hotela 'Sučević' kod skretanja za resnik, e ona kuća ispred što je skoro veća od hotela je mojega teče. On je recimo vazda bio malo megaloman, godinama radio u nemačkoj i sva rodbina s te strane je uglavnom tamo, prvo radio on pa onda svo troje dece otpremio i sve što tamo navuče ulagao kod kuće u farmu i mehanizaciju, vozio zelenu mečko što bi se reklo. U ratu mu je većina toga propala ali mu je ostalo dovoljno ušteđevine na sigurnom da krene s tom kućerinom, međutim u jednom trenutku stavio prst na čelo i konta 'za koga je to gradim', dvoje dece se skrasilo u nemačkoj a jedna ćerka i udata za švabu. Ostavio kuću nezavršenu ovoj ćerki ovde, skupio to malo para što mu je ostalo, nešto mu zamila sestra i pre nekih pet godina vratio se na baniju na svojei manje. Krenuo da radi ponovo kad je izmuvao obnovu ali slabo ide, gavrilović više ne radi, ostali otkup slab i malo ko oće da radi sa srbinom, tako da sad životari tamo a žena par meseci bude s njim a ostatak u nemačkoj da namakne kinte da se pokriju.
I još jedan, isto moj rođak, pre rata ništa nije imao, onda se umuvao s ovim našim generalima i lapao kako je stigao, međutim kao i onaj švercer potrošio sve i jedva mu ostalo za stančić i neki magacin na ledinama koji sad izdaje kinezima.
Naravoučenije: Ko je krao imao je, ko je radio ima i dalje i to su oni koji prave čardake sa zlatnim lavovima. A to ti je otamo čudna raja, nešto ih goni da uvek imaju više i pritom ne štede ni sebe ni druge pa ovde teško nalaze radnike.
Stevane, to onaj u Rakovici? Rakovički put, ako se dobro sećam?
Јок. Радинац, на изласку из Смедерева. У "најбољим" данима је наводно било преко 2000 људи.
Тај неки рад, најбољи друг ради код извесног Боре на пилани, физички је типичан брђан од 2.07, али лик ради, не боји се да се прихвати бренте ни пнеуматског пиштоља да закуцава ексере у палете иако је пословођа, а жена му води папире и, уопште, административне послове; а и тај мој најбољи друг је избеглица из Петриње који је прво живео у Краљеву као подстанар и тамо завршио основну школу; каже да му је једина лепа успомена на то место кад је ишао на ауто трке на Берановац, ал осим тога, остала ''српска браћа'' су га константно шиканирали јер је избегао из Хрватске (у преводу на бели срБски: ''усташа'') и каже да је једва дочекао 2003. кад су његови коначно успели да продају кућу и радионицу што су имали у Петрињи и купили свој стан у Бачкој Паланци; ено, ћале и он раде на пилани, кева наставник у школи и млађа сестра још увек средњошколка- и најважније, каже да средина и људи, бар по оном како је он то доживео, не могу да се пореде, јер се у Паланци здружио с много више људи и тврди да су ,упркос томе што понекад имају вербалне испаде типа ''дођоши мрш натраг убосну'' и слично, овде ипак боље научили на суживот једни с другима.
Имам једну колегиницу из Крајине, сјајан лик. Са Косоварима имам доста посла, очима не могу да их гледам. Вечно фантазирају да су болесни да немају пара. Малодушније људе у животу нисам упознао. Ако има изузетака, част им.
Ћалетов друг из војске и венчани кум, који чак није ни Србин него Горанац, отишао с Косова још '82., сестри и сину направио кућу негде на ободу БГа (на дунавској обали) и ресторан у склопу куће, а себи и жени купио мали стан на Звездари за њих двоје, вози голф двојку због шврћкања и стари Тојота пикап због посла, кад треба ићи по намирнице за ресторан; тачан у секунд, договор поштује као свето писмо, живи свој живот и не кука ником.
Црнци смрде, Цигани краду, Немци су фашисти, Косовари су говна. То што ја некога не могу да гледам очима, понешто говори и о мени, не само то њему. Многи размишљају очима, а мозак не ангажују без преке потребе. "Знам пешес Косовара, тројица имају велике куће, четворица су шљамови. Закључак: Косовари имају велике куће и они су шљамови." И то је све. Браво за моћ сабирања и рудиментарну способност уопштавања.
Zaboravih prošle godine ali za sledeću neka se jave zainteresovani da im pošaljem jednu lepu razglednicu iz Pakoštana. lolo
Ево да вам тата Грањка објасни неке ствари.
1. Косовари нису избеглице.
2. Косовари нису Срби. Косовци су Срби. Косовари су Шиптари.
3. Нису сви Срби са Косова икона Лазарева - многи су слике Муратове и Бранковићеве.
4. Правно гледано, имате две групе у Србији, које често мешате - једно су избеглице, а друго су интерно расељена лица.
5. Избеглице су лица која су у току ратних сукоба напустила неку од бивших југословенских република - БиХ, Хр, Сло, БЈРМ.
6. Интерно расељена лица су лица расељена са подручја АП Косова и Метохије.
7. Избеглице имају статус страних држављана. Интерно расељена лица имају статус домаћих држављана.
8. Срби избеглице су формално правно грађани република из којих су протерани, а не грађани републике Србије. Никако не треба посматрати те људе као Србе, већ као грађане других република којима морају да буду враћена сва грађанска права - имовина, уштеђевина, пензије, плате, радна места итд. То што су Срби је потпуно небитна одредница у међународном праву. Многи народи су и 50 година након 2 светског рата потраживали и добијали назад своју имовину и грађанска права одузета од стране нацистичке немачке. Исто се треба односити према савезницима нациста - хрватима и муслибоснацима.
9. Грађани републике Србије би свакако требали да притискају Скупштину, Комесаријат за избеглице и интерно расељена, Канцеларију за КиМ и друге органе да истраже и утврде праве чињенице о стању интернорасељених лица у Србији. Посебно треба обратити пажњу на она ИРЛ која примају тзв косовски додатак, а при томе раде у централној Србији, а воде се као да живе на подручју КиМ.
10. Срби би могли да науче нешто од других народа. Србин је Србин, макар он говорио јекавицу, ијекавицу, штковаштину или енглески, француски, немачки. Докле год ради у интересу Србије и српства (ово је широк појам само за оне који имају уско образовање) добар је, макар био и црнац. А, ако је растао и на Светој Гори и презива се Немањић или Чарнојевић и при томе нас срамоти, љага и ради против нас - треба га обележити на адекватан начин. Избеглице и ИРЛ су наши људи - како се односимо према њима, тако ће се и други односити према нама. Што сејемо то и жањемо. Не бих се позивао на цитате из Светог Писма о љубави према ближњима и према браћи, и ово је превише.
Jel se osećaš zajebano kad koristiš taj enumeracioni stil postovanja?
http://sandzakpress.net/wp-content/uploads/2012/06/TomislavNikolicAFP1V.jpg
vs
Ok, njihov pasoš i ličnu si mogao da uzmeš, mogao si i da glasaš ako ti je ćef. Nego nešto u poslednje vreme kenjaju za dvojna državljanstva tako da je dosta ljudi vratilo dokumenta, ne znam baš tačno šta je u pitanju jer ih nisam ni uzimao.
Nepokretnu imovinu možeš da dobiješ nazad, ako je oštećena možeš da dobiješ obnovu, cimaju te gde god mogu ali može da se sredi, pokretnu imovinu piši propalo. Da se razumemo i od nepokretne imaš go kurac ako ne misliš da se vraćaš jer ćeš da je prodaš malo morgen, osim ako se nalazi na jako dobroj lokaciji, što će reći u letovalištima ili u centru to malo krajiških gradova u kojima još ima nekoga.
Penziju možeš da regulišeš, radni staž priznaju, kombinuješ ga regularno s ovim ovde i tu nema spora, cimanje je ali može da se sredi.
Što se tiče radnih mesta pod šta spada i ono gore 'ako misliš da se vraćaš' i štatijaznam, eee, mogao bi tebi gruja da priča kako i na koji način pošten pravoslavni Srbin može da živi tamo ovih dana... al da ne trošimo tastaturu džabe recimo samo da se ljudi tamo ne vraćaju da žive, uglavnom se vrate da umru pa da ih bar pokopaju pored prađedova, iskreno nemaš tamo šta drugo da tražiš.
@Valdemar Признајем да моја изјава звучи збуњујуће. Поента је била да треба истицати грађанска права и обавезе испред националне припадности и изјашњавања, будући да нам драге комшије споре грађанска права само зато што се изјашњавамо као Срби. Мало си извадио из контекста, као зубар када чупа седмицу на живо.
@Др Јанковић Овај са слике није Србин. Он је гробар.
Грујице Мујице мој, искрено, имам шизофрено мишљење о повратку Срба у НДХ. После свега што су нам покатоличени Срби тамо урадили, мислим да је то аутодеструктивно. Прихватио бих само у случају да се РС и Србији прикључе српске земље које данас сачињавају велику НДХазију. Опет, са друге стране, ако се тамо не врате они који су протерани, то ће значити да су сатанисти и педофили из Ватикана успели у свом тисућљетњем сну и геноциду какав европа не памти, нити какав жели да памти. Јбг, не бих пожелео никоме да му хрват или покатоличени србин буду комшије. Боље Турчин, али ови бивши Срби... никад.