Da li su ljevica i liberalizam izgubili kompas?
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Nije tačno Jovo. Neinformisan si.
@celt, ne znam jesi vidio zadnji post što sam pisao, ostao na prethodnoj strani... gdje sam odgovorio ovo za babu/dedu...
I slažem se sa celtom i mojom da je ljevica potencijalno opasnija i da lakše zastrani.
da, al to nema veze sa ovim "pravo izbora" za zene, ili gresim?
Pa ako moraš da radiš da bi preživio onda nemaš pravo izbora?
Ja nikad nisam rekao da ženama treba oduzeti pravo da rade i zaključati ih u kuhinju.
Ja sam samo rekao, da je recimo kod mog dede i babe bio tradicionalni brak i da je ona bila domaćica, i da su bili sretni i to je kod njih funkcionisalo, a nisu oskudijevali ni u novcu ni u vremenu.
Danas skoro svi oskudijevaju u vremenu... (a to povlači i oskudicu u živcima)
U novcu kao ne oskudijevamo, ali samo zato što ljudi u prosjeku baš dosta rade.
Ejdus, bog argumentacije
levicari doneli fasizam, nacizam i kju kluks klan?
u svakom slucaju, da, izdegenerisali su se, pogotovo levica, jer glavna pitanja levice danas, umesto da budu rapidan rast cene nekretnina, (btw ilegalno) izbacivanje ljudi iz jedinog stana koji imaju zbog duga od tipa 5k evra i ponizavanje ljudi koji rade za 300e tako sto ih teras da nose pelene, jesu rodna pitanja i seksualna orijentacija, sto treba da budu privatne stvari pojedinca, a ne stozer politike
al da sad iz degeneracije politike levice izvlacimo zakljucak da su tramp, orban, duterte, bolsonaro i njima slicni neka valjana alternativa, manite me toga lol
mislim, levica je oduvek odlicno ukazivala na probleme, al teska srca priznajem da je cesto nudila imbecilna resenja tih problema, tako da i kapiram zasto je na 0.3% u dobrom delu evrope
bilo levo za to vreme... ekonomski bar
odnosno ko da je bitno, ekstremizam, levi-desni, isto govno, nije da ima neke razlike tu, to oni samo medjusobno vide neke povrsinske razlike, inace su ista govna u dusi, samo da im zamenis boju majce ne bi se ni primetilo koji su koji
ono, vikipedija jebena...
Evo par nekih mojih ljevičarskih ideja koje podržavam.
(pritom sam apsolutno za kapitalizam I slobodno tržište, a protiv komunizma, just for the record)
Dakle:
1 - plate apsolutno treba da budu javne u firmama a ne da se kriju - da svako zna kolika je čija plata... to bi onemogućilo situaciju da mnogi budu loše i nepravedno plaćeni samo zato što su neinformisani, a firme to koriste
2 - Prodavac je taj koji uvijek treba da određuje cijenu svog proizvoda, a ne kupac. Kupac može da se cjenka, da traži popust, da pristane ili ne pristane na cijenu koju nudi prodavac, ali zadnja je uvijek prodavčeva. Uzmi ili ostavi.
Pošto je u odnosu radnik / firma, radnik taj koji je prodavac, on prodaje svoj rad, a firma je kupac / klijent - u priči oko plate, i prva i zadnja riječ treba da bude radnikove. Firma na to može da pristane ili ne... niko ne može da je natjera... ali cijelu diskusiju oko plate treba transformisati u klasičnu prodaju. Radnik prodaje svoj rad, firma kupuje. To tako jeste, i tako i treba da se posmatra...
A u današnjem naopakom sistemu, firma, koja je u tom odnosu zapravo običan kupac, klijent, naziva se poslodavcem, i ponaša se kao da je ona tu neki faktor, ona radniku, moš misliti, daje posao, daje platu... Nudi mu neku platu...
Kurac mu daje posao... Ona njegov posao UZIMA, kupuje... radnik je taj koji daje posao i koji kičma... sam termin "poslodavac" je pogrešan.
Ako je iko poslodavac, onda je to radnik, jer on faktički "daje", tj. prodaje svoj posao firmi.
I ne "daje" firma nikakvu platu radniku, već kupuje radnikov rad, i gleda da prođe što jeftinije.
Teorijski, to je sve apsolutno tačno i treba da bude tako. U praksi, živimo u SNS Srbiji, tako da kada se priča o državnim firmama, to je baaaaš predaleko od realnosti. Pa u nekim slučajevima čak i kad nisu državne, imaju neku povezanost i spregu sa korumpiranom vlašću.
1 i 2 ti nisu kompatibilni.
ovo 2 je ono sto svako treba da praktikuje, nema veze sa drustvom, taj stav sutra mozes da preuzmes.
ali... nije kompatibilno sa 1. jer pogadjanje sopstvene vrednosti zahteva da ostali ne znaju koliko si placen, inace ti smanjuju mogucnosti da se pogadjas. na stetu firme, na stetu tebe, nema veze, ali ti smanjuju mogucnost pregovora.
tako da nije kompatibilno.
Još da dodam:
mnogi radnici čak i kada su dobro informisani o većim platama svojih kolega, koji rade isti posao, i dalje se ustručavaju tražiti veću platu, povišicu itd.
Međutim, da su plate javne (a ne da se o njima saznaje indirektno) - firma bi morala isto tako javno da opravda velike razlike u platama...
A ovako u sadašnjoj situaciji, npr. ako ja znam da moj kolega ima 30% veću platu, ali to nije javna informacija, već sam ja eto, nekako saznao, ja i dalje ne mogu lako tražiti povišicu, jer ja kad pričam sa šefom moram se praviti da to ne znam (što bi Englizi rekli, "I am not supposed to know this"), jer ako kažem on mi rekao... njega sam ukopao, jer on to treba da krije... ako kažem ja sam saznao, ispadam njuškalo, itd...
moze 1, moze 2, ne moze oba, ocu da kazem.
Na prvi pogled nije kompatibilno... ali bar jedno od to dvoje bi trebalo da važi.
tj. dok god firme vode glavnu riječ oko plata, plate bi morale biti javne.
Tek kad dođemo u situaciju da zaista svi ti pregovori kreću od radnika, i da on diktira uslove, onda možda ne moraju biti javne...
Mada gle čuda, i tada, (zašto da ne), teoretski je moguće, da primanja budu javna. Zar je bitno ko ih je odredio. Firme mogu biti zakonski obavezne da na svom sajtu objave plate svih radnika, nebitno na koji način su se dogovorili, tj. da li je predlog dala firma ili radnik.
Kao u sportu... manje više se zna ko je koliko plaćen, i ne vidim da to nešto puno ljude sprčava da se bore za sebe i pregovaraju.
Kad god neko lupne ovaj debilizam umre sirče u Etiopiji :(
1) sada je već moćnih 400e #hvaljenvučić
2) Pretprošle nedelje lik se posvađa s ribom i tako nadrkan krene da psuje redom firmu, šefove, menadžment da ga svi čuju.
Dođe segment lider odvede ga u stranu i priča s njim pola sata u fazonu "pa dobro šta je problem, druye?" i posle se dečko vrati na liniju i nastavi da radi normalno.
Nije vuše 2008 ili 2010 jebote, utuvite u jebene glavudže, kad je bila jedna ili dve firme i ili ćeš tu ili zanš gde ti je kapija. Ima bar 6-7 firmi koje jedne drugima konkurišu za radnike I nema više ni radne snage na birou.
400 ljudi u smeni na bolovanju, niko ništa ne priča, nije frkica, vratićete se kad se vratite, samo da ste nam živi i zdravi.
Daleko da prde dugu i da je utopija, mogu da nabrajam i loše primere, ali dajte ne serite moliću vas.
*profesionalni agenti
ne moze i jedno i drugo nikako. ili plate javne, u malom rasponu i jednake svima (malo ih rastavis od realne vrednosti radnika) ili tajne, u vecem rasponu, i blize realnoj vrednosti onog sto radi.
zavisi od profesije, zavisi od gomile stvari, ali ne mozes bre brate i jare i pare.
ne kazem da je jedno ili drugo bolje, nego da nije kompatibilno.