DNK, teorija evolucije po Darlingu i inače, mutacije i tako to
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Koju ste zbrku napravili... Ateizam od grčke reči ἄθεος, gde je ἄ negacija, a θεος Bog, znači jednostavno neverovanje u boga, poricanje njegovog postojanja. Antiteizam je angažovani ateizam, gde čovek aktivno bori protiv religije i religioznih ubeđenja drugih (npr. komunisti). Empirizam je kad misliš da sve ljudsko znanje potiče od čulnog iskustva. Može čovek da bude ateista, a opet na neki način vernik, da veruje u razne filozofije i ideologije i svašta drugo. A ima naravno ateista koji ne veruju u nauku (čuj kako zvuči glupo - verovati u nauku, kao verovati u sport ili filozofiju ili novinarstvo), na primer nihilisti, oni ne veruju ni u šta. Samo, šta znači "verovati u nauku"?
E to Valdemare to je taj objasn! To sam čekao da ispišeš.
Verovati u nauku, je verovanje vecine da ono sto je mali broj ljudi napisao i mali broj njih razume, ispravno. Sama nauka veruje u nauku jer se bazira cvrsto na prethodnim saznanjima bez provere. Istina nije nikada 100% ispravna vec je bazirana na verovanju u nju.
Sto vise dodjes do osnovnih nauka to vise vidis da oni koji se bave njima veruju inzinjerima sto to proveravaju i obrnuto.
Nauka na kraju ispada kao verovanje vecine u neku istinu, i uz pokusaj da sazna realnost, tu realnost i menja, jer realnost ne postoji.
Da se vukajlija nosi u picku materinu, progutao mi dobar i dug post sa telefona gde sam opisivao kako naucno istrazivanje ispadne pogresno i kad je bazirano na dokazima.
Ostacete uskraceni za to, odoh uz psovanje sajta
Мени лично је глупо да цртам пунолетним људима да је ВЕРА све што имају на овом свету, односно НЕВЕРА. Увек мислим да имају довољно мозга да схвате да је веровање, односно не-веровање основа на којој функционишемо.
Веровање је прихватање. Знање се базира на веровању. Верујемо да је 1 метар - 1 метар. Знамо да је тако али и прихватамо да верујемо у то што знамо. Знамо и да је пушење штетно по здравље, па имамо пушаче који то ипак чине, јер не верују да ће баш њих да закачи раша или нека болештина. Знају да не ваља, али не прихватају то знање. Толико је једноставно.
Granjka, to sto si reko u prvom pasusu jeste tacno... ali primeri su ti na nivou osnovne skole i diskredituju ono sto si rekao.
A mora li da ima ta vera neki konkretan sadržaj? Tj. u šta da veruje čovek koji veruje u nauku, a postane svestan da u pojedinim poljima postoje totalno protivrečne teorije, i različite interpretacije istih teorija? To mi više liči na verovanje u naučnu metodu i ljude koji je sprovode nego verovanje u nešto konkretno. Deluje mi malo šupljikavo. Čovek veruje da je kosmos ograničen i zakrivljen jer je neki naučnik to dokazao. Onda dođe neko drugi i isto toliko pouzdano koliko je ovaj prvi dokaže da je ravan i beskonačan. Onda dođe neki treći, itd... A sve to prosti ljudi uče u školama, ili sa Diskaverija i Jutjuba. I onda: gde je ta vera? Ono što nema zaokružen i tačno određen sadržaj samo po sebi ne može ni biti predmet neke vere. Osim ako ne stoji na ideološkim nogama, naravno.
Ono prvo sto je reko granjka bi dopunio time da nije da ti verujes u metar ili pusenje... Verujes u sebe i u druge ljude, da je znanje koje ti je preneseno do sada istinito. Nesto verujes, nesto ne, ali imas istine, na koje gradis sopstvene istine.
Ako vecina ljudi za nesto potvrdi da je istina i ostatku covecanstva kasnije ubaci u glavu da je to istina, ta istina se tesko menja jer je na njoj izgradjeno puno toga posle. Napravio si realnost.
To i nauka radi.
Granjka, to sto si reko u prvom pasusu jeste tacno... ali primeri su ti na nivou osnovne skole i diskredituju ono sto si rekao.
Ако ти верујеш у то, у реду. Ако ниси успео да схватиш примере на нивоу основне школе, како бих могао да те уверим да ниси правилно схватио аналогију?
Овај Докинс као Толстој - смори те до суза својим обимним просеравањем. Све ти верујем, само немој више, мајке ти...
http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=07&dd=03&nav_id=871843
Naučnici su na konferenciji Udruženja britanskih dermatologa naveli da poreklo diskriminacije osoba s kožnim oboljenjima leži u Šekspirovim komadima "Kralj Lir" i "Henri IV".
Eto, nauka :) Ili, eto, novinarstvo :) Da li im verujete? Ja ovo zovem "petljanje gde im nije mesto". Dermatolozi se bave kožom, ne analizom fenomena diskriminacije, a pogotovo ne tumačenjem književnih dela.
Većina ateista koje sam sreo kao razlog za prezir prema religiji navodi "to je glupo, Bog ne postoji, to su gluposti aaaaaaarghhhaaaaa garrsahfjhfkjahfkjsbfh! Je li iko viđeo tog Boga grahhahahlallhhhhh gruuuuooooh"... zzzzz važi...
To mi dođe kao ono kad u osnovnoj imaš fudbalski turnir pa svi dođu u crnim šorcevima i bijelim majcama i onda lik koji je u drugačijem, autfitu, da se tako fensi izrazim, kuka kako trebaju svi da se uniformišu kao on.
Opet, ima i onih koji imaju neku ideju tipa da se ne bacaju pare na duhovne institucije da bi se moglo više uložiti u nauku pa se time i unaprijediti život ljudi i poštujem to ali i dalje mislim da ljudi koji iskreno vjeruju u postojanje nekog višeg bića dosta energije za život dobijaju iz same vjere pa samim tim imaju pristojnu mentalnu higijenu koja je jedan od glavnih uslova za dug životni vijek, čije je produženje jedan od glavnih ciljeva nauke.
(Mada ima i takvih koji nemaju blage veze o nauci a seru opako)
Kapiram da vjernik koji ne puši, ne pije i posti redovno mora imati duži vijek od mene koji ispušim 2 kutije za dan, postim 2 dana godišnje da ne ispane da mi je muka i jedem često brzu hranu.
Ne bih rekao za sebe da sam vjernik ali ni da sam ateista ali razumijem da obje strane (ne računajući ekstremiste i e-powerslavce/ateiste) mogu imati pozitivan uticaj na budućnost.
Može neko reći da je vjera jedan od najvećih uzroka silnih problema po svijetu, al zar nije i nauka najviše fokusirana na njihovo "riješavanje" sa silnim ulaganjem u sektor naoružanja (edit: čak je i istraživanje kosmosa dobrim dijelom povezano sa tim... ono, nikome nije palo na pamet, da se i iz svemira može lansirati nuklearno oružje)? Ako već treba više ulagati u jednu od ove dvije strane, onda mislim da se preraspodjela resursa treba izvršiti prvo unutar religije odnosno nauke, pa tek onda odlučiti kome treba dati prioritet.
Njah. Retardi.
Ali i najbesmislenija istraživanja imaju svrhu. Bruse metod.
Каква количина глупости на пар страна, никад лошије виђење вере и науке.
Obrisao sam post sa linkom jer je u klipu i Dokins koji izaziva osip kod večine, a i Lorens je kratko pričao. Evo bolje Lorensove debate sa filozofima i teolozima (klip ne sadrži tragove dokinsa ako ste netolerantni):
https://www.youtube.com/watch?v=PL84Yg2dNsg
Mnogo zamene teza, terminološke nepreciznosti i isključivosti. Ništa novo.
Još malo pa će moći i da se doktorira preko Jutjuba, i to odjednom teologiju, filozofiju i nauku po izboru :) Ovakav pristup mi je na dlaku do stendapa. Koliko sam odgledao, lik muti vodu kao sipa. Ne ulazeći u njegova dostignuća u njegovoj struci. Umešnost u diskusiji ovako postavljenoj ne može da se poistoveti sa tačnošću tvrdnji.
Kako volim ove naše Srbske forume sve sami filozofi i naučnici sa tvrdim činjenicama i tvrdim ideologijama... sve znamo... Koji bre kurčev Dokins svako od nas bi ga uništio čak i preobratio u pravoslavlje u roku sat dva... GARANTOVANO!
On i ne tvrdi ništa stoprocentno, uvek govori da određenim stvarima daje veću verovatnoću, drugim manju. Mnogo mi se dopada takav pristup.
Pa ovo i jeste neka vrsta stend up predstave, pojedine replike su duhovitije od svih Ivanovićevih i Amidžićevih nastupa zajedno (što doduše i nije teško nadmašiti).
Ne sviđa mi se kad je rekao: dok vi postavljate pitanja, mi dolazimo sa rešenjima. Naravno da dolazi sa rešenjima, ali da li su ta rešenja odgovor na postavljena pitanja? Ja zaista ne sumnjam da će jednog dana hrane biti za sve, da ćemo putovati svemirskim brodovima na druge planete i moći da živimo hiljadama godina, ali neki ljudi bi voleli nešto još malo više od takvih pragmatičnih rešenja. Sad, upinjati se da objasniš takvim ljudima kako je sve što im je potrebno sadržano u hrani za sve, svemirskim putovanjima i hiljadugodišnjem životu - mislim da nema smisla. Osim ako ne nađemo neku mašinu koja će svoditi ljude na jedinke zadovoljne svemirskim putovanjima, hranom za sve i hiljadugodišnjim životom. A priznaj da mnogi ljudi imaju mnogo veće probleme od toga. Ja na primer imam.
malo šveđani imaju čudan akcenat a i on kad se uzbudi brzo krene da priča i jeste teže da se sve čuje, ali rekao je da tip pitanja koje filozofi uglavnom postavljaju nisu relevantna, nije rekao da naučnici dolaze sa rešenjima, pitanja filozofa nisu u postavljena u odgovarajući logočki kontekst i da ne utiču na progres nauke i obrusio kako je nauka i pored ignorisanja filozofije uspela da otkrije toliko stvari o univerzumu, pronađe vakcine, objasni evoluciju živog sveta, pa se ispostavilo da poznavanje filozofije nije neophodno. Do kraja govorancije je govorio o značaju filozofije malo blažim tonom. Uglavnom poenta je da ono što je filozofima interesantno pitanje (značajno) nije obavezno značajno naučno pitanje. I onda je izobjasnio za matematiku i jezik matematike (isto pitanje se i na ovoj temi provlačilo od strane filozofa), objasnio je zašto i kako je to empiričko pitanje i rekao da je to ok pitanje.