Uđem danas u knjižaru (inače obožavam visiti po knjižarama, razgledati knjige, često i kupovati razne vrste literature), i nešto kontam... jbt, nikad veći izbor, i ne samo bezveznih tralala štiva, već su tu i klasici, i solidna količina naučno popularne literature, nelošeg kvaliteta (npr. Nasim Taleb, Juval Noa Harari, Karlo Roveli, itd...), i edukativne stvari (ekonomija, programiranje, jezici, itd...)
I postavim sebi pitanje, ko stvarno to sve čita? Jer evo, polazim od sebe... ja sam seljak, ja ne čitam. Mislim ovo je namjerna hiperbola, al nije daleko od istine. Nije da ne čitam što me ne interesuje, već uglavnom ili zato što nemam vremena, jbga. otkako sam kreno raditi, baš me iscrpljuje posao, ili zato što sam navikao na instant informacije na internetu, guglanje i vikipedisanje... a za roman teško naći vremena da se pročita, a da se ne izgubi nit. Opet i kad kao "ganjam nešto" uglavnom pokušavam raditi na nekim konkretnim vještinama i na onom što mi treba, pa tako rijetko kad čitam iz zadovoljstva.
I kontam uvijek je to bilo tako manje više... uvijek te neke obaveze usmjeravaju, ili čak i u periodu kad ih nisam imao, imao sam ipak taj neki imperativ "trebao bi ovo, morao bi ono"... koji nije dopuštao da se neko veće vrijeme posveti slobodnom uživanju u literaturi. Naravno, ovo je neopjevan paradoks - jer svako će s pravom reći - šta ovaj kenja, nema vremena da čita, a ima vremena da visi na netu po čitav dan? Al to se lako može objasniti time što za visenje na netu ne treba ama baš nikakva odluka i namjera, niti napor... to dođe tako spontano kao disanje... A za čitanje neke konkretne knjige, pa taman i da je to najveća šund literatura, moraš svjesno donijeti odluku da je uzmeš u ruke. A u psihičkom stanju kad imaš neku obavezu nad glavom, ili neke nezavršene stvari u životu generalno, takvu odluku je teško donijeti. Jer uzet i "gubiti vrijeme" na neku knjigu, to je svjesno gubljenje vremena. S predumišljajem da tako kažem. A gubljenje vremena na internetu dolazi tako spontano, kao pušač kad zapali ujutru cigaru, a nije ni svjestan da ju je zapalio... Pokreti sami idu, ruke same odrade posao.
To nas vodi do zaključka da čitaju ljudi koji imaju sređen život i dovoljno vremena, a pritom su već postigli neke stvari u životu, pa nemaju osjećaj krivice što ne rade dalje na sebi, i što ne kopaju dalje za nekim vještinama ili prilikama. Pritom ti ljudi moraju imati bar neku usput elementarnu zainteresovanost za čitanje. Ukratko rekao bih da je to gospoda... jer mu čitanje dođe ko luksuz... I možda čak i elita, na neki način?
Al jebemu majku, ko su stvarno oni??? Zašto to tako jebeno začuđeno pitam kao da sam pao s Marsa (ono - ŠKK čitanje ko čitanje, čita ko oće da čita, šta filozofiraš) ?
Pa zato što ja ne znam nikog da redovno čita... a evo išao sam u gimnaziju, znači imam dosta drugova gimnazijalaca, i rijetko ko od njih redovno čita... uopšte ne spadaju u redovnu čitalačku publiku. Ako uzmemo u razmatranje recimo moju porodicu... ženski dio je čitao, što jest jest, ali uglavnom samo beletristiku, po preporukama, i uglavnom nešto popularnija štiva (ne baš šund... ali ono, nešto koliko toliko pitko i popularno).
Ja sam isto čitao, većinu lektira sam pročitao... pročitao sam dosta toga za svoj groš tokom godina... Ali realno kad sagledam to je vrlo rijetko, i pogotovo ako pogledam nedavni period... to je sve rjeđe i rjeđe... zato kažem da sam seljak i da ne čitam...
Koliko vi čitate?
Znate li nekog ko stvarno puno čita?
Jesu li to ostvareni ljudi koji imaju vremena za to, ili budale koje nemaju pametnija posla?
Šta mislite generalno o čitanju, jel to precijenjeno, ono kao fama neka oko tog, ili stvarno valja?
Šta mislite ima li kod nas zaista prave čitalačke publike i ko nju čini?
Zašto su knjižare tako dobro opremljene i napucane... mora da to neko kupuje?
Al ti što kupe, da li i pročitaju, ili ostave na policu? (to je jedan od grijehova koje sam često činio... kupim, prelistam, ili krenem čitati nešto, pa batalim...)
Ja mislim da stvarno valja i krivo mi je što sam ljakse. Volio bi da jedan dan budem dingospo i da imam vremena da čitam stvari koje me stvarno zanimaju i da budem u toku sa aktuelnom literaturom... I da pročitam još ponešto od klasika što sam preskočio.
Al nije sve ni u seksu, izjebeš ženu, legneš spavat, i štaš onda? Valja o nečemu i filozofirat kad dođe vrijeme, a ne samo tupit o poslu... bez čitanja postajemo smarači.
A šta je sa tolikim drugim knjigama koje vise po knjižari, i jbga prodaju se?
Danas sam baš vidio tuce "muške" literature, tj. takve koju navedena ciljna grupa teško da bi uzela u šake.
Nisam ceo post pročitao Jovo predugačak je XD
Elem, primertio sam da ljudi kupuju knjige što je popularno. Vulkan i Laguna imaju 3 za 1150 din ajde da nam stoje na polici umesto mirišljave sveće.
Čitaju ljudi koji imaju naviku i želju. Ja imam 2 sata lufta danas ući ću na Vukajliju ili gledati pičke na insta ili igrati fudbal neko nema interesovanje ka tome i to vreme će ispuniti čitanjem
Pišem na ovoj temi jer sam pročitao knjigu posle 10 godina koju je pisala moja da ne kažem prijateljica po imenu Prvih 10 godina tugovanja
Radi se o tome kako živeti posle smrti deteta, izgubila je sina koji je ima 13 godina tražila literaturu koja će da joj pomogne psihički i sve što je našla bilo je površno i patetično pa je resšila sama da napiše da pomogne roditeljima koji imaju njenu sudbinu
Preteška priča jbg
Углавном сам врло неорганизована и хаотична, али за читање нађем времена. Ствар навике, никакав спектакл.
Нисам читала лектире, можда неколико. Наше писце већином јесам, док сам рецимо Русе заобилазила у широком луку. И сад, после толико година ми се чини да никад нећемо бити у љубави, мозак ми се расточио у јануару док сам читала Рат и мир, борбене распореде и правце напада.
Koliko vi čitate?
Углавном буде негде око 20-30 књига годишње. Док сам студирала тај број је био наравно мањи.
Што се тиче наше читалачке публике, најбољи увид сам добила преко група на фб-у. Пишу људи рецензије, осврте, препоруке и антипрепоруке, имаш увид у то шта је актуелно, шта се и колико чита.
Jedno vreme sam čak, u proseku, čitao nekih 180 - 190 strana dnevno. Hese bi mi potrajao jedno predveče, 7000 dana u Sibiru sam, sećam se, pročitao za manje od 24h (morao da odspavam 3 kako ne bih poludeo). 2010. (mislim) sam, koliko sam izračunao, prešao nekih 100 - 150 dela (nisam svako završio naravno, neka su bila gubljenje vremena). Ne računam ispite koje sam spremao, naravno; sećam se, u jednom trenutku, bio sam svedok razgovora gde je po sredi bilo ogovaranje čoveka koji je tvrdio da je te godine pročitao okruglo 135 dela, što su ovo dvoje posprdno komentarisali. Oćutao sam.
Čitam od sedme, pošto su gotovo svi u kući dosta čitali (keva studirala knjižebnost), a dobiti knjigu na poklon bila je najnormalnija stvar. Kod babe i dede je postojala biblioteka od par stotina dela; kada bi me videla da gledam tv tetka bi ga jednostavno ugasila i donela mi nešto da čitam. Ali daleko najvažnije iz tog perioda (pored Toma Sojera, Alise u Zemlji Čuda i Dečaka Pavlove Ulice) bili su Alan Ford i Dilan Dog stripovi. AF je bilo na desetine. Politikin zabavnik sam krenuo da čitam tek kasnije, kada je ovaj gotovo izgubio šmek i nije ličio na stare dobre brojeve.
- L.A. Seneka - Pisma prijatelju
- Egziperi - Zemlja ljudi
- Selimović - Derviš i smrt
- Malaparte - Kaputt
- Igo - Jadnici
- Dostojevski - Braća Karamazovi, Idiot, Zapisi iz mrtvog doma
- Pasternak - Doktor Živago
- Dima - Grof Monte Kristo
- Darel - Aleksandrijski kvartet
- Hese - Stepski vuk, Sidarta, Demijan
- Gras - Limeni doboš
- Miler - Rakova obratnica
- Bel - Bilijar u pola 10, Razmišljanja jednog klovna
- Markes - Sto godina samoće, pripovetke (i ostalo)
- Rulfo - Pedro Paramo
- Sabato - O junacima i grobovima
- Borhes - sve
- Ljosa - Rat za smak sveta
- Ernandes - Niko nije palio svetiljke (pripovetke)
- Benedeti - Smrt i druga iznenadjenja (pripovetke)
- Verkor - Ćutanje mora (pripovetke)
- Pesoa - Knjiga nespokoja
- Latinoameričke pripovetke (razni izbori), moderna argentinska i brazilska priča
- Borhert - Maslačak (pripovetke)
- Habe - Kamen moći
- Bucati - Tatarska pustinja, Prodavnica tajni (pripovetke)
- Agota Krištof - Velika sveska - Dokaz - Treća laž (trilogija)
- Tajeb Salih - Sezona seobe na sever
- Jursenar - Hadrianovi memoari
- Aksel Munte - San Mikele
- Meken - Vrti se, veliki svete
- Bela Hamvaš - svašta
...
Štošta sam svakako preskočio, smetnuo s uma ili je ljudima mahom poznato (Kafka, Andrić itd). Tolstojem još nisam počeo da se bavim; postoji svakako i dosta religioznih i filozofskih dela koja valja pomenuti, ali za to bi trebao čitav jedan poduži post (ukratko - Berdjajev, Starac Pajsije, Tadej, Nikolaj...Grci, Nemci (Vitgenštajn, Šopenhauer...), Kjerkegor itd).
Od poezije - Rumi, na prvom mestu (i drugi sufi pesnici, Ibn Sina, Hafiz Divan...), Oktavio Paz, Vistan Hju Oudn, Lorka, od naših - pre svega Branko Miljković, Ivan V. Lalić, Dis...
Uđem danas u knjižaru (inače obožavam visiti po knjižarama, razgledati knjige, često i kupovati razne vrste literature), i nešto kontam... jbt, nikad veći izbor, i ne samo bezveznih tralala štiva, već su tu i klasici, i solidna količina naučno popularne literature, nelošeg kvaliteta (npr. Nasim Taleb, Juval Noa Harari, Karlo Roveli, itd...), i edukativne stvari (ekonomija, programiranje, jezici, itd...)
I postavim sebi pitanje, ko stvarno to sve čita? Jer evo, polazim od sebe... ja sam seljak, ja ne čitam. Mislim ovo je namjerna hiperbola, al nije daleko od istine. Nije da ne čitam što me ne interesuje, već uglavnom ili zato što nemam vremena, jbga. otkako sam kreno raditi, baš me iscrpljuje posao, ili zato što sam navikao na instant informacije na internetu, guglanje i vikipedisanje... a za roman teško naći vremena da se pročita, a da se ne izgubi nit. Opet i kad kao "ganjam nešto" uglavnom pokušavam raditi na nekim konkretnim vještinama i na onom što mi treba, pa tako rijetko kad čitam iz zadovoljstva.
I kontam uvijek je to bilo tako manje više... uvijek te neke obaveze usmjeravaju, ili čak i u periodu kad ih nisam imao, imao sam ipak taj neki imperativ "trebao bi ovo, morao bi ono"... koji nije dopuštao da se neko veće vrijeme posveti slobodnom uživanju u literaturi. Naravno, ovo je neopjevan paradoks - jer svako će s pravom reći - šta ovaj kenja, nema vremena da čita, a ima vremena da visi na netu po čitav dan? Al to se lako može objasniti time što za visenje na netu ne treba ama baš nikakva odluka i namjera, niti napor... to dođe tako spontano kao disanje... A za čitanje neke konkretne knjige, pa taman i da je to najveća šund literatura, moraš svjesno donijeti odluku da je uzmeš u ruke. A u psihičkom stanju kad imaš neku obavezu nad glavom, ili neke nezavršene stvari u životu generalno, takvu odluku je teško donijeti. Jer uzet i "gubiti vrijeme" na neku knjigu, to je svjesno gubljenje vremena. S predumišljajem da tako kažem. A gubljenje vremena na internetu dolazi tako spontano, kao pušač kad zapali ujutru cigaru, a nije ni svjestan da ju je zapalio... Pokreti sami idu, ruke same odrade posao.
To nas vodi do zaključka da čitaju ljudi koji imaju sređen život i dovoljno vremena, a pritom su već postigli neke stvari u životu, pa nemaju osjećaj krivice što ne rade dalje na sebi, i što ne kopaju dalje za nekim vještinama ili prilikama. Pritom ti ljudi moraju imati bar neku usput elementarnu zainteresovanost za čitanje. Ukratko rekao bih da je to gospoda... jer mu čitanje dođe ko luksuz... I možda čak i elita, na neki način?
Al jebemu majku, ko su stvarno oni??? Zašto to tako jebeno začuđeno pitam kao da sam pao s Marsa (ono - ŠKK čitanje ko čitanje, čita ko oće da čita, šta filozofiraš) ?
Pa zato što ja ne znam nikog da redovno čita... a evo išao sam u gimnaziju, znači imam dosta drugova gimnazijalaca, i rijetko ko od njih redovno čita... uopšte ne spadaju u redovnu čitalačku publiku. Ako uzmemo u razmatranje recimo moju porodicu... ženski dio je čitao, što jest jest, ali uglavnom samo beletristiku, po preporukama, i uglavnom nešto popularnija štiva (ne baš šund... ali ono, nešto koliko toliko pitko i popularno).
Ja sam isto čitao, većinu lektira sam pročitao... pročitao sam dosta toga za svoj groš tokom godina... Ali realno kad sagledam to je vrlo rijetko, i pogotovo ako pogledam nedavni period... to je sve rjeđe i rjeđe... zato kažem da sam seljak i da ne čitam...
Koliko vi čitate?
Znate li nekog ko stvarno puno čita?
Jesu li to ostvareni ljudi koji imaju vremena za to, ili budale koje nemaju pametnija posla?
Šta mislite generalno o čitanju, jel to precijenjeno, ono kao fama neka oko tog, ili stvarno valja?
Šta mislite ima li kod nas zaista prave čitalačke publike i ko nju čini?
Zašto su knjižare tako dobro opremljene i napucane... mora da to neko kupuje?
Al ti što kupe, da li i pročitaju, ili ostave na policu? (to je jedan od grijehova koje sam često činio... kupim, prelistam, ili krenem čitati nešto, pa batalim...)
Ja mislim da stvarno valja i krivo mi je što sam ljakse. Volio bi da jedan dan budem dingospo i da imam vremena da čitam stvari koje me stvarno zanimaju i da budem u toku sa aktuelnom literaturom... I da pročitam još ponešto od klasika što sam preskočio.
Ženi se Jovo, godine kurcu prolaze, jebeš knjge
Nisi ni ti lud Stalker... al realno.
Al nije sve ni u seksu, izjebeš ženu, legneš spavat, i štaš onda? Valja o nečemu i filozofirat kad dođe vrijeme, a ne samo tupit o poslu... bez čitanja postajemo smarači.
Knjige kupuju dokone oblajhane gospoje. I to knjige Mirjane Bobic Mojsilovic, Jelene Bacic Alimpic i jos par zena sa dva prezimena
A šta je sa tolikim drugim knjigama koje vise po knjižari, i jbga prodaju se?
Danas sam baš vidio tuce "muške" literature, tj. takve koju navedena ciljna grupa teško da bi uzela u šake.
Nisam ceo post pročitao Jovo predugačak je XD
Elem, primertio sam da ljudi kupuju knjige što je popularno. Vulkan i Laguna imaju 3 za 1150 din ajde da nam stoje na polici umesto mirišljave sveće.
Čitaju ljudi koji imaju naviku i želju. Ja imam 2 sata lufta danas ući ću na Vukajliju ili gledati pičke na insta ili igrati fudbal neko nema interesovanje ka tome i to vreme će ispuniti čitanjem
Pišem na ovoj temi jer sam pročitao knjigu posle 10 godina koju je pisala moja da ne kažem prijateljica po imenu Prvih 10 godina tugovanja
Radi se o tome kako živeti posle smrti deteta, izgubila je sina koji je ima 13 godina tražila literaturu koja će da joj pomogne psihički i sve što je našla bilo je površno i patetično pa je resšila sama da napiše da pomogne roditeljima koji imaju njenu sudbinu
Preteška priča jbg
Inače žena je psiholog u srednjoj školi
Ima i tog Bohore, što te uvijek nešto prije odvuče od knjige...
Kao i sa vežbanjem, uvek je nešto preče
Kako se ponasa sa djacima?
Hvala na odgovoru.
Nema na čemu
Ko čita ne skita
Ko čita njemu dvije
https://www.youtube.com/watch?v=AqGWEk7bxZ0
Ovaj čita biografije. :)
И нико да напише ЈА ЧИТАМ!
Углавном сам врло неорганизована и хаотична, али за читање нађем времена. Ствар навике, никакав спектакл.
Нисам читала лектире, можда неколико. Наше писце већином јесам, док сам рецимо Русе заобилазила у широком луку. И сад, после толико година ми се чини да никад нећемо бити у љубави, мозак ми се расточио у јануару док сам читала Рат и мир, борбене распореде и правце напада.
Углавном буде негде око 20-30 књига годишње. Док сам студирала тај број је био наравно мањи.
Што се тиче наше читалачке публике, најбољи увид сам добила преко група на фб-у. Пишу људи рецензије, осврте, препоруке и антипрепоруке, имаш увид у то шта је актуелно, шта се и колико чита.
ko čita uleti mu
Jedno vreme sam čak, u proseku, čitao nekih 180 - 190 strana dnevno. Hese bi mi potrajao jedno predveče, 7000 dana u Sibiru sam, sećam se, pročitao za manje od 24h (morao da odspavam 3 kako ne bih poludeo). 2010. (mislim) sam, koliko sam izračunao, prešao nekih 100 - 150 dela (nisam svako završio naravno, neka su bila gubljenje vremena). Ne računam ispite koje sam spremao, naravno; sećam se, u jednom trenutku, bio sam svedok razgovora gde je po sredi bilo ogovaranje čoveka koji je tvrdio da je te godine pročitao okruglo 135 dela, što su ovo dvoje posprdno komentarisali. Oćutao sam.
Čitam od sedme, pošto su gotovo svi u kući dosta čitali (keva studirala knjižebnost), a dobiti knjigu na poklon bila je najnormalnija stvar. Kod babe i dede je postojala biblioteka od par stotina dela; kada bi me videla da gledam tv tetka bi ga jednostavno ugasila i donela mi nešto da čitam. Ali daleko najvažnije iz tog perioda (pored Toma Sojera, Alise u Zemlji Čuda i Dečaka Pavlove Ulice) bili su Alan Ford i Dilan Dog stripovi. AF je bilo na desetine. Politikin zabavnik sam krenuo da čitam tek kasnije, kada je ovaj gotovo izgubio šmek i nije ličio na stare dobre brojeve.
- L.A. Seneka - Pisma prijatelju
- Egziperi - Zemlja ljudi
- Selimović - Derviš i smrt
- Malaparte - Kaputt
- Igo - Jadnici
- Dostojevski - Braća Karamazovi, Idiot, Zapisi iz mrtvog doma
- Pasternak - Doktor Živago
- Dima - Grof Monte Kristo
- Darel - Aleksandrijski kvartet
- Hese - Stepski vuk, Sidarta, Demijan
- Gras - Limeni doboš
- Miler - Rakova obratnica
- Bel - Bilijar u pola 10, Razmišljanja jednog klovna
- Markes - Sto godina samoće, pripovetke (i ostalo)
- Rulfo - Pedro Paramo
- Sabato - O junacima i grobovima
- Borhes - sve
- Ljosa - Rat za smak sveta
- Ernandes - Niko nije palio svetiljke (pripovetke)
- Benedeti - Smrt i druga iznenadjenja (pripovetke)
- Verkor - Ćutanje mora (pripovetke)
- Pesoa - Knjiga nespokoja
- Latinoameričke pripovetke (razni izbori), moderna argentinska i brazilska priča
- Borhert - Maslačak (pripovetke)
- Habe - Kamen moći
- Bucati - Tatarska pustinja, Prodavnica tajni (pripovetke)
- Agota Krištof - Velika sveska - Dokaz - Treća laž (trilogija)
- Tajeb Salih - Sezona seobe na sever
- Jursenar - Hadrianovi memoari
- Aksel Munte - San Mikele
- Meken - Vrti se, veliki svete
- Bela Hamvaš - svašta
...
Štošta sam svakako preskočio, smetnuo s uma ili je ljudima mahom poznato (Kafka, Andrić itd). Tolstojem još nisam počeo da se bavim; postoji svakako i dosta religioznih i filozofskih dela koja valja pomenuti, ali za to bi trebao čitav jedan poduži post (ukratko - Berdjajev, Starac Pajsije, Tadej, Nikolaj...Grci, Nemci (Vitgenštajn, Šopenhauer...), Kjerkegor itd).
Od poezije - Rumi, na prvom mestu (i drugi sufi pesnici, Ibn Sina, Hafiz Divan...), Oktavio Paz, Vistan Hju Oudn, Lorka, od naših - pre svega Branko Miljković, Ivan V. Lalić, Dis...
Ni Hiljadu čudesnih sunaca nije loša, to sam zaboravio. Za psihologiju bi nam valjala nova tema.