Uživam u dvorištima tih koji"vole prirodu" . Ne zavidim im.
Mrzim da radim besmislene poslove : košenje trave, orezivanje ograde, skupljanje suvog liša.
Ne podnosim zapušen dimnjak, razvaljen oluk.
Ne želim komšiju koji štroji svinje i peče rakiju u dvorištu.
Kuća, ne hvala.
Priroda.
Obožavam
Sednem u kola i denem se tamo gde je najlepše.
Grad.
Volim ga.
Dakle, zaključak je sledeći...
Nikola napravi kuću i sve tako to lepo, a onda pozove ekipu iz grada na vikend.
Bilans stanja nakon vikenda:
-jedan pijan otkinuo oluk
-ugažena trava
-vrabci se razbežali zbog glasne muzike
-komšijine svinje istraumirane
...šalim se. Sve ima svoje prednosti i mane. Iz tuđeg iskustva znam da Beograđani vole svoje vikendice, ali se u njima najmanje odmaraju iz razloga, što svaki put kada dođu za vikend, čeka ih neka nova obaveza (košenje trave, brisanje prašine, provetravanje posteljine itd.)
Šta da ti kažem, jedno da imaš nekog ko će ti provetravati kuću i voditi računa o njoj, a to je danas prosto nemoguće. Prvo i osnovno pravilo, tuđa ruka svrab ne češe, a i koliko god da platiš "tog nekog" , nikad ti neće odraditi posao , već ćeš se samo zameriti. Neću da te podsećam gde živiš i kakav smo narod.
Toliko....
p.s. nije sve tako crno, ali je zahtevno.
Gubi li život na selu dušu?
Ziveo sam i na selu i u gradu. Sve zavisi od coveka, mene gradovi ubijaju u pojam. Opet, na selu nemas drustvo, osudjen si da pijes kafu sa penzionerima koji su ceo zivot tu i nemas neke teme za razgovor sa njima osim onih poljoprivrednih.
Mozda jedino kad bi se nekoliko parova istomisljenika naselilo u isto selo, onda bi imali i drustveni zivot tamo.
Živim u malom gradu. Imam pešice 10 minuta do centra ili bilo čega bitnijeg. Tako sam pozicioniran. Ali, blizu sam prirode. Na brdu sam, vazduh je izvanredan. Noću se čuju ptičice i sa susednog brda. Cvrčci da. Nešto se ne pretržem sa travom. Ali, ne dozvoljavam ni "da me zmije pojedu". Voćke koje imam prskam samo jednom. Desetak stabala.
Obožavam doručak vani na terasi na koju izlazim iz dnevne sobe i odmah sam u dvorištu. Do glavnog ulaza u kuću morate stepeništem.
Porodica je glavni začin gore opisanom.
Ma, Beograda ima šume, parkove, zelenilo, kafiće, pabove, klubove, bioskope, biblioteke, pozorišta, reke, Adu, Kalemegdan (o Bože, Kalemegdan :D ), zoo, ljude, a i mesta gde možeš biti sam... OBOŽAVAM GA!!!
Moj san je mali stančić u centru. :D
Ne bih mogao da zamislim da živim igde drugde...
ajoj pirov san je pleonazam.. xD
život na selu je stvarno super, ali preferiram asfalt :) (ovo gde ja živim nije selo da se razumemo).
Ма ако имаш праве људе око себе,није битно...град,село пустиња исти мој...
Pa kad se uželiš asvalta, parkova , bioskopa, i svega ostalog a ti sedneš u kola i dodješ do grada...Bar ja tako razmišljam. Zato sam i napisao 40-50 km od grada... Al živiš tamo negde a u grad dodješ planski...Ne znam ni sam, još uvek se lomim...
Kada se uželim sela, sednem u auto i posetim dedu na selu. :D
Ne znam... kažu da to ide sa godinama... Kad si mlad želiš stan u centru, onda sa godinama, porodicom, obavezama, počeneš da razmišljaš o periferiji, pa o selu...
Stariš Nikola... :D
Kada počneš sa zanimanjem da gledaš partije šaha u parku, ili počneš da se svima žališ kako te bole zglobovi, onda se stvarno zabrini...
;D
Pa Piro ja sam i onako penzioner...;-) Moguće da je to ubrzalo proces pa sa 30 hoću da se vratim prirodi...Samo da tamo uvedem net i ne bi se mnogo stvari promenilo-i onako pola dana visim na istom! ;-)
Razmišljam da odem da živim sa Bušmanima...
Nikola, sam si dao sebi sve odgovore. Mi smo možda poslužili kao katalizatori. Samo naravno net je obavezan :).
Nikola, please, kad sazidaš kuću, ne zidaš i komšije. Zamisli da ti neko otvori , u susednom dvorištu, pogon za proizvodnju sirćeta, pržionicu kafe , bilo šta što ima miris, buku....
Danas je sve moguće, kod nas je zaista sve moguće!!
Kad imaš stan...ima svojih mana, ne biraš komšije (ali se češće menjaju).
Priroda, pa to je barem lako!!! Bar je sad povoljno iznajmljivanje tuđih kuća.
Ne znam za vas, ali ja, dok ne odem u prirodu (po mogućstvu šumu) da se malo dozovem sebi, nisam svoj čovek. Ne bi mi smetalo ni da živim u prirodi, pod uslovom da ima struje i vode, naravno. Ili bar da kombinujem selo i grad.
http://img509.imageshack.us/img509/5207/autumnforestinthesun.jpg
Ako ste pažljivo čitali napisao sam 200-300 m od prvog komšije...Neverovatno je koliko su kuće oko Beograda jeftine . Na 70 km našao sam jednu od 9o kvadrata + sa pomoćnim zgradama za 13 000 eura. Dvorište 19 ari , a Srbija se vidi kao na DLANU! A znam i za pojedine koje bi se mogle dobiti za 15-20 000 eura a na 35 km su od Beograda (Trešnja-Avala). Majo a tu pržionicu kafe IMAMM DANAS POD NOSEM , jer sam na Bežanijskoj kosi a "Grand" pržionica mi je 1 km od stana i svakodnevno nas "drogira"....Mislim da je bitno da ima struju, vodu, i pristup internetu, a sve ostalo je nebitno...A i total tv je tu pa ti ni kablovska ne treba. Videćemo kako će se stvari dalje odvijati...
Nikola SS 240, doći ćemo ti na useljenje.
Ја баш мислим да живот на селу и у мањем граду узима душу. Ако се не изолујеш на неки начин, појешће те и утопићеш се у ретардирану руљу. Ја сам живео у малом граду и, да ми није било тих троје, можда четворо људи с којима сам се интензивно дружио, мислим да бих флипнуо кад-тад. Једва сам чекао да побегнем одатле. И Београд је пун примитиваца и дегенерика, али макар не мораш сваки пут ступаш у интеракцију с њима кад изађеш из куће и некако већина људи гледа своја посла, што ми се свиђа.
Ипак, једна ствар из малог места је незамењива. Ништа не може да замени излазак са екипом у мањем граду и враћање кући ПЕШКЕ. А у јебеном Београду, ако не живиш отприлике негде у центру, најеб'о си - те ноћни превози, те таксисти, те зима, те први јутарњи...
И да... У мањем граду кад падне снег - падне СНЕГ. А у Београду се разлију нека говна од бљузгавице по улицама.
Savršeno te razumem Džimi, s tim što sam ja i dalje u svojoj vukojebini.
Već dugo vremena razmišljam o tome kako bi bilo da sebi napravim kuću na nekih 40-50 km od Beograda (grada) i da živim u šumi, bar 200-300m od prvog komšije! Šta mislite, uzima li asvalt i zgradurine "dušu"? Da li moderan život uništava stare vrednosti ? Nije li lepše da se u zoru probudite sa cvrkutom ptica, da na svojoj verandi uživate uz prvu kaficu udišući svež vazduh i mazeći svog psa? Nije li lepše cepati drva i grejati se na topli kamin u hladnim zimskim noćima od centralnog grejanja i gradske bljuzgavice? Nije li "Zapad" lud što bogati žive udaljeni od centra i po 50 km ? A mi bi svi bi u Beograd, i to ako može potez od Slavije do Knez Mihajlove?! Nije li lepše zaspati uz cvrčanje cvrčaka od komšijske galame i gradskog saobraćajnog koje nas danas uspavljuje?
Vi ste na potezu!