Ја баш воли кад видим неку добу пичку кад даје извештај о временској прогнози или севне бутка маје из јутарњег програма, или она што извлачи оне лоптице из бубња, иако не играм бинго.
Eto na primer, žene i "senzibilni" muškarci voleće pesme o zanosu, ljubavi, patnji i bolu, naravno, ako su to lepe pesme. Ali čini mi se da te osobe ne vole ljude koji to spevaju, jer ljudi koji sočinjavaju te pesme suviše su komplikovani, sjebani, rastrzani. Hoće ljudi neku esenciju, da pesnik bude lep kao njegova pesma, da s njim ideš ruku pod ruku pored morske obale, a nećeš da te gađa pepeljarom kad mu dođe žuta minuta, i da traži od tebe da ga mučiš da bi mogao bolje da te te voli, ili da se obesi kad se razočara u život. Jebi ga, banalizacija romantike i zanosa. Ma-lo-gra-đan-šti-na.
Meni je književnost na bivšem fakultetu baš teško padala, u smislu išla na ljubavni mišić. Bila je jedna pesma o snegu i krvi. I tu pesnik priča o hladnoći, klanici koja je prekoputa groblja i tamo kolju svinje. Opisuje neku krv koja ističe iz klanice u sneg i tamo se spaja, tako neki fazon. Žešća bedara i amadeus bend fazon.
Ima i slična pesma na foru platonske ljubavi. On nju kao voli, ali iz daljine i ne sme da joj priđe. I voli je iz te daljine, kroz neki kosmos, neki kurac poremećeni, a la Budimir Trajković zonf pomešan sa pičkopaćeništvom Sergeja Ćetkovića i kosmičkom daljinom, znači bože sačuvaj.
Poenta ova dva primera je da se nadovežem na generalno stanje raspada i zaboda kod tih istih pesnika, da ih ljudi smatraju ne znam ni ja kojim božanstvima, a ustvari to su samo boemi najgori koje srećeš po železničkim stanicama koji smrde i deru se "SLAĐANAAA!".
E sad, što taj fizički i materijalni raspad možda budi u čoveku duševna stanja potencijalno poredljiva božanstvima, to je druga stvar. Ali, to ne znači da bi splavuša sa Blejvoča dala pičke skitnici koji smrdi na pacovštinu i golublji izmet ako joj odrecituje Bodlera. Det šit ejnt gana hepen, niga.
Pa ako kapiraš poeziju gledajući smrdljive klošare koji viču SLAĐANAAAAA, ne valja ti kapiranje. Kao ni kapiranje tih ljudi koji te nesreće smatraju božanstvima. Jedino ako uzmeš da čitaš, pa skapiraš nešto, to je kapiranje poezije. Koliko si sposoban za to, i koliko je poezija spremna za tebe, ja u to ne ulazim :) U svakom slučaju splavuša to ne bi uradila, ili bi uradila ako ima neki takav fetiš (imaju li splavuše fetiše?). Ali splavuša je na milimetar od prostitutke, pa bi to i uradila, pristala bi da je guzi smrdljiv znojav lik sa velikim trbuhom i bemveom i da joj recituje Bodlera, samo ako bi ona imala nešto od toga. A zapanjujuće koliko ima ljubitelja poezije među kriminalcima po splavovima.
Nisi skapirao poentu, ne gledam ja njihovu spoljašnjost niti imam šta protiv poezije i njenog izražavanja, već objašnjavam da je taj isti pesnik mnogo sjeban i da ga nijedna ne bi htela kad bi ga stvarno videla. A sa strane jedu govna, "jaooo, kako je ovo dirljivo, popušila bih mu!" Ne seri, ribo.
Čuj, sjeban. Živ.
Meni ovo jednostavno ne ide. Zašto tvoje ponašanje toliko treba da zavisi od druge osobe.
Hi, asl?
Wanna se my naked pics
I'm 7 miles from you, horny, fuck me noooooooooooow
Marvelose, ta se devojka zaista začudila.
Realno, Vald (ovo mislim da je sada oftopik) ja smatram da pesnik (kvalitetan, ne ovi pičkopaćenici) nema nikakvo pravo da bilo šta traži osim rekognicije sopstvenog rada. U stvari to mislim da važi za sve ljude. Pišeš lepe pesme, ok, ja ću da uživam u tim pesmama, boli me klitoris za tebe i to šta si ti. Ja čitam tvoj rad. Logično da ću za sebe da potražim nekoga sa kim se slažem, a ne da budem sa njim na krv i nož. Sad zato što si ti pesnik- to automatski znači da zaslužuješ mladu pičetinu svaki dan iako si možda govno od čoveka? Neće da može. Isto potpuno važi i za nekoga ko je recimo genijalni bankar ili izrađivač nakita, ili bilo šta. On radi super svoj posao, odlično, ja ću da ti platim i zaradio si svaku paru i poštovanje za svoj rad, ali mi ne pada na pamet da idem sa tobom po plaži, ruku pod ruku, ako znam da si težak namćor, depresivac i kritičar ili još gore folkloraš koji se kida na Štrebere, prosto rečeno ako se nikako ne slažemo (u principu insertovati-one-osobine-ljudi-koje-vam-smetaju). :D
To znači, na prost jezik prevedeno, ne diraj me, ne diram te. Postoje mnogi obrasci kulturnog ponašanja i bonton, a ljudi koji to poznaju, na nažalost, sve manje.
@smorka, zaista si u pravu, ali kad gledam iz perspektive čoveka koji se bavi pisanjem (uspešno ili ne), sa te neke ženske strane koja procenjuje na osnovu pojave, poze, pročitanog, javljaju se prilično nerealna očekivanja, u smislu da očekuju poetu nežne duše, punog samo uzvišenih emocija, eterično biće, a u pitanju je perverznjak i alkohos (ajd sad malo preterujem) koga se zgroze fine dušice čitalačke i malograđanske. Stereotipi, ništa drugo.
Što je odlika malograđanstva ako se gnušaš skitnica? To kao da kažeš da nije urbano ako ne radiš parkur. Nema veze što ćeš da se izlomiš ako pokušaš. Radnja pro forme mi je nešto najgluplje što čovek može sebi dopustiti kao akciju.
Moralo me asocirati na:
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/74/Dobro_da_bolje_ne_moze_biti.jpg
E, jebi ga sad, napisah toliko gluposti koje uopšte nisam imao nameru da napišem, odoh da tešim svoju sujetu na temi za kukanje.
Истина је да попови имају велику улогу у медијима, али није то толико претерано.
http://i1.ytimg.com/vi/oEUmaznMblk/hqdefault.jpg
Hahaha, jeste, vala i ja pročitah nekoliko puta "popovi" :)
Inače, za ljudski mozak je normalno da generalizuje stvari, tj. da uvek ima dostupne određene informacije o određenim ljudima, koje može da izvuče onako na brzaka. Kada bismo stalno razmišljali preopširno u svakom trenutku, bili bismo pogubljeni. Te šire informacije se konzerviraju za onda kada imaš vremena (i želju da se baviš dublje nekom tematikom, proširuješ vidike, jelte). Mozak je prosto takav. I jako sklon idealizovanju. Naročito dok si neiskusan kao napupela tinejđerka, a realno i svaka žemska koja se vaspitava na ''Seksu i gradu'' nije odmakla daleko od toga, i idealizacija je neka vrsta stereotipa što i ti kažeš, odbacuješ da gledaš nekog kao kompletno ljudsko biće, vidiš samo vrline (i dodaješ neke). To će uvek biti tako, jer smo prosto takvi, a neka zanimanja možda izazivaju više idealizacije nego druga, recimo (neki) pesnici, šljikarii. To prihvati kao rizik posla. Kao što rudari imaju rizik od trovanja teškim metalima i kesonske bolesti, tako ti imaš rizik da se pičoke zgroze kada skontaju da nisi onakav kakvim te zamišljaju. :P Elem, nasrah se ovde za sve pare.
Evo, mama ima novi trik, da malo raščistimo vazduh. :)
http://www.viva.ro/wp-content/uploads/viva/inside/1245576.w-glade-microspray-collection-1.jpg
Dela koja spominješ, ta klasična dela da li iz književnosti, ili muzike, slikarstva, nebitno, nastala su davno, pre skoro 150 i više godina. Tad nije bilo razvijeno potrošačko društvo, kapitalizam i korporacije u meri u kojoj su danas prisutne. Tada su muškarci neretko bili članovi klubova u kojima se praktikovao neki oblik umetnosti ili naučnog rada te su dela i stvarana od strane muške ruke. Danas se stvari svode na minimalizam i osnovne biološke potrebe koje je lako manipulisati od strane tih novonastalih organizacija, iliti sistema. Jer, što bi baje koje upravljaju svetom želeli da budemo svi (muškraci) bečki dečaci, ako im odgovara da većina bude glupa k'o tovljeno krme, dok oni prisvajaju društveno, ekonomsko, teritorijalno dobro? Fazon tipa: "Drži ih na uzici i nek se bore oko parčeta 'leba, hnjo hnjo."